Полицијски гласник

ВРОЈ 23.

У ББ01ЈРАДУ, НЕДЕЉА 19. ЈУНА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУШБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" нзлази једаинут, а ирема потреби и више нута недељио. Иретилата се иолаже у ианред, и то најмање за нола године код свију нолицијских власти, и износи: 20 динара на годину за дрзкавна н општинска надлештва, а за све друге нретплатнике у онште 12 динара годншње. За нностранство: годшнњо 24, нолугодпшње 12 динара у злату. Појодини бројеви „Полицијског Гласника" не нродају се. Рукопнси се ие враћају.

СТРУЧНИ ДЕО

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ

Др. Томе Живановнћа

(идстлвлк) Нрема § 196 немичког к. з. за увроду и клевету и.чиату јавно.ј власти, чиновнику, верском службенику или члану оружане силе, приликом званичног рада или у односу на званични рад, тужбу може ноднћн место повређеног и његов неаосредно арстаостпвљени. Призиање овог ирава иретпостављеним нравда се тиме, што увреда и клевета нанете овим лицнма могу шкодити и угледу звања и службе. Нан1 законодавац не даје претпостављенима ово нраво. • >: >а увреду и клевету (ова се услед непажње не помнње у § 91 б. а1. 4.) нанету лицнма наведеним у § 916. као н. пр. Краљу, може се повести нстрага само „по одобрењу или на заповест Министра унутрашњих дела". За увреду и клевету свештених лица и духовпих надлештава истрага се можс новести н по званичној дужнос! и (§207 б. а1. 2. к. з.), За прос-ту увреду страних носланнка истрага се може повестн само на тужбу страног днпломатског заступннка, а он то може учнппти или пепосредно нли »поередством дотичне админнстративпе властн'*, т. ј. дипломатским путем (§ 358 а1. 2. к. з.), као што је проипсано у § 218 а а!. 2. За јавну увреду страних дппломатских представника је прописано. да се истрага мо;ке повести само „по тужби заступниковој, датој попоередпо еуду, илп по иалогу Мипистра Правде ако би засгунник то дипломатским путем тражио" (§ 218 а а1. 2.). Овај се § пма применитн и опда кад је увре1)епп дипломатски представиик то престао битн, а увреда му је пре тога нанета. Изричио је пропнсаио, да је допуштен одустанак од тужбе (§ 218 а а1. 2).

§ 15. Објављивање судске пресуде. § 219 а1. 2 к. з. прописује: „ Ако је новреда честн и онадање јавно учињено, суд ће на захтевање увређеног досудити му ираво, да на трошак осуђеног увредитеља нресуду објави", а а1. 3: »Ако је иовреда чести средством јавних листова учин>ена. суд Ке на захтовање увређеног лица пли његових мгстозаступника (§ 21 6 ј досудити му право; да на трошак иовредител.а, пресуду, ако је могуће, средством истнх лпстова или новина објави". Да би се судска пресуда могла објавити, потребно је дакле: 1° Да со пресуда односи па иовреду чести, т. ј. увреду нлн на онадање, т. ј. клевету. У § 219 а1. 3 се услед крајње непажњо ие помиње и опадање, већ само повреда чести, те излази, као да се ова а1. не односн иа клевету! 2° Да је увреда одн. клевета јавна. 3° Да је увреднлац одн. клеветник осуђсн, т. ј. да му је досуђена извесна казна. Ирема томе о објављивању пресуде не бп могло бити говора у случају реторзије, ако су обе стране ослобођеие крпвичпе одговорносги; а ако је само једпа, онда се наравно пресуда изречена против друго стране може објавитп. 4° Да увређени одн. оклеветани :<ахтева право објављивања пресуде од суда. којп ју је донео. Умесно јо да се нраво назахтевање објављнвањапрпзна и онима, којн имају ираво на тужбу поред увре1,еног одн. оклеветаног, кад су они тужбу подиглн. То су лпца нобројана у § 216. § 219. им даје ово ираво у а1. 3 (»на захтевање увеђеног лпца или његових местозастунника § 2!6 (< ), али их не помиње услед непажња у а1. 2, те излази, као да они не могу то тражити. 5° Да тражноцу суд досуди право објављивања, т. ј. да је у нресудп наглашено, да му је на његов захтев дато право објављивања. Ио суд је дужап, да му ово право досуди, кад исто захтева, јер се у § 219 вели : »суд ћс на захтевање увре1)еног досудити му право". § 200 немачког к. з. проппсује још, да суд у пресуди има одредити рок н начин објављпвања исте, т. ј. да ли Ке се објавити на судској габли или у новинама

и у колико новина, као и обим ооЈављивања, т. ј. да ли ће се објавити цела пресуда или само један део њен. Тако ако би се пресуда односила на више кривнчнпх дела у реалном стицају, опда суд има право, да одобри објављивање само оног дела пресуде, који ее на увреду одиоси, ако је то могуће '). У § 219 се о свему овоме не велн пишта, али је сходно циљу објављивања нресуде, да се ово право да суду. У § 219 а1. 3, где је реч о елучају, кад је „повреда чести к средотвом јавних листова учињеџа, овлашћује се суд да одобри право објављивања иресуде »ако је могуће средством истих новина или листова". Према § 200 а1. 2 иемачког к. з. објављивање се има по могућству извршити не само у нстом часопиеу или новинама, већ н- в на пстом месту и истим словима«. Пресуда се објављује »на трошак осу1,епог <( . По ови трошкови не епадају у иарничне трошкове, јер сам уврсђенн одн. оклевотани објавлЈује нресуду, а не суд' 2 ). Према томе судска наплата истих од осуђепог не може ее извршити на основу пресуде, којом је ооуђен заувреду одн. клевету, већ се има радн тога подићн грађанска парница. ОбјављнваЊе судске преоуде о трошку увредпоца одн. клеветника не може се сматрати као казна, јер се њена суштина не састоји у томе, да се овом лицу нанесе једно зло. већ да се увређоном одп. оклеветаном лицу прибави задовољење, другпм речима у моралној оштети 3 ). Зато се може досудити право објављивања иреоуде п онда, кад је увреда у идеалном стицају с некпм тежим кривичним делом. Пе може се дакле онда применнти принцип роепа ташг аћзогђеб гшпогет (§ 68 к. з.). Према некима објављивап>е пресуде је казма' 1 ). »Објављивање пресуде, велп

') В. Ргапћ § 200 I I. 01»ћаи8вп § 200, 0 пели, да се право објааљиваљо може само на уиреду односити. '*) Уп. 01в11аи8еп § 200 10. 3 ) Тако Ргапћ § 200 Т ОШгаиаеп § 200, 2, V. 1А$г § 58, Меуег-АИрвШ 321, ВтсИпд 3 163. 4 ) Тако На18сћпег 2 213, ЗсНШг^ 564, Не&ег 140, Мегће1 173, Оос/гои II II 3 367.