Полицијски гласник

ПРОЈ 24.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 187.

оклеветаног права на тражеи.е исте у кривичном сиору. Но ако је по тражењу пакнаде у грађанској парници донета извршна иресуда, којом се досу1 ( ује право на накиаду, нма се узети, да се накнада не може тражити у кривичној парници Ако се пак тражилац накпаде одбије у грађанској парници извршпом преоудом, он је може тражити у кривичном спору 2 ). Из цитиране одредбе се види, да тражење накнаде у кривичном спору лишава права на тражење иете грађанском парницом, било да је оно тражење имало успеха или не. У наведеној алинеи се даље продужује: „ну оклеветани је властан уместо пакнаде из првог одељка овог параграФа тражитп особеном грађанском парннцом накнаду исплате". Накнада штете, на коју би био осуђен клеветник, је једна врста оштете, дакле не казна, што се види из самог законског текста, јер се вели: »може суд.... осудити оптуженог, иород казке, још и на то да оклеветано.ч да накпаду у новцу... 8 . Ово је и у књижевности нретежпо мишљење 3 ). Некн је ме})утим сматрају као једну иривлтну казму 4 ), некп као оттсту досцђену у обликц приватна казне 5 ), а Ц^етпсћ као иринцдно иоравнање 6 ). (наставиће се) ФБЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРПКСЕ 00 КРИВИЧНИП ДЕЛИПП КРИТИЧКО ИЗЛАГАЊЕ од М. С. Ђуричића члапа Касационог Суда (наставак) Према свему напред излол^еноме, Апелациони Суд налазн, да су кантарске признанице опе исправе, које је предвидео § 147. к. зак. и да се преправљање истих у намери да сс неко на штету другога користи, — казни но наведеном § 147. к. зак., а да овде не стоји, нревара — § 251. крив. зак. <( . Општа Седмнца Касациопога Суда усвојила је ове противразлоге одлуком од 19—X-1910. № 11402. 3. Исти случај ФалсиФиката и под истим околностима. Првостелени Суд нашао је да стоји дело преваре из § 253. к. з., а кажњиво по § 252. к. зак. [Пресуда шабачког првост. суда од 3-Х1-1910. г. № 41504]. Апелационп Суд, мотившпући пресуду као и у ранијим случајевима, нашао је да стоји дело ФалсиФиката из § 147. казн. зак. [Пресуда 1 Од. Апел. Суда 27-1-1911. — Л» 422].

') Тако ОррепћоГ § 188, 13. Прот. Ргапк § 188 II, 018ћаи8еп § 188, 10. 2 ) Тако Ргапћ § 188 II, СНвћаизеп § 1§8, 10. Ога,[ хи Боћпа В1е 8ко11ип§ с1ег Вивзе (1902) 44. Прот. Оррепћо^ § 188,13, Ко8еп[еШ БЈе Кећепк1а^е (1909) 185. 3 ) В. 018ћаи8бп § 188, 2. 4 ) Кеђег 146, КЛеБз ОА 19 25. 5 ) Мегће1 235, Зсћгћие 364, 81епд1егп 08 24 327, Неггод 08 29 419. 6 ) НаГ1рШсћ{; 125.

Ову пресуду оснажио је и Касациони Суд. [I 2-111-1911. — № 2898]. Сад ћемо прећи на критику изнетих судских одлука. Нре свега погрешан је разлог примедаба под № 10613, да јс и код ФалсиФиката п код преваре памера једна п иста т. ј. да се пепстинитпм престављањем Фактичког стања прибави каква корист пли да се другоме шкоди. Кад се сравне прописи §§ 147. и 251. к. зак. одма ће се увидети да између ових дела има разлике. Тако код преваре [§ 251. к. злк.] се тражи искључиво имовинска корист или штета, а код <иалсификат& [§ 147. к. зак.] корист пли штета у опште. Према овоме и ако се по нашем казн. зак. за деликт ФалсиФиката тражи и намера за оштећење [1п1еп1доп с1е тнге, 8сћас11§ип§8аћвЈсМ] ипак не може бити ни говора о томе да сс ови деликти по нашем казпеном законику поклапају 1 ). Напротив, овп се деликти не поклапају нп онда, кад се као елемепат ФалсиФпката узима имовинска корист. Такав је деликт Формиран у § 268. нем. казн. зак., па пиак ни ту сс делшст ФалсиФИката не губп већ само долази у идеални етпцај с деликтом иреваре 2 ). Сем тога нелогпчно је да се с!е 1 е§-е 1а1;а за дело тежег ФалсиФиката исправе [фалсификат с намером за оштећење или чак за имовинску корист] примењује казна, проппсана за деликт преваре који је блажији од ФалсиФиката, јер би отуда изашле рђаве. консеквепце. Кад би се ово хтело усвојитп, онда би се морало приступити рационалпој реФорми законодавства о превари и ту иредвидити као квалиФиковани деликт — превару извршену с .реством ФалсиФиката исираве 3 ). Исто је тако погрешан и онај разлог нримедаба, као да само »мзеесне® исправе могу бити објекат ФалсиФиката, и да кантарске признанице нису такве исправе. ') Мп се овде не можемо упуштати у онширно излагање разлога, који стојо за го: да је у опшгв <1е 1е§е Јегеп<1а ногрешно у елементе деликта Фалсификата уносити поменути моменат — намеру за оштећење, већ ради тога упуНујемо на наше иотиве у књизи »Иројекат и Мотиви Казненог Законика за Крал.евину Србију, на стр. 436 и сл>. 2 ) Види 01вћаи8еп, Коттеп1аг гит 81га%езе12ћиоћ Гиг с!а8 Оеи1всће Ке1сћ, 81ећеп1е АиПа§;е, ВегПп, код § 268 п. 9. б), гди се утврђује разлика измсђу ових деликата. Исто тако Иг. Каг1 ВтсПнј*, КећгБисћ с1ез Веи1зсћеп 81гаГгесћ48, Везопс1егег ТеП, 2вде11;е На1Г(е, 1,е1р21'§, 1901. Ј., на стр. 209. и примедба под 1) и тамо означени писци. 3 ) Види о овоме с1е 1е§е ГегепсЈа иитересантна разлагања проф. Вајсмана [РгоГ. Бг. Јакоћ ЛУшатапп, 1п Оге1Гб\уа1с1] познатога аутора о ФалсиФпкатима исправа, у књизи Уег§1е1сћеш1е Оаг84е11ип§ с!е8 1)еи1зсћеп ип(1 Аи81апсП8сћеп 81гаГгесћ1л, Вапс1 VII, ВегПп 1907. ,Т., на стр. 350., 357. и 358. као и у нашим мотивима за пројект казненог законика, на стр. 442. и 443. Он предлаже да се у овом случају казна одређује за дело преваре, која је квалиФпкована уиотребом лажне исправе, тако да овај случај преставља тежу врсту преваре. Ово би се, по мнењу Вајсмановом могло постићи и тиме, што бн се у општем делу законика прописало правило : да се употреба какво лажне исправе, као срество за извршење каквог кажњивог дела, нма увек да узме код тог дела, као основ за пооштравање казне. Ми смо изнели и разлоге, са којих сматрамо, да је овај предлог уваженога аутора, погрешан и зарад тога упућујемо на поменуте наше мотиве, као и на мотиве за немачки казнеии законик у <( Пројекту Казн. Зак. за Краљ. Србију", на стр. 437. и 438.

Иу, овде је учињена основна ногрешка још и у томе, што се заборавило, да су кантарске признанице јавне исираве, издане од надлежне оиштинске власти, у законом делокругу њенога рада [§§ 187. и 188. гр. с. п.] и да ту нема више ни потребе ни разлога позивању на § 147. к. зак. и на тако изнету дефиницију појма исправе, у смислу казненог законика. § 147. даје дефинпцију исправе, кад је исправа приватна, а јавне се исправе увек издају само о таквим Фактима, која су од вредности за правне односе и о томе не може бити ни говора да свака јавна исправа може бити објекат ФалсиФиката. Друго се нешто, ваљда, овде хтело рећи, и то у погледу употребе ових исправа, на то није лепо у примедбама обухва1>ено. Т.у се вероватно мислило на то, да се кантарске признанице издају од општинских власти једино у цељи потврде тога Факта, да је општини плаћена мерина, за извесну количину иремерсне робе. Ово је тачно, али то ни у колико не смета постојању Ф ^лсиФиката. Исирава се не мора уиотребити ради варања само арема оиоме, који 6и ио тој исирави могао им.ати ираво или обвезу; она се не мора уиотребити у оној цељи, зарад које је издана, довољно је то ако се она уиотреби као ирава, дакле у цељи доказивања 1 ). Не може се порицати да се кантарском признаницом, од стране влаети не потврђује и то: да је на општинском кантару премерен одређени број џакова извесне робе и да су они имали извесну тежину. Сад, кад је та роба продана и испоручена купцу, па се оваква признаница преиначи тако, што се повећа тежина робе (илн уједно и број) џакова, па таква исправа употреби према купцу у намери да се од њега изузме више новаца, но што би ирипадало за стварно нредату робу, онда је очевидно да у таквој радњи стоји дело преиначења праве јавне исправе и њена уиотреба, у намери да се прибави корист н купац оштети. Трговачки узус увео је овакав начин уиотребе означених исирава, и фалсификатор ири иреиначењу и уиотреби ове исираве, ирема утврђеном узусу, одредио је исираву за доказивање тога факта, који је такође од власти у њој оверен и има вредности за иравне односе. Према овоме овде стоје сви битни елементи за иостојање деликта фалсификата исараве 2 ). (иаставиће ск)

4 ) Види ВшсПп§, 1Мс1от, стр. 207. и прим. под 4) и тамо наведене одлуке Ке1сћ8 §епсћ1 -а. 2 ) Види излагања В1псНп§;-а, ЉМет, стр. 103. В. излагања проф. \Уе1зтапп-а, у ХеИзсћпП Гиг сПе (»езаттМе 81гаГгесћ18т8беп8сћаП. XI Вапд, 1891. Г., у расправи «Вег ТаЉеб1апс1 <1ег 1Јгкипс1епГа18сћип§, на стр. 63, гди се вели: (( Употребом исправе добио је њен садржај правни зиачај и при питању о фалсификату исправе има се једино и искључиво водити рачуна о значају, који је исправи тен употребом иридан. Фалсификовани рецепт употребљен је на то, да се из апотеке добије какав раствор арсена, који се може добити само по лекарској наредби. Овде рецепт има правни значај у толико и само у толико, што по постојећој уредби о апотекама, апотекар не би без њега смео издати ову материју. То, што ре-