Полицијски гласник
СТРАНА 204.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 26
који се жали. Треба дакле да достоји и апелата државног тужиоца уз аиелату окривљеног да би апелациони суд могао употребити против осуђеног своје право оцене иначе сптуација у погледу на урачунавање превентивног притвора остаће онако како је регулисана пресудом првог суда. II. У случају кад је суд нашао специјалном и мотивисаном одлуком да се урачунавање неКе вргаитп у корист осуђеног, треба правити разлику према томе на шта се осуђени решио према овој одлуци. Ако осуђени акцептира осуду и не буде се жалио, трајање његове казне почиње да тече од момента у коме је она изречена. Апелата или жалба коју би могао изјавити државни тужилац и њен розултат, без утицаја су: она нс може из.менити положај осу^еног и спречити одбијање. Ако је сам осуђени нзјавпо жалбу против осуде и успео да смањи трајање казне урачунавање се врши неизбежно. У свима овим случајевима урачунавање је законско и обавезно, судија га је могаз да одбаци само за период притвора који је претходио пресуди. Али ако је осуђени, који је изјавио апелату или жалбу пропао са истом, улазимо у опште право. Две пропозиције резимишу ситуацију 1 ). У принципу да би се одредио почетак казне треба прибећи члану 23. и одлучити да ће то бити моменат кад је осуђени буде издржавао на основу осуде која је постала извршна. Али да се не би применило урачунавање потребно је да одлука суда који суди по апелати или жалби то изрично каже, јер ако одлука о томе питању не говори ништа враћамо се општем праву члана 24. т. ј. закопском н целокупиом урачунавањ-у. Из овога се види да се у режиму законског урачунавања за овај други нериод превентивног притвора, који наступа од изречене осуде у ногледу на урачунавање прави разлика према томе да ли је осуђени изјавио апелату или жалбу против осуде или није. Закон не даје повода никаквој тешкоћи, било кад осуђени није употребио правно средство, било кад је употребио само једно рекурсно средство. У првом случају, урачунавање је апсолутно обавезно. Мало је стало за тим је лп државни тужилац нападао осуду или није. Осуђени није крив за задржање извршења које проузрокују жалбе његовог противника. У другом случају, ма какво да је ово рекурсно средство, апелата, жалба касацији, треба разликовати случај успеха од случаја неуспеха осуђеног. Ако, по свом рекурсном средству, осуђени добије смањење казне, резултат ће бити исти као кад је акцептирао осуду. Урачунавање је обавезно за други период превентивног притвора. Ако пропадне, т. ј. не успе употребљујући правна средства против осуде, принцип законског урачунавања, али не обавезног, регулише други период као и први.
А ) Све ове хипотезе односе се на систем Француског закона од 1892.
Осим ових хинотеза у режиму законског урачупавања превеитивног прптвора могуће су још и друге ситуације: 1° кад је осуђени употребио наизменце внше рекурсних средстава против осуде; '2° кад је одустао од своје апелате нли жалбе коју је био изјавио. Ну, ми се нећемо упуштати у испитивање ових других случајева и њихових солуција јер је и ово што је довде изложено довољно да нокаже овај систем. Превентивни притвор постао је од 1892. законски еквиваленат казни лишењем слободе. Но, врши ли се урачунавање превентивног притвора чим је казна изречена или просто онда кад је осуда постала извршна? Практични интерес овога питања показује се онда кад трајање превентивног притвора износи управо онолико колико износи казна која се примењује у моменту изрицања осуде или кад се оно уравнава са њом за, време рока или употребе рекурсног средства. Тако окривљепи који је притворен три месеца, био је осуђсн на два месеца затвора и у пресуди суд није одбацио урачунавање, или је бпо осуђен на четири месеца, но, по апелати пије суђено за време од четири месеца. Треба ли одмах пустити осу^еног чим се казна која је изречена, сматра као издржана, под условом да дође опет у притвор после процеса, ако одлука првог суда буде измењена? Или треба чекати да осуда постане извршна па да осуђени може да се користи урачунавањем ? Полазна тачка за дискусију о овоме питању налази се у овој наномени: да казнена одлука не може бити извршена пре него што постане извршна и свако рекурсно средство, бпло да је Формирано или је просто могуће има за дејство да суспендује извршење осуде. Носледица је урачунавања то да се иревентивни притвор сматра као антиципирано извршење казне: али ова еквиваленција може бити само од дана кад је осуда постала дефинитивна. Члан 27. који поставља општи принцип одлучује доиста да трајање какве казне лишењем слободе почиње само кад је осуђени притворен на основу извршне пресуде. Урачунавање превентивног притвора помиче само почетак казне у натраг. Из тога треба закључити да стављању у слободу каквог притвореног не може имати места легално у колико он остаје окривљени, са тог разлога што је издржао казну која још није извршна постала. Ово је солуција јако нападана. Наводили су да она не признаје главну новину која је донесена у начину рачуна трајања казни лишењем слободе законом од 1892. Некад, под режимом закона од 28. априла 1832. урачунавање се вршило фиктивним ареносом почетка казне на моменат од кога је превентивни притвор требало рачунати. У овоме систему постављано је искључиво питање о почетку казне и оно је могло бити Јешено само после извршне осуде. Данас се урачунавање врши одбијајуИи и-ревентивни иритвор од изречене казне. Има две особене и независне одредбе које се не координирају међу со-
бом: она која утврђује почетак трајања казни (чл. 23.); она која урачунава превентивни притвор у казиу (чл. 24.). По, ако је стари начин поступања вршио урачунавање у казну која је имала свој почетак и по том била извршна, нови начин на против то ради са казном која је просто изречена, и по том, пре него што је осуда добила своју извршност. Је ли тачпо ово резоновање? Ја то не мислим'). »Оно је пре свега много суп»тилно, не води бригу о јавном интересу »који треба да руководи судије у при»менн казненог закона. Шта више оно „је супротно самој идеји урачунавања »превентивног притвора у казну и ње„ говој правној Формули. Урачунавање пре»вентивног притвора појмљиво је само у »колико има кизне, а казна има законску „егзистенцију само од дана кад је од„лука која је изриче извршна. Вило да „је начин урачунавања везан за одреа ђење момента у коме почпње да тече „казна, било да се оно врши простим „одбијањем од цифре казне, —- мало је »стало за тим: главно је да постоји казма »којој се може утврдити почетак или од „чијег се тра.јања може одбити превен„тивни притвор'*). Овоме питању о томе кад се вршн урачунавање превентивног притвора има места и по нашем кривичном законику, у случају примене § 64. по коме се неираведно одлежани притвор узима у рачун при самом изрицању пресуде: »и, „ако би казна, коју би кривац за учи„њено дело по закону заслуживао, тако »незнатна била да је он више притвором „претрпео, но што би прегрпети имао да „је благовремено осуђен. то ће га суд „ипак на заслужену према учињеној кри„вици казну осуднти, но, у исто време в суд ће у пресуди изрећи да се он из »горњнх опстојатељства у слободу по»ставља«. У случају кад је досуђена казна дцжа, но што износи неправедно одлежани притвор: »овај ће се притвор као »издржана казна у нресуди урачунати и »од одсуђене му казие робије, заточења »или затвора одбити* по правилима о претварању казни у § 28. Утврђење почетка трајања казни имплицира континуитет извршења. Од дана кад притворени почне издржавати затвор, прогонство, и т. д. иа који је био осу^ен, он мора да продужи издржавати казну све док она траје или док пе буде прекинута милошћу или условним отпустом. Свако пуштањс које се врши ван ових погодаба извесно је незаконито. Тврдили су да осуђени који је био ослобођен погрешком, може бити опет враћен у затвор, баш после епохе у којој је казна требала нормално да се сврши. Трајање обуставе извршења не треба дакле урачунати у само трајање казне, јер она има свој почетак од дана кад је осу^ени затворен на основу извршне пресуде и тече док се не сврши. Начин рачунања ка~зни лишењем слободе. — Трајање временских казни у опште треба рачунатл од датума до датума, по календару који се употребљује за ме') ОаггаиЛ. — ' 2 ) Иети.
т