Полицијски гласник

БРОЈ 20

бЕЛЕШИЕ ИЗ СУДСКЕ ПРНКСЕ 00 КРИВИЧНИП ДЕЛИПН КРИТИЧКО ИЗЛАГАЊЕ од М. С. Ђуричића члана Касациоиог Суда

(паставак) 6. Признање оптуженога, које није учинио одма, век пошто су прибављени и други докази, а које је, поред тога, оптужени доцније опет порекао, не вреди као олакшавна околност. |Кас. Суд 1—9—1V— 100!). Бр 4191]. Оптужони је прианао да је учинио дело убијства кз § 155 к. зак., али не одлт, воћ пошто је његова кривица била вероватно доказана другим доказима. Доцније, на претресу, оптужени јс то своје признање порекао. Суд му ово признање није хтео узети као олакшавну околност, и осудио га је на смртну казну, а га нресуда оснажена је горњим решењем Касационога Оуда. Као доказ за кривицу оптуженога узето је његово признање по § 2"25 крин. с. пост., а у везн с § 227 истога пост. Има судија, које сматрају и да се оптуженоме призпање мора узети као олакшица, кад год се њиме доказује кривица оптуженога. То но стоји. Као олакшица при одмеравању казне, кривцу се може узети таква околпост,*из које се суд може да увери да дотични кривац има таквих моралних особииа, усљед којих заолужује да му со казна блажије одмери. За ово се не изискују никакви други услови, на не стоји ни тај услов да се у овом случају мора узети као олакшпца такво признање, које суду не даје разлога да констатује какве добре особино кривчеве. 7. Суд није везан прописом чл. 16. зак. о општинама, да призна онтуженоме као олакшавну околност добро владаае, кад је он осуђиван за бесчастеће дело, као малољетан. У овоме смислу бележимо ове одлуке: I одсл.. 10. IV—00. Бр. 4402 и опште седнице од 1 — V—09. Бр. 5142. Са задовољством констатујемо да је овакво решавање сада постато стална пракса Касационога Суда. Разлози за овакво гледиште поклапају се у свему са разлагањем, изиетим код предходећих случајева, гди је реч о признању као олакшавној околности. Сем тога закон о општинама дотиче се питања о добром владању грађана општнне, у вези с извесним правним посљедицама. које нмајуданаступопоистом закону. Ну он не може оваквим својим наређењима створити обвезу за судију, да он мора оитуженоме да призна да је доброг владања. То је јасно и по самој природи ствари и по саставу наређења § 59. т. 4. к. зак., и по дугогодишњој судској пракси при примени овога закона. Тако кад је суд, по сталној пракси судова, овлашћен наређењем § 59. т. 4., да узме, да није доброга владања и онај оптужеиик, који никад ире тога није био

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСИИК

осуђиван, само ако се увери из његовог поступања, било при извршењу самог дела, било после тога, да је покварен и неваљао човек, онда у толико пре може суд узети да иије доброг владања онај кривац, који је пре тога осуђивап за крађу, ма то било и у малољетству. Овде ваља нарочито имати у виду да при овомс послу одмеравања казне није говор о обичним појмовнма свакодневног живота или у опште о каквим правним носл>едпцама, које би имало да наступе по закону о опшгинама, веК ту кривични оудија цени моралне особине кривца, коме има да суди, онако како их он види према свима Фактима коикретнога случаја, и он је у тој бцени слободан и пезависан. С тога ми радо бележимо овај напредак нашега кривичног правосуђа, који је заснован сталним решавањем I оделоња Касациопога Суда у 1909. години, и нашао потпупога одзниа у опгптој седници овога пајвишега суда. Ири закључку да наведемо само један пример из раније праксе наших судова у овоме поглоду, којн ће најбоље моћи да илуструје ранију погрешну праксу наших судова. Бво тога примера: II. II. палази се у поврату за крађу, а и у стицају је за више крађа. Ирво дело крађе. за које је раније био осуђен, учинио је у малољетству. Сад долазе овакве побуде суда: а.) Оптужени Н. Н. доброга је владања, јер је дело кра1>е, за које је раније осуђен, учинио у малољетству. чл. 10. зак. о општинама. б.) Оптужени се према § 14. к. зак., с обзиром на п.егову велнку поквареност пма да осуди на казну робијо с оковом. И тако суд у једној истој пресуди прво вели да је оптужени доброг владања, а одма за тим, да је тако покварен да га ваља осудити на оков, овоме не треба даљега коментара. Очевпдпо је да је суд могао доћи до овакве недосљедности само за то, јпто је држао да га везује наређење чл. 10. зак. о општинама. 8. Кад је оптужени малољетан, а није имао браниоца, Касациони Суд дужанје да због тога огласи прееуду судску за ништавну, ма да и нема жалбе оптуженикове, само ако је такво кривнчно дело, по чијој било жалби, дошло на разматрате Касационом Суду. [I 2-1-1909. г. Бр. 12159]. Ово гледпште заснива се на принципу, који важи и у грађансКом и у кривичном правосу^у : да малољетна лица стоје под особеном заштитом закона. Ирема томе судови су позваии да мотре по службеној дужности, јесу ли малољетници но закону заштићени и отуда излази да је и Касациони Суд дужан, да без обзира на пропис § 272. крив. суд. пост. и без жалбе малољетних оптуженика води рачуна о томе да они буду законо заштићени § 40. грађ. зак. § § 59. и 77. гр. суд. пост. и § 10. крив. с. пост. I

СТРАНА 155.

9. О постојању кривичног дела из § 207 а) кр. зак. (спречавање јавног свештенодејства). У елемонте овог кривичног дела спада: а) Да свештено лице врши чинодејство. б) Да се таквом лицу том лриликом противстане силом или претњом или да се оио делом нападне. У конкретном случају дело је учињено под оваквим околностима: Оптужони је раније био јавио оппттии ској власти да извесног свештеника пе прима у своју куКу. (наставиће се) О ИЗВРШЕЊУ КАЗНЕ (наставак) Тако, пад осуђенпм, којп су успели да избегну бегством смртну казну, она је извршивана Фигуративно (рег с/ЏдГет), иредстављањем погубљења које је наређивала пресуда којом су осуђени 1 ). Друге су осуде извршиване и објављиване објавом која је садржавала извод пресуде, К0 ЈУ Ј е извргаилац кривичних пресуда вешао на један стуб на јавном месту. Овај последњи начин извршења био је освештап за све осуде т соп!итасш, које су пзрицале кривичне казне у средњем закоиодавству и у законику о кривичном поступку. Али се у 1849. известап народни покрет манифестовао у Паризу против извршења сликом осуда које су изречене због политичких крнвица, чија је последица била доиошење закона од 2. јануара 1850. По овоме закону, извргаење бива аростим начином иублицитета и то: објављивањем извода пресуде у једним новинама округа у коме је био последњи домицил осуђеног, и три објаве које се излажу: 1°. на вратима последњег домицила осуђеног; 2°. на вратима опгатинске куће среског главног места; 3°. на вратима судницо кривичног суда. Дејства која је производило раније извргаење сликом, производи од тада испуњавање ових Формалности од датума последњег од ова три протокола који констатују објаву. По нашем кривичном поступку : »изре„чена извршнапресудаприковаће се јавно »на здању судском и обзнанити у званичоним новинама и извршнће се у онолико, „у колико се у одсуству оптуженог из»вршити може«. (§ 318). Но, ако се оптужени који је побегао после изречене осуде добави : »наредиће се понова исле»ђење и суђење без призрења на већ »изречену пресуду. Кад нова пресуда »изврпшом постане, то ће се закона след»ства прве пресуде од времена кад ова »друга извршном постане, у толико сма»трати да су укинута у колико ио за»кону не следују из ове друге«. (§ 319). ') Сотр. К1сћег, Ое 1а тог[ с1т1е. «Изпршење асликом, — каже овај аутор, — је извршеље казне »над кривцем, који је осуђен на емрт 111 сопЂшпасхо, (( које се врши иа јавном месту, вешањем табле, на (( којој је насликан кривац висећи на вешалима или (( иа точку, према томе на коју је врсту погубљења «био осуђен, а испод слике била је нанисана ире(( суда којом је осуђен!«

Ш