Полицијски гласник

БРОЈ 27.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 17. ЈУЛА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаннут, а према иотреби и иише иута недељно. Претилата се полаже у напред, и то најмање за пола годипе код евију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО О Б Ј А В А Службени извештаји утврђују да се заразна болест колера појавила у јевропској Турској на више места, нарочито у Пећи и Ђаковици. На основу члана 10 и 84. Париске Конвенције целајевропска Турска оглашава се колером заражена од данас 12. јула ове годпне. Прелазак путника и робе из 'Гурске одобрава се само железницом на Ристовцу и код Пирота. Остали прелази према турској граници затварају се. Према путницима и роби предузеће се одмах све мере, које су изложене у упуствима за сузбијање колере од 10. септембра 1910. год. СБр. 10081. (види »Српске Новине« од 14. септембра 1910. г. Бр. 202.). Позивају се грађани дапрописане мере и наредбе власти тачно испуњавају, а властима се наређује да постојеће наредбе брижл>иво и строго примењују, водећи рачуна о потребној предусретљивости и понашању у вршењу своје дужности. СБр. 8321. 12. јула 1911. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, М. ТрифковиЂ с. р.

СТРУЧНИ ДЕ0

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ од Др. Томе МСивановића (НАСТАВАК) Објективна научна критика не подлежи никаквој казни®. Став а1.1 „па при томе употреби какав увредљив израз* иепотпун је, јер увреда ће бити и онда, кад изрази нису увредљиви, али је изјава учињена под таквим околностима, да се она појављује као изјава омаловажавања. То се у осталом признаје у следећем ставу »ако се из Форме израза или околности, иод којима је учињен и на тај начин противречи с првим ставом. Но без обзира на то, што је први став непотпун, он је излишан. Довољно је било рећи, као што је учињено у § 263 немачког нројекта „Ко о каквој ствари, казниће се само, у колико се из Форме изјаве (не в израза (( ) или околности, нод којима је учињена, може утврдити намера за вређање части извесног лица (< . Као што се види, место »Форме израза (( треба рећи »Форме изј аее <( , јер се »израз (( односи само на речи, а »изјава« обухвата сва средства за исказивање омаловажавања. А1. 2 је излишна, јер по себи се разуме, да и субјективна критика као и објективна не подлеже никаквој казни, ако се из Форме изјаве или околности, под којима је ова учињена, не може утврдити намера за вређање части. §. 221. л Ко увреди какво надлештво или иолитичко тело или чиновника или службеника државног или иоротника, избраног судију, сведока, тумача или вештака или у оиште јавног службеника или иосланика народне, окружне или среске скуиштине или члана. бирачког одбора ириликом званичног рада или и изван места надлештва но у иогледу званичног рада у оиште казниКе се затвором до годину дана или новчано до 2000 дннара.

Ко оклевета иста лица иод означеним околностима, казниће се затвором до 18 месеци®. Став »приликом званичног рада или и изван места надлештва но у погледу званичног рада у опште« нетачан је. Званичан рад се на име може вршити и изван места надлештва, и кад би неко том приликом увредио једно од именованих лица, он је учинио увреду »приликом званичног рада®, а не у погледу званичног рада <( . У наведеном ставу се међутим узима по угледу на § 104 к. з. да се званичан рад може вршити само у месту надлештва, јер према њему увреда учињена ван места надлештва може бити само увреда „у погледу на званичан рад <( . Треба дакле избацити став „и изван места надлештва 11 §. 222. „Ако би које од наведених лица у иретходном наређењу ири свом званичном раду иостуиило ненадлежио или незаконито или неираведно и тиме дало иовода заинтересованом лицу, да учини означено дело, онда се такво иостуиање може узети као особита олакшавна окоиност за учиниоцди. Но суд може ирема околностима ов&кво иостуиање означених лица узети и као извињавајућу околност и учиниоца сасвим од казне извинити"-. Пре свега неумесно је, што се одредбе овог § проширују на цео § 22! т.ј. и на клевету. Нема ни најмање разлога за допуштање, да се њоме може користити и клеветник. Затим је неумесно рећи поред в незаконито <( и „ненадлежно", јер ненадлежно поступање је такође незаконито. То исто важи и за израз »неправедно®. Најзад редакција овог §-а није казнима. §. 223. »Ко увреди или оклевета Краља или Краљевског Намесника, казниКе се затвором најмање три месеца. Ко увредп или оклевета ма кога члана Краљевског Дома или Народну Скупштину, казниће се затвором од 2 месеца до 2 године®.