Полицијски гласник

ВРОЈ 26.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 205.

рење законског времена. 1° Ако је дакле казна једна или више година ове ће се године рачунати од једног датума до другог. 2° Ако је казна један или вигие дана, она ће требати да се рачуна дужином од 24 часа и од часа на час. Наш кривични законик прописује у § 21. ово правило о рачунању временских казни: »где се затвор на дане и „месеце одређује узима со један дан два»десет и четири часа а у један месец »тридесет дана (( . Овакав пропис садржи и члан 40. Француског кривичног законика који прописује: »да је казна од јед»ног дана затвора 24 часа, следствено девет дана затвора значиће девет пута 24 часа. 3° Ако је осуда од више месеца затвора, она ће се исто тако рачунати т. ј. од једног датума до другог. Но, цитирани § 21. нашег крив. законика, прописује да је трајање осуде од једног месеца тридеоет дана. Тако исто и члан 40. Франц. крив. законика прописује: да је трајање осуде од једног месеца тридесет дана. Како ће се у том случају рачунати трајање затвора од вигае месеца? Многи су аутори претеривали значење овога текста. Признајући у принципу да се трајање временских казни рачуна од датума до датума, тврдили су да ово правило трпи изузетак код затвора за арестуина дела и да у случају осуде на више месеца затвора, месеце треба рачунати интервалом од тридесет дана. Другим речима, да закон у члану 40. крив. законика не чини никакву разлику између једног месеца и више месеца затвора. По томе дакле, као што би осуда на девет дана значила осуду на девет пута по двадесет и четири часа, исто тако да би осуда од девет месеци била издржана, довољно је : да је осуђени провео у затвору девет пута по тридесет дана. Али се ово тумачење не може примити с тога што се члан 40. који је по мишљењу свију изузетак, мора да тумачи у оном смислу у коме се одступа најмање од општег правила по коме се рок рачуна од датцма до датума. Нема сумње. да ово тумачење уклања неједнакости које постоје између разних месеци ; оно чини казну подједнаком за све који су осу1)ени на исто време затвора: то је његова добра страна. Али обратно, ово тумачење поставља извесну иеједнакост између лица које је осуђено на дванајест месг.ци затвора и лица које је осуђено на једну годину дана затвора; тако, да кад се узму у обзир његове добре стране и његове незгоде, ипак је сигурније држати се буквално члана 40. У овоме смислу одлучује и најскорије правознанотво да затвор за преступна дела од више месеци треба рачунати од једпог датума до другог. Овакву солуцију треба применити у нас и у случају осуде на више месеци затвора, исти рачунати од једног датума до другог. * ^ * Доктрина о урачунавању превентивног притвора коју смо изложили и систем законског урачунавања превентивног при-

твора, који је усвојен у неким законодавствима производ су новије науке и законодавства. У Француском законодавству ова је институција остварена тек законом од 1892. са системом који смо изложили у овој расправи. Наш кривични законик не допушта ово урачунавање превентивног притвора, осим једног случаја који је предвиђен у § 64. о коме смо говорили на своме месту. Пројекат новог кривичног законика идући за савременом науком и законодавствима стао је на земљиште законодавства која га облигаторно наређују и у § 64. нрописао : »притвор, који је осуђени издржао пре »но што је пресуда постала извршном, »урачунаће се у досуђену казну ако је »ова затвор, робија или новчана казна. »Ако се притвор има да урачуна у »робију или новчану казну, то ће се чи»нити по сразмери постављеној у §§24. »и 28.«. Ово је важна и умесна новина. (По ОаггаиА-у »ТгаМе Љеоп^ие е^ рга1 ^ие <1и с1гојк репа1 ГгапдаЈз.) Милош М. Станојевић СУДИЈА

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ. (НАСТАВАК) Никад милост није примљена са мање радости, него тада: видео сам сву моју спрему пропалу и требало је дуго очекивати другу тако згодиу прилпку. Морао сам поћи са апсанџијом, који ми је био веома досадан са његовим честитањима. Ова неприлика изазва ми тако нерасположење да су то сви апсеници приметили. Један од њих, који је успео да му кажем тајну мога узбуђења, учини ми врло умесне примедбе о опасности у коју би дошао бежећи са Силомбијем и Дихамелом, који можда не би остали ни 24 часа а да не учине неко убиство. Он ми је световао да их пустим нека иду и да чекам другу прилику кад се укаже Примио сам љегов савет и добро ми је било, а Дихамелу и Саломбију рекао сам да се на њих сумња и да не треба ни часа да губе, него нека беже. Они то приме потпуно и два сата после већ су тражили разбојничку банду од четрдесет седам разбојника, од којих су двадесет осам изгубљени идућег месеца у Бриџу. Бегство Дихамела и Соламбија направи велику ларму у затвору, па чак и у вароши. Сматрало се то као сасвим изванредна прилика; али за апсанџију је било најчудноватије како и ја нисам узео учешћа. Требало је међутим оправнти зид те дођоше радници. На дну степеница од куле поставише једног шиљбока са наредбом да не пушта никог да прође па ма ко то био. Сину ми у памети да га заварам и да прођем кроз исту рупу која је и требала да послужи за моје бегствоФрансина, која ми је долазила сваког дана, донесе ми три аршина тробојке

нантљике, коју сам јој био наручио. Од ње направим појас и иантљику око шешира и ирођем тако накићен поред шиљбока, који, сматрајући ме за општинског чиновника, поздрави ме са »пред прси". Попнем се брзо уз степенице и дођем до рупе коју су чувала два друга шиљбока: један у шупи општинској а други у ходнику затворском. Овоме што је био у ходнику рекнем да је немогућно даје човек могао ироћи кроз ову рупу, али он тврђаше противнЈ и његов друг да би га поправио додаде да ћу ја туда проћи обучен. »Баш да пробам® рекох, спустим се кроз рупу и за трен ока био сам у шупи. Правећи се да сам се повредио у провлачењу рекнем овој двојици, пошто сам са ове стране, да ћу да изађем около у моју канцеларију. »Онда, одговори овај што је био у шупи, чекајте да вам отворим врата®: и он окрете кључ у брави. У два скока слетео сам низ степенице општинске куће и нађем се на улици окићен тробојним пантљикама; оне би ме затвориле понова да није дан већ био на смирају. Тек што сам ја изишао, а апсанџија који ме није пуштао испред ока, запита: »где је Видок?« Одговорили су му да се шетам по дворишту. Хтео је лично да се увери, али узалуд ме је тражио по свима буџацима вичући ме гласно, није ме могао наћи. Ни званично тражење није имало успеха; ниједан апсеник није ме видео да сам изашао. Уверили су се брзо да нисам више у затвору, али како сам изишао ? То нико не знађаше сем Франсине, која је најбезазленије сваког уверавала да не зна где сам прошао, јер она, и ако ми је донела пантљике, није знала на шта ћу их ја употребити. Метпули су је под присмотру, али та мера није ништа помогла; војници који еу ме нропустили чували су се добро да се не похвале својом ревносном службом. Док су тражили моје помагаче у бегству, ја сам изашао из вароши и дођем у Куртре, где ме мађионичар Оливије и комендијаш Девоаје примише у њину трупу за играње у пантомини. Ту сам видео више побеглих апсеника којима необично одело, које нису скидали никада, из разлога што друго нису ни имали, служаше згодно као заклон од полиције. Из Куртре-а дођемо у Ган, а одатле одемо одмах на вашар у Ангјем. У овој вароши били смо пет дана, и приход, од кога сам имао део, падаше добро, али ме једне вечери баш кад сам почео играти зграбише нолицајци : оптужио ме је био пајац из пакости што сам био- постао редитељ. Одвели су ме још једном у Лиљ где сам са болом дознао да је сирота Франсина осуђена на шест месеци затвора; кривили су је да је нотпомагала моје бегство, а вратар Батист, чија је сва кривица била што ме је сматрао за вишег официра и што ме је у овом чину нустио да изађем из куле »Св. Петар", тај несрећни Батиот био је такође ухапшен за исту кривицу. Тежак доказ противу њега било је то, што су апсеници, задовољни што су добили прилику да се освете. сведочили, да га је сто талира натерало да једног младог