Полицијски гласник

СТРАНА 188.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24.

О ИЗВРШЕЊУ КАЗНЕ

(НАСТЛВАК) Содуција коју освештава Француски закон од 1892. није дакле у вези управо са нијодним од разних начина урачупавања које допуштају друга страна законодавства. То је средња солуција, смишљена у духу мудре правичности. Али нови члан 24. саДржи други парагра®, који је доцније додат и који предвиђа специјално две хипотезе које је посгављао стари текст. Тиче се периода превентивног притвора који почиње у момепту кад је осуда била изречена и траје док она постане дефинитивна. За овај део притвора урачунавање је обавезно и судија га не може одбацити у ова два случаја: 1° ако осуђени није употребио правно средство протпв пресуде или одлуке; 2° ако, пошто је употребио правно средство, његова казна буде смањена по његовој апелати или жалби. Али у другим случајевима, т. ј. кад осуђени не успе са жалбом, има ли места законском урачунавању, са овлашћењем судије да га одбаци ? Ово питање није јасно решсно ии у оамом закону, али у опгате нреовлађује мигаљење да има месга законском урачунавању и у овим другим случајевима, осим ако га суд није одбацио специјалном и мотивисаном одлуком. Разлог је ов&квој солуцији овога питања у наиред поменутом другом случају, то: што апелациони суд у погледу на овај други период превентивног притвора има исту власт оцењивања као и за први период, осим два случаја у којима се урачунавање у оиште не може одбацити. У примени принципа урачунавања треба дакле разликовати два периода превентивиог притвора: 1° период који претходи изреченој осуди; 2" период који тече од изречене осуде до извршне осуде 1 ). У првом иериоду, урачунавање превентивног притвора указну је законско, али није обавезно за судију. Ако он хоће да цео превентивни притвор буде одбијен од казне, он нема ништа да каже; ако хоће на против да одбацп урачунавање целог или једног дела превентивног притвора, он треба то да нареди сиецијалном и мотивисаном одлуком.

цепт може имати правне вредности и у неком другом погледу, у овом случају — за питање о фалсификату исправе — потпуно је равнодушно итд.» ((Заложница је ФалсиФикована на тај начин, што је стављена воћа сума процеие заложеног предмета, да би се заложница боље продала. Ке1сћ §§епсћ1 је узео да стоји ФалсиФикат исправе". [^ејетапп, 11(1(1., стр. 62]. Види Нц§о Мсуег-АНГеМ, 1.,ећгћисћ (1ез Оеи^асћеп 84гаГгесћ1з, ^е1р21§ 1907., на стр. 608 и прпм. под 35) и 36) и тамо наведени гшсци и одлуке Ве1сћз§ег1сћ(;-а: .. . .(,Исирава мора бити употребљена у цељи варања, али то не мора бити ради прибавл>ан.а важносги Фактима, који су оверени у исправи и на њој заснованим правима. Наиротив употреба лажне исправе стоји већ тада, кад се исправа, као оверовно срество, употреби у опште за какав било правни циљ, н. пр. кад би ко показао какву заложницу, у намери да себи прибави кредит 8 . Види Ценић, Објаснење Казнителног Законика, код § 147., стр. 514 и 515, у истоме смислу. *) Оаггаи<1. — ТгаНб Шеон^ие е1 рга^ие <1и <1гоЦ репа! ГгапдаЈз. Стр. 324.

Али у примени превентпвног иритвора треба водити рачун о следећим напоменама: I. Превентнвни притвор који је осуђени издржао ире пресуде може се односити на дело којс мотившпе осуду, али ово није неопходан услов за урачунавање превентивног притвора и ово се ограничење не тражи. II. Урачунавап.е целог превентивног притвора вргаи се код „сваке казне лишеп.а слободе 0 . Француски закон одбија дакле како шири систем који примењује урачунавање не само у трајањс казни лишења слободе, негб и у трајање казни ограничења слободе и на ос.уде на новчану казну, тако и ужи еистем који ограничава урачунавање на затвор за преступна дела. III. Закон усваја средњп систем између режима обавезног урачунавања и режима Факултативног урачунавања. Заиста, у принцппу, урачунавање је законско и целокупно: за конско т. ј. одобрено директно законом; целокуино, т. ј. одобрено за цео притвор. Ипак је допуштено судовима да одступо од овог дуплог карактера т.ј. да одстране урачунавање за цео притвор или један део притвора. Али с једне стране ако то они нису учинили, законско и целокупно урачунавање иостаје последица њихове прссуде; а с друге стране судови могу да одбију бенефицију урачунавања само специјалном и мотивисаном одлуком. Да би добро изразио своју мисао у овом погледу закон није рекао суднјама: »моКиКе урачунати «, већ : »моАиКе неурачунати". Он је поставио као правило целокупно урачунавање превентивног притвора код сваке казне која повлачи лигаење слободе и ако даје овлагаћење судогшма да одступе од овога правила, ипак их прпморава да у случају кад нађу да треба одступити, ова тотална или делимична дерогација буде предмет специјалне и мотивисане одлуке у пресудн нли решењу. Ове обсервације немају примене по нашем кривичном законику, у коме као што смо већ рекли, ие постоји систем законског урачунавањапревентпвног притвора. Казали смо већ да § 64. кр. зак. предвиђа само урачунавање неираведно одлежаног притвора у случајевима који су одређени у овом §-у. а не сваког превентивног притвора, и за поменуте случајеве неправедно одлежаног притвора употребљује реч: »узимаће се <( , из чега излази: да је ово урачунавање неправедпо одлежаиог притвора у овим случајевима о којима је реч у § 64. обавезно. IV. Које је време лишења слободе које треба разумети нод превентивним прптвором који се рачуна у казну и колико је његово трајање? Лишење слободе, које се везује за ислеђење каквог деликта или извршење казне, може да нроизлази било услед хапшења без специјалног доку.мента (на пример хапшење у случају Ла§тап^ (16111;), било услед хапшења на основу специјалне исправе која га овлашћује, као што је наредба за хапшење и хватање. Фраицуски касациони суд је нашао : да израз »превентивни притвор" у закону од 1892.

има ограничен и технпчки смисао 1 ). Другим речнма, он сматра да треба да се урачуна у казну само време које је преведено у судском притвору услед нзвргаења наредбе о хапгаењу или хватању. б). Као почетак при урачуиавању узима со редовно и стварно хапгаење притвореног на основу законске псправе, а не времо које тече од протокола примања прптворсног у затвор који је у наредбп о хапгаеп.у одређеи. Следствено, треба урачунати осуђеноме на загвор време које је ировео у затвору места где је био притворен, било у Француској, било на страни. Тако у случају екстрадиције, хдшиење које изврши страна власт по палогу Француске властн, н притвор на страни до дана кад је екстрадиција одобреиа треба да сс урачунају у казну коју изричс осуда. (СВРШИТ.Е СЕ)

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО ' ВИДОКОВИ МЕМОАРИ. (ИАСТАВАК) Једнога јутра апсанџпја, који је допгао да нзведе двојицу њих, заборави затворити врата, ја то приметим и сиђем у приземље. Осмотритн све био је посао једног тренутка. Дан је тек свитао, притвореници сви спаваху, на степеницама нисам срео никога, никога не беше ни на капији, ја је отворим, али апсанџија, који је преко пута затвора у бараци пио ракију, примети ме и скочи да ме гони вичући из свег грла: држитс га! држите га! Он је имао много да виче јер улице беху пусте, а иада за слободом даваше ми крила. За неколико минута био сам изван његовога догледа и одмах уђем у једну кућу у кварту »Св. Спасилац", где сам био сигуран да не ће нИ помислити да ме траже; али због другог је требало што пре отићи из Лиља, где сам толико био познат да нисам могао остати дуже времена. Пред ноћ иаредшпе потеру и дознам да су капије затворене : не могаше се друкчије изаћи него кроз капиџике где су се иалазили као шиљбоци полицајци и преобучени жандарми да иазе на сваког који се појавн. И због тога регаим се да се спасавам прескачући бедем. Нознавајући потпуно место догаао сам у 10 сати увече на бедем Богородице, које сам место сматрао као најзгоднпје за извршење мога плана. Пошто сам за једно дрво везао уже, које сам био нонео, почнем се спуштатп. Тежина мога тела вукла ме је јаче него гато сам ја рачунао, а уже ми је тако палило руке да сам био иринуђен пустити се на петнаест стопа изнад земље. Падајућп нагњечим десну ногу тако јако да је било у питању да ли ћу изаћи из гаанца и мислио сам да у томе нећу никад успети. Нечувена напрезања извукоше ме најзад из гаанца али сигаав на потпорни зид било ми је немогућно кренути далае.