Полицијски гласник

СТРАНА 210.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27.

Увреда и клевета Краља и других у овом §-у именованих лица су кривична дела, која су неиоср^дно управљена против оиштих интереса, јер је заштита части владаочеве и оних других лица један непосредно оишти интерес. Према томе увреди и клевети, према овим лицима, место је у интересу систематике у гл. XII, која би требала да има наслов „Злочини против и владаоца ®. Овако је учиљено у данашњем Казн. Законику (гл. IX). Иста примедба важи и за увреду и клевету из § 221 прој. §. 224. „Ко увреди или оклевета владаоца или намеснина или нога члана владалачког дома које стране државе, која стоји у иријатељским односима са Србијом, казниКе се ио наређењима § 223, овог ваконика, ако се оваква, дела извршена ирема нашем владаоцу, намеснику или члановима владалачког дом а, казке у тој држави."- Редактор је необјашњиво предвидео иредседнине реиублика. Та омашка није учињена у § 218 Дан. к. з., јер се у њему вели »и у опште иоглавара стране државе" (додато законом од 13 маја 1902 год. §. 225. Ко увреди или оклевета страног иосланика, оиуномоКеног министра, дииломатског агента или отиравника иослова, који је акредитован, или је то био, ири двору сриског нраља, назниће се затвором до годину дана или новчано до 2000 дин а . Редактор је, као што се види, набрајао све врсте сграних дипломатских заступника. Но пошто се они сви могу означити једним изразом, то је набрајање и овде као и у опште противно законодавној техници. У § 218 а дан. к. з. се вели просто „заступнике стране државе". Необјашњиво је, што се под овај § подводи и увреда одн. клевета бивших страних динломатских представника у Србији. Место »при двору српског краља", несумњиво је, да је тачније рећи »у Србији®. § 226. »Ко учини какву радњу у иогледу умрлих лица, која би се сматрала за увреду или клевету истих лица, да су жива, казниКе се ио иредњим наређењима само онда, ако је ово учињено у намери да. иовреди част или да шкоди угледу живих иотомака умрлог. ■ Наследници немају ираво на тражење наннаде из § 219 овог законина с( . Као гато се види, редактор не сматра умрла лица — противно данашњем К. 3. :—- Као пасивно способна за увреду и клевету, већ се само њихови живи потомци могу сматрати као увређени одн. оклеветани. Он је дакле усвојио мишљење, о коме је било говора у § 4 В 1, где је доказана његова неумесност. Но и баш да је ово мишљење тачно, редактор је учинио једну велику грешку. ЗахтевајуКи на име »намеру" повреде части, те излази као да увреда и кле-

вета потомака постоји већ самим тим, што је извршилац имао намеру, да их увреди одн. оклевета, и ако они нису увређени одн. оклеветани, и ако дакле нема кривичног дела увреде одн. клевете! За изразе пак »част® и „углед" в. критику § 219. (наставиће се) 5ЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКР ПРПКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИПП КРИТИЧКО ИЗЛАГАЊЕ од М. С. Ђуричића члана Касационог Суда (наставак) 19. а) Кар се крађа изврши на тај начин, што се украду предмети, који по својој природи морају бити на пољу (као доза, усађена у земљу и томе сдично), онда нема места примени § 222. т. 3. к, зак. већ ово дело долази под пропис § 221. к. зак. о простој крвђи. б). Кад је у питању вредност крађе, њу треба денити према вредности украденог предмета, а не и с обзиром на вредност штете, коју покрађени сопственик моисв имати услед крађе украденог предмета. Један правни случај дао нам је повода за расправу оба изнета питања. II. Н. олтужен је, што је у винограду X посекао разне лозе — калемова са чокота и однео. Вредност украдене лозе износи 11 динара, а том сечом онеспособљено је дотично чокоће у роду за 2 године дана, која вреднест износи 66 динара. Првостепени Суд узео је да овде стоји дело крађе из § 222 т. 3. казн. зак.. па је оптуженога за то дело и осудио на казну. Пресуда неготин. првост. суда од 22 III 198— № 6245). Апелациони Суд одобрио је ову иресуду. [Пресуда II 31 III 1907 № 1837]. Ову пресуду Апелационога Суда уништио је Касациони Суд; примедбама II оделења од 22-1У-1908 г. А г » 5144, које гласе: „Погрешио је Апелациони Суд. што је одобравајући првостепену пресуду у погледу квалиФикације дела, нашао: да у овом оптужењу стоји дело, кажњиво по тач. 3. § 222 крив. зак. Јер, да би ово дело стојало, тражи се да ко покраде кошнице, платно с белила, сабране плоцове у пољу, и у оиште предмете, које људи, уздајући се у јавну сигурност, у пољу без чувара држе. Међутим по овом делу ниједна од побројаних ствари није покрађена, нити се пак ове покрадене лозе могу сматрати као предмети, који се остављају у пољу, уздајући се у .јавну сигурност. Под таквим предметима разумевају се увек мотика, ашов, пијук, кола и т. д. Овде није тај случај, да је сам прив. тужиоц посекао ову лозу, па да ју је оставио уздајући се у сигурност и потом да је украдена, већ је лозу са чокота окрнвлЈвни секао,

у намери да се њоме користи, што је и учинио кад ју је однео. Према томе, с погледом и на то, што вредност посечене и украдене лозе [по вештачењу под Бр. 2030— § 224 кр - суд. пост.] износи 11 динара, и овом сечом онеспособљено је чокоће за две године у роду у вредности 66 динара, дакле тужилац оштећен свега са 77 динара, овде стоји дело крађе из § 221 крив. зак. те се окривљеном по овом законском наређењу »казна имала и одмерити". Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је дао ове [II 26-1У-1908 № 2197] противразлоге: в Апелацаони Суд усваја први део примедаба, да у радњи оптуженога не стоји дело из тач. 3. § 222 к. зак., али не може дв прими други део примедаба, по којима би овде, према укупној вредности посечене украђене лозе и оштећеном чокоћу, за две године у роду, у износу 77 динара, стојало дело прест) пне просте крађе из § 221 к. зак, По § 221 к. зак. потребно је да само, и чисто, вредност покрађених ствари износи преко 200 гроша, па да би дело крађе било кажњиво по тој одредби. То јасно излази из текста номенуте одредбе, где се вели да ће се по тој одредби казнити „просте крађе у вредности преко двеста гроша чаршијских...." У ту вредност покрађених ствари не може се урачунати каква штета, која би усљед нокрађе произашла, а не би била у самим украђеним стварима, јер то законодавац у тој одредби, па ни другде, не каже. У појављеном случају крађе посечених лоза, за које одговара оптужени Н. Н. вредност посечених и украђених лоза износи свега 11 динара; осталих 66 динара процењена је вредност оштећеног чокоћа у роду. Утврђеној вредности посечених и украђених лоза, не може се додати, према горе изложеном и ова вредност оштећених чокоћа у роду, и према укуиној вредности њиховој одређивати квалиФикација учињеног дела крађе, као што су то погрешно узеле примедбе Касационог Суда, јер то више није вредрост иосечене и у крађене лозе, него само штета која је усљед иокрађе ироизашла, и која по нахођењу Апелационог Суда Формира само особено питање о накнади штете, па се као таково има засебно и ценити, Па како дакле вредност посечене и украђене лозе, према вештачкој оцени износи само 11 динара, то Апелациони Суд налази: да овде стоји дело иступне крађе из § 391 к) зак. а не пресеступне из 221 казн. еаконика®. Што се тиче првога питања јасно је да овде нема места, примени § 222. тач. 3. К. зак. већ да ваља променити § 221. истога закона. У § 222. к. законика у опште су изложени случајеви квалиФиковане крађе, а специјално т. 3 истог прописа предвиђа или нарочите ствари или погодбу да су објекти крађе такви, који се држе у пољу, без чувара за то, што се људи уздају у јавну сигурност. Такав случај овде )• стмји, па зато ова крађа не може изгубити ка|мктер просте крађе.