Полицијски гласник

ВРО.Ј 24.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 191.

под Бр. 2363, у коме су неверно коистатовали : да осстцжени Д. у својој задруаи сем његп и матере му нема више ни једне иорез илаИајуИе нити иак од иореза ослобођене тлаве; као п то, да нико дрцги, сем њега , не иолажв ираво својине на неиокретно имање, оиисато.у његовим двема баштинским таиијама од 12. октобра 1901, год. Овакво стање ствари, које Д. означује за једигтог наследника помен. пепокрет. имања, оптужени часнпцп општински констатовалп су и у потврдама иомен. тапија под № 2365 од 14/Х 1907 год. и под Бр. 2366 оо 13/Х 1907 г. На оспову овакве потврде општип. оуда, тапије су утврђеие и од првостененог суда. Како се пак уверењем суда ошптпне б. од 24. септем. 1909. год. иод Бр. 2251 утврђује протпвно паводима у горепомеиутом уверешу и таппјама, јер се, као што оптужени Д. призпаје, овим уверењем тврди, да је баштинпк оптуженн Д. у време вршеиог убаштињења (меседа октобра 1907 г.). имао у задрузи још два малолетиа брата, а сем тога тЈа поменутом пмању имала је право удовичког улсивања њпхова мати С. — тоурадњп помепугих општинских часника, који су зналн да поменутпм уверењем тврде протпвпо Фактичком сгању ствари у корист оптуженог Д., — стојп дело пздања лажне исправе, које се казни под § III. крив." зак., а за оптуженог Д. који се лажн1Јм уверењем и тапијама послужпо, стојн дело п& § 119. крив. зак. I. .. . Кривица је њнхова доказаДа пнкриминисаним исправама : (уверењем итапијама) — § 232 крив. с. : по ! ст.- и- признај њем њиховим — § .2,35. крџв^ ;с. чгост. ј Да би мопло битП'кривичне одговорности за оваква дела, законода-вац у поме нут и м законс ки м пр описи ма тр ажи : да је прављење или употреба лажне исправе скопчано са намером за, добит своју нли д}»угога пли ,за штету другога, дакле, тражи, да као последица прављења лажне исправе буде или могке да буде добптп или штете чије. У овом случају корпст за оптуженог Д. односно штета за прпв.;Туа{поца види се пз Факта: гпто је рптуженп Д: но.менуте лажпе тапиј.е. -- по- кбјпма јр он јсдпнп господар з-емаља па које таипје пема, — залбжпо као гараццнју зл.20.00 дипара, ко.гико је >га з.ајам узе<; од п]шват. туишоца А.: п. шго се нрпл; туииглац, к.чд је дОшло вроме паггдатб Јгоченутог Ио ; I. I. 'шI је""'.м"0гао паплататп пз пмап.л. од кога је пмао у залозп тапије. због тога, гпто све пмање у ташгјн озпачено као иекључива својгша Д. — ово пије било Д. —а веК н браће му. Дакле по томе, што је оптужени Д., знајући. да.нпје. искључивгг п једици сопственик имања од кога ј.е хтео тапије да добије, настојао да добије и добио од суда , и одбора општииског уверење гг потврду на таппјама: да је он једини сопственик поменутог имања; а нарочито по томе, што је на основу поменутих тапија, као залоге, од приват. тужиоца подигао 2000 дин. зајма, јасно ов вид-и намера Д-ова: д а је хтео прибављањем лажне ггсправе

у смислу у ком је издата, себи да створи већи кредит, као једини сопственик имања по поменут. тапијама, а употребом исте, да се користи: да узајми више, но што би могао добити, да је се пз тапија видело Фактичко стање ствари, јер поверилац друкчије кредитира онога, који је једингг сопственик извесног познатог имања по тапији нарочито, а друкчије онога, којгг то исто имање има да дели са још неколико њих. Да је за приват. тужиоца из овога поола произашла штета, види се из регггеп.а начелника среза колубарског од 9. октобра 1910. г. Л» 16.413, по коме оптуженгг Д. нема довољно по закону имања, одакле би се ггоменуто потраживање приват. тужиоца од 2000 дин. могло наплатнти. Изјаве сведока, поменутпх у последњим ггримедбама Касационог суда, који су потврдили : да је оптужени П. М. ггрилпком грађења помен. уверењапред судом и одбором општинским копстатовао : да уворење не одговара Фактггчком стању, .— кад; се доведе у везу са Фактом: да су и поред тога и оптужени II. и свн остали општински часнпци, којгг су преко П. уггознати са стварним стањем задруге, оптужРнога Д. ппак овоме издалн уверење, ^соје је протпвно стању ствари, баш је то доказ против оптужених,: да су свесно п са знањем, а гге у ЗаблЈ 'ди издалгг лажно уверен.о гг поменуте таггије. Оптуженгг нису малолетнпци, већ зрели људгг, којп по своме позиву, као општински часници, знају сву тежину последица, кад се на поменутп начин озваничи из-

весна неистина. па је неприродно и без вредности узимати у вид и ма какву оцену то што су се оптужени могли завестгг тумачењем полиц. чиновника, који никојим законом није позван да участвује у издавању поменутог уверења. Да апелациони суд овако резонује и да налази да су оптужени гсриви за помен. дела као свесни учиниоци истих, дају му повода и примедбе Касац. Суда од 24.—IX—1910. год. под Бр. 10.600, које су дате на решење првостепеног суда ( № 3.887, којим оптуженп за ова дела нису стављени под суд. Што се тиче Факта да је поротном пресудом првостепеног суда округа београдског од 7 — III —191 1. г. Л» 10.689, коју је и Касациони Суд оснажио, по овом истом кривичном делу, према једиом од сакрпваца — Р. М. оптуженом за нсто дело, под истовотним околностима донета овој са свггм противна одлука, — којом је Р. као невин ослобођен — накоји Факт Касацпони Суд скреће пажњу овога суда, Апелационн суд налазп : да и ако поменути Факт стоји, да се ипак. суд, којгг суди по доказима н закону, не можо обзирати на одлуке поротног суда, којн суди гго убеђењу и познавању ствари, које су с тога врло често неправичне и основане на недовољној оцени поднетих доказа. с< Касациони Суд у својој опгитој седници од 14. јуна 1911. г. № 8.790 усвојио је примедбе свога одсљегва, а иротивразлоге апелационог су г да одбацио. IV!. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

Т.Р.А® И С Е Танаско Радојковић. зв. ,,Товрљан". чију с.шку нзпосимо, има да одговара код начедства о;,руга кругаевачког, али се надази у бегству. Оп се издаје и за Милутина Павловића и Милана Лазаревића, под којим је пменом жи-

тиљка има бедегу од посекотине, у облику криве диније, ведичине 2-5 см. Деггеша начедства округа крушевачког Бр. 6666.

СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА

На крушевачком панађуру, три непозната коцкара, г-га преваран начин узеди су 6 50 дцнара Бану Савковићу, Циганину из Дедине.

вео све до 1 907. када му је утврђена идептичност. ((Товрљан® је сгар 2 2 године, жућкасто-зедеиих очију, црномањаот. Иа девом крају деве обрве пма ожиљак од ране, неправидног обдика, ведичине 2/0-5 см.; на девој страни по-

Новаца је бидо у овој монети: 3 стотинарке, дне банкноте од по 20 динара, 13 ком. новчаница од по 10 динара и 9 наполеондора. Лични опис иепознатих је : 1., висок, са црним гуњчетом, торбом преко рамена, сламним шеширом, уским панталонама,