Полицијски гласник

27. ВРОЈ

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 211.

Код другога питања тачпи су противразлози, а погрешне су примедбе и одлука опште седнице Касационога Суда. Не може бити спорно, да кад је у питању вредност крађе, онда се ту разуме вредност оне покретне ствари, коју је лопов, у намери противзаконог присвајања, узео из туђег притежања. Та је ствар украдена и ништа више [§ 220 крив. зак.] Ну овим изнети правни случај ипак није добро решен. Овде је лопов предходно, пре крађе, објекат крађе — лозе, осекао од чокота, да би их учинио покретним и украо. Овом радњом, која је предходила крађи, лопов је повредио ствари прив. тужиоца. јер је чокоте оштетио у роду за две године дана. Је ли ова радња консумирана крађом и тиме постала ирелевантна у кривично — правном погледу, или није? Ова радн.а садржи све елементе дела поништаја туђих ствари; она није консумирана доцнијом крађом учиниочевом и има се узети као кривично дело из §291 к. зак. 1 ) Тако, учинилац је посекао ову лозу са чокоћа, знајући да тиме штети и само чокоће он је ту последпцу предвидио и усвојио, дакле је радио с <1о1ив-ом. 2 ) Крајња цељ учиниоца, да покраде посечену лозу, чиме се чини, много мање дело [из § 3 ( Ј1 к. зак.] од предходне радње — дела поништаја ствари не може, дакле, консумирати учињени деликат поништаја и учинилац има да се казни и за то дело, учињено у реалном стицају с крађом. То је једино правилно решење овога кривично правног случаја. 3 ) (НАСТАВИЋЕ СЕ/

ФОРМАЛНЕ ПРИМЕДБЕ НА ПРОЈЕКАТ КАЗНЕНОГА ЗАКОНИКА ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ од Живка Топадовића

У издању чувенога часописа 2еН8с1}пП; Гиг (Ие де8атт1;е 81;гаГгесћ18ма8зепасћаП пзашао је Уогеп1\^иг[ ги елпегп 81га[деае1г1)исћ (пг Лав Кбтдгегсћ ВегМеп. То је мој превод на немачки језик пројекта нашега новог казненог законика. За успех овогапредузећа имамда благодарим моме

Ј ) Друга је ствар код крађе обвјањем, гди се у самоме деликту крађе већ предвпђа и поништај ствари (кад је крађа учињена обијањем, § 123. т. ј. казн. зак.) и где је тај моменат већ узет у вид при криминалисању саме крађе. Види и СНвћаигеп ЉИет, код § 303 п. 12 в.) и § 243 И. 63. 2 ) Види § 42 Пројекга Казненог ЗакониКа за Краљевину Србију и § 20 Ое^епеп! -»игС 2ит 1Јогеп|;уиг1 е1Пеа <1ои4ећеп бСгаГ&езеи ћисћа, БегПп, 1911 О. Реч (( намерло» у § 291 нашег Казн. Зак. исто је што и хотично. Наш Казнени Законик не предвиђа разлику у појмовима, који се овим речпма изражавају. [Види о овоме § 59. Уогеп^даигГ ги е1пет с1еи{зсћеп 81га%е8е121|исћ и § 21. помен. Сге§епеи1№игГ-а]. Међутим ни законски пројекти, који утврђују појам 0 намере 8 , не стављају ову као елеменат дела поништаја, већ траже само а хотнчност у [в. § 289. пом, Уогеп^теигГ-а п § 305. Оедепеп^теигГ-а). 3 ) Види и ОћЉаиаеп код §§ 303. п 10 и 12 в).

поштованом проФесору, Господину Фр акцу фон Листу, и вредном колеги г. др. Хансу Ландсбергу из Берлина, који је са мном заједно овај посао радио. Било је врло тешко немачкој пуолици, која је навикла на јасност и тачност израза, и на савршену једнообразну технику при изради закона, дати један производ који по својој Форми одаје трагове невештине и недовољне пажње. Те Формалне тешкоће задале су ми много посла. Ја сам их савлађивао по своме најбољем знању и на своју одговорност. Ако је инак где која погрешка учињена, онда ће она бар бити повод да комисија, која сад пројекат прегледа. учини нужне исправке. Ја ћу овде у летимичним напоменама обратити пажњу на низ тих Формалних грешака. Оно што је сад од интереса није садржина законских одредаба, него: прво, да закон јасно каже шта хоће, и друго, да он као целина чини један логичан састав, да се у њему дају видетп принципи, који се проводе од почетка до краја. У интересу краткоће изоставићу свако цитирање аутора и туђих законских текстова. I. Општи део је изменама друге комисије добио лепши и модернији облик. Али посебни део не само да по својој садржини сасма другом душом дише, него уводи појмове и принципе за које општи део ништа не зна. 1. Према § 15. лишење звања јесте главна казна, т. ј. може се изрећи сама за себе а не само у вези са другим. казнама, а губитак службе јесте споредна казна. По § 34. губитак службе је времена казна, и траје од 2—10 година. О лишењу звања пројекат нема никакве специјалне одредбе. У чему је разлика између лишења звања п губитка службе ? Суштаствено је код обе ове казне да кажњени остаје без места које је дотле заузимао. Кажњени губитком службе губи то место за време од 2—10 година, или у извесним сдучајевима за увек. Он у ствари губи сиособност да за извесно време врши извесну јавну службу Уег1ив(; с1ег АтМаћЈ^кеИ. Кажњени лишењем звања пак просто губи сиоје место. За њега нема никаквог временог ограничења, он према казненом законику ие губи способност за вршење своје службе. Са губитком места исцрпљује се појам лишења звања. Ово је тумачење једино логично које се према законском тексту може дати. Оно се дакле спроводи и у специјалном делу, докле га § 307. не поништи. Он предвиђа могућност казне лишења звања »за извссно време или увеа-/' Према томе изгледа да је и лишење звања губитак саособности за службу а не губитак местп. Онда између лишења звања и губитка службе нема никакве разлике. Ако је нема: је ли губитак службене способности и код лишења звања времен или трајан? Зашто закон о томе не донесе нарочиту одредбу? 2. Опште одредбе у §§ 44. и 45. (штампани пројекат 41. и 42.) дају субјективне квалФикације кривичних дела. Да

би могло бити казне, радња мора бити извршена умишљено или нехатно. По законској деФиницији постоје свега две Форме виности (личне кривичне одговорности): умишљнј и нехат. То се вели и у Мотвима. Међутим у посебном делу говори се поред ове две још о три Форме виности: о намери (§§ 86, 171, 175, 185, 306, 315, 323), о вргаењу радње са знањем (§ 149, 151, 160) и о рђавој намери (§ 370). У погледу јасности у овоме питању пројекат ништа није одмакао од садашњег позитивног законика. Али ако су његови преводиоци, неразумевајући суштину ствари, могли да праве погрешке, данашњим законодавцима није то допуштено. Према мотивима (стр, 151.) »умишљај значи знање и хотење свих обележја кривичног дела®. Знање није ништа друго него иредвиђање последице, т. ј. егЗистенција преставе о последицп у свести впновниковој у моменту радње. Кад се последица само предвиђа онда још не постоји долус (умишљај). Она се уз то мора и хтети. Предвиђање последице постоји и код свесног нехата. Где је као субјективно обележје радње потребно само знање, предвиђање, последице онда се ту за кажњивост тражи нешто мање од умишљаја. Ту се мора казнити и сваки свестан нехат. Мотиви, међутим, дају два смисда речи »знање к . При објашњавању појма еветуалног долуса на стр. 154, 155, они разумеју под »знањем® предвиђање последице. Међутим на стр. 157, у жељи да објаоне како ће се разумети у специјалном духу употребљене речи »са знањем" Мотиви веле: В У овим случајевима израз в знајући к и »са знањем® значи иоуздано знање дотичног елемента кривичног дела. Овим се изразом искључује с1о1иа еуеп(;иа1и8. С тога се ови изрази и у пројекту имају употребљавати у случајевима, у којима се хоће да искључи кажљивост (1о1иа-а еуепШаПа-а." Ако узмемо први смисао речи „знање®, т. ј. предвиђање последице, онда је кажњив не само сваки умишљај него још и свестан нехат. Ако узмемо други смисао рсчи »знање, <<; т. ј. иоуздано знање, онда не само да није кажњив, у случајевима где се тражи да се дела в са знањем с< последице, свестан нехат, него није кажњив ни један облик долуса, с1о1иа еуеп1иаПз. Ако је в знање с< предвиђање последице као извесне, онда, преневши тај смисао у одредбе о долусу, евентуални долус у опште не може постојати, јер је његово битно обележје предвиђање пооледице као неизвесне. Комисија мора наћи овде излаза. Кад се истој речи дају два разна смисла онда то није никакво решење питања. Оно што се у специјалном делу, према Мотивима, жели рећи изразом в са знањем® није речено. Ја то нисам могао превести другачије него маззепШсћ. Психолошка садржина те речи може бити само егзистенција у свести једне преставе. Мотиви би желели још да ту преставу квалиФикују (»извесно"). За ту квалиФикацију треба или друга, или још једна реч. Ја ту нисам могао произвољно одлучивати.