Полицијски гласник

СТРАНА 212.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27

Превео сам психолошки и граматички тачно. Али и у преводу и у оригиналу редактор није казао оно што је мислио. Он је хтео да ограничи обим кажњивости, а он га је у отвари проширио. Појам »намере (< правилно је постављен у Мотивима стр. 157. Али ја дубоко сумњам да је у одредбама специјалног дела тај израз употребљен свуда са пуним разумевањем смисла. Нека комисија изостави реч „намера« у параграфима где се она тражи, и тада ће се само собом разумевати да радње морају бити извршене умишљено. Али комисија ће тада увидети да суштина смисла у веКини случајева. ни за длаку није иромењена. Ако и ту реч „намера" остане онда ће она имати једину улогу да ствара забуну у правосуђу, и да многи кривац избегне казну. »Ко безр^аве намере, у пренагљености или из неразумевања прекорачи право кажњења." — § 370. Шта је то »рђава намера". Има ли она да се цени по субјективним мотивима делања, или објективно по корисности и штетности последпце по друштво ? Какво је етичко становиште законодавчево ? Има ли смисла у опште један етички принцип уносити у закон ? 3. Општи део је с правом напустио једну бесмислену конструкцију позитивног закона о отежавним и олакшавним нзвињавним. и пооштравним околностима. Он у § § 60, 61 и 62 (штампани текст 58, 59, 60). поставља неколико принципа по којима се казна има да ублажава: и до минимума, и испод минимума, и по врсти. Међутим § 222. у специјалном делу говори још старом криминологијом. Он познаје »олакшавну® околност и „извин.ујућу" околност. Какве су то околности? Какав је њихов одпос према »околностима за ублажавање казне® из општега дела ? II. II без везе са општим делом има специјални део велики број мана. 1. Да укажем најпре на директне погрешке отилизације. По параграфу 90. »ко иокуша да убије Краља. или Престолонаследника казниће се смрћу 1( . А како ће се казнити онај ко не покуша него их убије ? Пошто специјалне одредбе нема онда по § 131. као и обичан убица доживотном или временом робијом. И тако се покушај казни строжије него свршено дело! По § 30. »сведок који је одрицао или прећутао нешто о чему је знао сведочити, неће се казнити: 1) ако је кривично дело такво, да се он не би по закону могао узети за сведока.." Ни по каквом закону сведоџба није искључена због ирироде кривичног дела, већ једино због личних односа или својстава, сведокових. Отуда је цела ова одредба бесмислена. По § 132. казни се блажије убиство извршено у узбуђеном стању које је изазвано увредом: в његове суируге (( . Зашто не у мушком роду те да се могу разумети ту и човек и жена, као што је случа Ј У § 168? Зашто да жена не може

бити расрђена увредом мужа, а може увредом сестре или бабе ? § § 136., 137., 138. говоре о „трудној жени , <( која плод уништи, побаци и т. д. Међутим § § 241. и 242. говоре о „женској (( . Женска је општи појам иола. Жена је женска у браку, или која је била у браку. Закон не може овим речима дати други смисао. По његовој стилизацији излази да побачај који изврши неудата женска, девојка, није кажњив! Овде је очевидна погрешка изражавања. Али да ли то није и у § 135. који говори о детоубиству? Детоубиство постоји тада кад мати дете убије „услед бојазни да се њен иорођај не сазма®. Ту бојазан може имати само неудата женска или она постоји на случај ванбрачног порођаја. Може ли само ванбрачна мати извршити детоубиство ? Казни ли се брачна мати као обичан убица ? Шта ако мати убије дете кад цео свет зна да је она родила, кад је бесмислено говорити о »бојазни да се њен порођај не сазна (< ?. По мотивима (стр. 387) нема разлике кажњења детоубиства у брачном и ванбрачном порођају. Али зашто се брачна мати мора бојати „да се њен порођај не сазна"? Глава о злочинима прочиву наравственмсти јесте једна од најнемарљивије израђених глава. Ту се за исту радњу употребљују три разне речи —- као да се пише прииоветка а не закон: обљуба, нрељуба, вршење блуда. Једина корист ове терминологије је што ће понеки адвокат на њој заснивати своју жалбу на судску пресуду, или какав млад докторски аспирант писати дебелу књигу о разлици обљубе и прељубе. Материјалне нетачности одредаба још су веће. По § 232. „ко какво лице силом или озбиљном претњом принуди на вршење обљубе, казниће се робијом до пет година (( .. § 233. »ко изврши обљубу над лицем у... неурачунљивом стању, казниће се робијом до десет година (( . § 234. в ко изврши обљубу над лицем које је неспособно да се одупре и брани казниће се робијом до десет година (( ... § 235. »ко над лицима именованим у предњим наређењима изврши какву блудну радњу, а не само обљубу, казниће се до половине тамо предви^ене казне (( . Свуда је реч само о »вршењу обљубе (( . Бтимолошко значење те речи у српском језику јесте соИиз, парење полних органа мушкога и женскога. У смислу саме речи не лежи никаква даља квалиФикација соИив-а. Из ње се на пр. не види да ли је обљуба брачна или небрачна. Са свим се може говорити о томе да је муж обљубио своју жену. Узме ли се овај смисао речи онда је по деФиницији у пројекту могућно да муж изврши силовање над својом женом, или жеиа над мужем. „Ко какво лице силом или озбиљном претњом принуди на вршење обљубе, казниће се робијом од пет година®. в Ако је учинилац лице над којим је обљубу извршио довео претходно у бесвесно стање или онеспособио за одбрану казниће се робијом до 10 година (( . Ако је муж извршио обљубу над напитом женом, или жена наведе на обљубу пијанога мужа — онда на робију

до десет година! А ако изврши само блудну радњу — на пр. муж открије жену кад спава — онда пола казне, пет година робије! Ни у тексту Закона ни у Мотивима не каже се, да обљуба код силовања мора бити ванбрачна обљуба. Због тога су могућне горње консеквенце. Али ја сам овде можда прешао границе свога права. Да свет на страни ие би такође извукао и све консеквенце ја сам у овим случајевима реч »обљуба« превео са „аивзегеће1сИ1ег В18сћ1аГ (( — ванбрачна обљуба. Ја сам уверен да су и редактори закона то мислили. Ко са стручннм познавањем прочига пројекат, и завршн главом о имовинским преступима, која приватно право чини саставним делом крнвичнога прааа, мораће се упитати: шта још у Србији није кажњиво? Требало је још једино да у брачним односима буду могућне блудне радње и силовања. Цела глава о злочинима против наравствености гавори о обљуби в над лицем (( . Силовање је могућно како нрема женској тако и према мушком. Тај се принцип напушта у § 237. „Ко изврши обљубу или какву блудну радњу са својом малолетном иасторком, усвојеним дететом. храњеником или храњеницом, или својом пупилом казниће се. <( Свуда су предвиђена лица оба пола: дете, храњеник храњеница, пупила, а код пасторака само женски пол, — в са својом малолетном пасторком.® По § 247. в ко свој дом изда под кирију обављачу проститутске радње казниће се. (< Опет приповедачки стил. Шта је то в дом <( — стан или кућа? Шта ће бити ако ко изда под кирију в дом <( који није његов ( в свој дом (< ), него припада некоме другоме, а он њиме администрира. Сопственик у опште није издао в свој дом <( , а администратор је издао в дом (( али није в свој (( . Онда неће бити кажњен нико. Чега ради се' тада пише закон? По § 253. в ко јавно држи иредавања неморалног садржаја, казниће се затвором. (( Је ли једно предавање довољно, и ако није: колико ради могућиооти кажњивости треба да их буде, зашто се у мотивима не би објаснило шта то значи в јавно држати иредавање"-! Да ли пред неограниченим бројем лица, да ли после објаве? Шта је то в неморалан садржај®? Је ли само у сексуалном смислу, или у општем етичком: неморално је све оно што није поштено, право, добро? По § 256. Ђ суируг који изврши обљубу са ма којим другим лицем осим са својом суиругом, казниће се затвором до две године. (( Супруг — са својом супругом. По томе се казни само муж који изврши бракломство, а не казии се и жена ако то учини. Ја сам по даљем тексту разумео да то није мисао редакторова и место женског у придеву в свој (( превео сам мушки род: супруг — са овојом супругом. (СВРШИЋЕ СЕ)