Полицијски гласник

БРОЈ 24.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 189.

Лежао сам ту кунући шанчеве, уже, убој, што ме не ослободише свих мука, кад наиђе један човек са колицама, која имађаше сваки у Фландрији, и за један талир од шест динара, који сам последши имао, натовари ме на колица и одвеае ме у оближње село. Дошавши његовој кући он ме ноложи на кревет, испра ми ногу ракијом и сапуном. а његова жена најревносније му помагаше гледајући непрестано моје одело каљаво од блата у шанцу, Они ме нису питали ни за шта. али видећи да им сам треба да објасннм, и да бп се за то спремио, под изговором да ми треба одморити се, умолим моје домаћине да ме оставе за часак. Дпа сата доцније зовнем их правећи се да сам спавао, и у мало речи кажем им да сам пењући уз бедем укријумчарени дуван пао. а моји другови гоњени од царпнара беху принуђени да ме оставе у шанцу, и додадох, да моју судбину нредајем у њнхове руке. Ови добри људи, који су мрзели царннике тако свесрдно као сваки грапичар ма које границе, увераваху ме да ме не би издали за цео свет, Да их пробам питао сам их да ли би ме могли пренети оцу који становаше с друге стране; они ми одговорише да би то било излагати се и да би боље било причекати неколпко дана док мало оздравим. Ја то примпм и да би отклонио сваку сумњу уговоримо да сам ја њихов рођак у гостима. Нико више није чинио никакве примедбе. Миран са ове стране почео сам мислити о мојим стварима и о томе шта треба да предузмем. Требало је нема сумње побећи из земље и прећи у Холандију, али за извршење тога плана новац је био неопходан, а ја сем сата, који сам поклонио домаћину, нисам имао више од четири ливре и десет суа'). Могао сам лако отићи Франсини, али сам знао да ме тамо вребају, а послати макакав глас значило би издати се намерно. Требало је у најмању руку чекати да се она прва ревност у тражењу угаси, и ја сам чекао. Петнаест дана прођоше, па се решим да напишем Франсини коју реч. Поверим то моме домаћину и кажем му да је та жена посредник кријумчарима. Он изврши марљиво поруку и врати се са сто двадесет долара у злату. Сутра дан се опростим са мојим домаћинима, који су ми врло мало наплатили, и после шест дана стигао сам у Остенде. Моја намера, као и-први пут кад сам дошао у ову варош, била је да пређем у Америку или у Индију, али ту сам нашао само данске и холандске бродаре, који ме нису хтели примити без исправа. Међутим новац који сам донео собом трошаше се све више и приближавао сам се опет оном стању на које се човек више мање навикне, али које зато не оставља мање непријатности. Новац свакако не ствара ни генија, ни талент, ни бистрину, али спокојство душе и самопоуздање, које он даје, омогућавају да се накнаде све ове особине, док без самопоуздања оне се [узајамно поништа-

') Свега четири и но динара. Пр.

вају код многих личпости. Из тога излази да у моменту кад највише требају сви извори духа да би се набавио новац, човек се налази лишен свих тих извора само због тога што нема пара. Ја оам без сумње бпо у овом последњем реду, а међутим требало је јести, посао, који често врло тешко појме они срећни, који мисле да за то треба само имати апетит. Често пута су ми говорили о бурном и приносном животу обалских кријумчара, притворенмци су ми га чак хвалили са одушевљењем, јер то често из страсти раде и они људи који се по положају и имању излажу великој опасности. Што се тиче мене, признајем, да ме није ни мало примамљивало то што је се морало целе ноћп проводити на стрмој обали, у стоњу, изложен свима познатим ветровима, и још горе, п пушкама царинара. И са истинском одвратношћу упутио сам се кући пекога Петерса, кога су ми означили као кријумчара, који ме може примити. Његову сам кућу нашао по галебу са раширеним крилнма нрикованом на капији, а њега сам затекао у иеком подруму, међу конопцима, платнима, веслима, мрежама н бурадима, као у неком лађарском магацину. Из загушљивог и смрдљивог ваздуха, који га је окружавао, он ме одмах гледаше са неповерењем што ми се учини као рђав знак, и доиста моје се предосећање у брзо испуни. јер тамап сам био казао зашто сам дошао кад ме он стаде ударати једном мотком но леђима. Можда бих се ја одупро са успехом, алп изненађење ми тако рећп одузе и помисао да се браним. У осталом видео сам у авлнји по туцета лађара и једно великог иса из Новог Света, који би ми смрсили конце. Нашав се на улици покушао сам да себи објасним овај особити пријем и дође ми помисао да ме је Петерс мора бити сматрао за уходу и као таквог ме и угостио. По овом размишљању решим се да свратим код једног продавца клековаче, коме сам поверио ствар, те да ми он помогне. Он поче смејући се мојој неприлици и доврши казујући ми лозннку, која ми је требала осигурати слободан приступ код Петерса. Овако научен упутим се опет страшном гнезду пошто сам напунио џепове великим камењем, које ме у случају новога напада може заштитити при одступању. Срећом ова ми муниција није требала. На речи: чувауге се морских ааса (царинара) примише ме готово пријатељски, а моја снага изгледала им је као врло корисна у њнховом занимању где често треба брзо с једног места на друго преносити најтеже товаре (НАСТАВИЋЕ св)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Суд општине чачанске, актом својим Бр. 5479, пига:

»1. Извесни гра^ани ове вароши, актом својим представили су ономе суду, да се до њпхових кућа, за непуних 10 метара, налази имање изнесног овдашњег грађанина, на коме исти копа земљу и прави цпглу и цреп, и да се услед овога по истом имању праве грдне руие, дубоке до три метра, у којима се вода услед јаких кнша слива и овде сгојањем усмрди и по истој жабљаци праве, што је опасно но здравље њихово и деце им, па и само имање њихово, — па су молили, да суд сопственику, забрани даље копање зевдље па овоме имању п правл>ење цигле и црепа, а сем овога нареди му да ископане рупе заспе. На основу овог захтева, суд је ово општински, срсдотвом вештака, у смислу §§ 33. тач. 9. полиц. уредбе и 55. и 56. крив. пост. учииио увиђај на лицу места, и овим је утврђено : да су наводи у нанред означеној п|»едставци истинити, и да се циглана налази до кућа њихових у даљини за неиуних 10 метара, па и до самс вароши. Услед овако нађеног стања, а са погледом иа § 368. казн. зак. суд ово општински решсњем својим од 7. маја тек. год. Вр. 3990, забранио је соиственику циглане даље копање земље и ирављење цигле и црепа, а сем овога наредио му, да ископане рупе заспе у року за три мосеца. Ну по жалби сопственика, чачански првостепенн суд решењем својим од 3. јуна т. г. Бр, 13.811 ; ноништио је решење суда овог са разлога: што је потребно да се према плану вароши Чачка изврши накнадни увиђај и констатује, да ли се имање жалночево на коме је циглана, налази у реону варошком или не, јер се из учињеног увиђаја не види : на основу чега је нађено, да је дотично имање у реону варошком. Како у § 368. казн. зак., нити ком другом специјалном закону, није ништа казато, у ком растојању циглане могу само изван вароши постојати, настало је питање, да ли и кад би се накнадним увиђајем према примедбама чачан. првостепеног суда утврдило, да се имање жалиочево на ком прави циглу и цреп и рупе копа, не налази у реону варошком, — може жалилац и даље копати земл.у на истом имању н правити цигле и цреп, пошто се исто имање налази до саме вароши и непосредној близини кућа молиоца; па с тога суд овај моли то уредништво да му и оно изнесе своје мишљење по овоме у првом наредном броју — како би се у конкретном случају могао управљати, јер у овдашњој вароши има више циглапа које се налазе ван реона варошког, до саме вароши; 2. Код овог суда често долази у примени § 375 а. кази. зак.; а нарочито други одељак, који се односи на заузеће приватног добра. Како тужиоци у овим приликама неће суду да пруже и доказе за своје ираво, већ хоће као доказом да се послуже судским увиђајем или тапијама туженог, услед чега често се и греши при доношењу одлука у предметима ове категорије, — то са погледом на ово, а