Полицијски гласник

СТРАНА 190. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК . ВРОЈ 24.

како се и § 34. полиц. уредбе тражи ла тужиоц своје тужбене наводе иеоумњиЧш докаже, — то се моли уредништтзо да и у погледу овоме изнесе (-воје мишљење, а на име: а) Да ли у ошпте тужиоцу као доказ за заузеће може послужитп судски увиђај и таиија туженог; а нарочито кад тужилац и.ма таиију на своје имањо,. коју има да покаже; б) Да ли се при сваком увиђају о заузећу има мерити прво нмање туженог, па ако се констатује да тужени има впше имања но што му тапија гласи, да имање тужиоца не треба мерити, и тнме констатовати да заузеће иостоји, — или треба прво премерити имање тужиоца, па тек кад се констатује да он нема имања колико му тапија гласи, мерити имања оптуженог; г). Када се прсмером имања тужноца утврдп да оп има земље колико му тапија гласи; а премером пмања оптуженог утврди да има више но што му тапија гласп; коме припада овај вишак, да ли тужиоцу к »ји тужи или туженом у чијој се државини имање налази. Ово је потребно стога суду да зна, што по овоме вештаци погрешно мишљење имају, а иа име : опи налазе да кад се премером имања туженог утврди да има више имања, но што му тапија гласп, да не треба мерити нмање тужиоца?« — На ова питања одговарамо : 1. Према члану 7. закона о местима од 16. .јуна 1866. годиие, свака варош и варогаица мора имати нлан по коме ће се развијати, и тим је планом одређен и простор, који варош захвата. С обзиром на ово законскб наређење, а према ономе како гласи § 368. кр. закона, ие могу се затворити циглане које нису на варошком простору, па макар биле и у непосредној близини овога, јер су ипак »изван« вароши. Али, ако се не може забранити њихово постојање, може ое учиннти да онб буду тако уређене, да не буду легло заразе за варошко становништпо у оиште, а суседе на посе. Јер, мора се признати, да саме цнглане, без рингоФа, не могу бити ии од какве штете, ако се не остављају дубоке рупе, где се скупља киша и вода устоји, те после својим смрадом кужи и квари ваздух. Треба, дакле, сопственике циглана кажњавати не зато, што су им циглане у близини вароши, него зато, што пе затрпавају рупе у које се вода слива и прави жабокречина. Како, опет, за кривце ове врсте нема у кривичном закону нарочите казне, то се мора издати нарочита наредба у смислу § 326. кр. закона, или тражити од окружног Фнзикуса, да он тражи отклањање те сметње у смислу тачке 8. чл. 9. закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља. Начелство је у повољном полажају да то сиречи у толико пре, што њему стоје на расположењу и мере из чл. 33. поменутог закона, у смислу расписа г. Министра Унутрашњих Дела од 7 јула 1884

г. Сј \° 3907 н од 3. септембра исте године С№ 5263, који су доцнијих година понављани небројно пута, нарочито сада, када је службсно објављено, да се иојавила колера у извесним дрл^авама, те треба отклањати све оно, што може иослужити као згодно земљиште за њено развијање; и 2. Докле је по грађанском судском ноступку, диспозиција спора у рукама парничпих Страна, те иа свакој од њих лежи дужиост да оно што каже и докаже, дотде у кривичном судском иоступку важи начело, да се и кривац мора бранити и доказивати дане постоји оно што је против њега изнесено. Према томе, тужени мора да поднесе таиију, ако је има, кадгод се тапијом тужиоца плн сведоџбом сведока утврђује да је захватач, те да се на тај начин брани, ако, наравно није крив. Наравно да тужнлац и треба и мора да поднесе своју тапију, као доказ за своје тврђење, јер ако нема ове нли сведоџбе сведока, ако тапнје нема, чиме би се утврђивала кривица туженог, онда не би против њега постојали докази, па не би могао бити ни казкњен, баш и ако бп његова тапија и показивала неки вишак, пошто бп тај вишак могао бити захваћен од имања суседа с друге стране. или у опште кога другог, који је некада био сопственик, или чак и сама тапија била погрешна. Ирво, дакле, тужилац треба својом тапијом да доЈсаже, да он сада нема онолико простора, колико ио својој тапији треба да има, а за тим да се утврди: да тужени има више од онога, што по тапији треба да има, па тек тада да буде кривац. У случајевима заузећа, вештачки извиђај има да коистатује само стање које тапије и тужиоца и туженог показују, а судско је да оцењује: стоје ли докази против туженог или не. Према томе кадгод тужилац пма тапију а неће да је покаже, не може се узети да је његово тнрђење доказано, па пи тужени не може битп осуђен, као што не може бити осуђен ни у оном олучају ако има више од онога, што му по тапији принада ако само тужилац им ополико, на колико по својој тапији има права, јер за онај вишак код туженог треба да се јави нрави сопственик. Ако се зна да тужилац има тапију, али неће њоме да се користи, него се позива на сведоке, у том случају суд мора по дужности да тражи препис ове од дотичних власти, кодкојих је тврђена, пошто се мора извидети с.ве оно што оде и на штету и у корист окривљеног (§ 51 кр. с. пост. и §§ 33. и 34. П. Уредбе), јер код јавних исправа, нема места сведоџби сведока. Сведоци могу бити доказно средство само онде, где тапија апсолутно не постоји. Ако би ко од тужиоца истицао да му је тапија погрешна, он би исправку њену могао тражити само редовиим грађанским спором.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Одпука опште седнчце Касационог Суда од 14. јуна 1911. г, .№ 8790. Код првостеп. суда за округ београдскп били су опту.женп Д. М. и још шесторица, и то сем Д. М. остали што су као оиштински часници оптуженом Д. М. потврдилн лалГну тапију 14. октобра 1907. год. и издали му лажно уверење 13. октомбра исте године, тиме су себп створили кривицу казниму по § 111. крив. зак., а оитул^еног Д. М. зато, што је нред влашћу неверно стање представно п уверењем и тапнјама послужио се за кредит у 2000 динара код приват. тужиоца А., чиме је себи створио кривицу казниму по П одељ. § 149. крив. зак. Првостепени суд је по свршепом пзвпђању нашао да према општин часницима стоји дело казнимо по § 111. крив. зак., а према оптужеиом Д. М. дело из II одол>. § 149. крив. зак. и својом пресудом од 7. марта 1911. г. Д« 10690, осудио је ове општ. чаоиико ио 2 године робије сем М. М. кога је ослободио казне као невина, а Д. М. са три годнне робије. Апелацнони Суд је преиначио ову пресуду првостеп. суда пресудом својом од 25. априла 191 1. г. № 2253, што је све оптул;ене па и 1\1. М. осудио са ио 4 године робије. Но по жалби оптужених п њихових бранилаца, Касациони Суд, примедбама својим од 25. Маја 1911. год. № 7548, поништпо је нресуду апелационог суда са разлоге: „Апелацивни Суд је требао да, поред осталога. нзвиди и оцени : да ли, и у колнко, може бнти кривичне одговорностн по овом оптужењу за горепоменуте оптул;ене, када је, испнтом заклетих сведока М. М., И. К. н Д. Б. утврђсно, да је оптужени II. М. приликом потписивања инкриминованог уверења, скреиуо био пажњу свнма оптуженима, да опт. Д. има у задрузи два малолетпа брата, и матер; али да им је тада објаснио ириоутни срески аисар Ч. А. да то не чини пишта, јер сс задул^ење чини код Управе Фондова; и нрема томе да узме у обзир да ли оптужени нису у заблуди — услед оваквог објашњења — потписали уверење, верујуАи да. тиме не чине никакво кривично дело, а немајући разлога да сумњају у иотинитост тврђења њиховог полициј. чиповника. Ова оцена је у толико потребнија, што је поротном пресудом првостеи. суда окр. београд. од 7. марта 1911 ЈУ» 10689, коју је и Касационп Суд осналшо, по овом истом кривич. делу према једном од сакриваца Р. М. оптул^еном за исто дело под истоветним околиостима, — донета, овој сасвим иротивна одлука којом је Р. као невин пуштен, са напред наведених разлога®. Апелациони Суд нијепримио ове примедбе касац. суда већ је 4. јупа 1911. г. под № 3266 дао противразлоге: »Истрагом вођеном по овом предмету утврђено је, да су оптужени општински часници као такови по захтеву оптуженог Д. М. издали уверење 13. октобра 1907.г.