Полицијски гласник

БРОЈ 27.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 215.

Ово је уједно одговор и на акт суда општине суводолске у округу пиротском Бр. 932.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Један случај разрешења општинског одборника од дужности с тога, што је у нсто време чиновник надлештва, које над олштином води нелосредан надзор. H. С., трговац из Н упутио је једну представку одбору општине н и тражио, да одбор разреши од одборничке дужности одборника Б-г А. С., зато, што је у исто доба и Физикус округа н Своје тражење засновао је на пропису чл. 71. закона о општинама, по коме општински одборник не може бити онај, који је чиновник надлештва, које над општином води непосредан надзор. Поводом овога, општински одбор донео је одлуку, да он није надлежан да доноси одлуку по овој представци, па је упутио молиоца да се жали надзорној власти. Незадовољан овом одлуком, П. С. се жалио надзорној власти, тражећи, да је задржи од извршења на основу чл. 152. закона о општинама, пошто по чл. 7'. истог закона Б-г А. С. као окружни физикус, који води непосредан надзор над општином н не може у исто доба бити и општински одборник. Надзорна власт задржала је од извршења одлуку одборску из ових разлога: По овлашћењу чл. 75. закона о општинама, општинском је одбору стављено у дужност да цени, да ли постоји случај, који чини да какав одборник не може да врши своју дужност. Према томе, ако би био такав случај, он је дужан да о томе донесе своју одлуку, наравно, водећи рачуна о наређењу чл. 71. закона о општинама, који предвиђа узрок, какав истиче жалилац, по коме одборник не може бити чиновник надлештва, које над општином води непосредан надзор. Према овој одлуци надзорне власти, општински одбор на дан 20. новембра 1911. године донео је под № 20686. одлуку: да одбор не сматра Г)-г А. С., окружног Физикуса, као чиновника, који има право надзора над општином, и ако је са службом при начелству као окружни Физикус. , У жалби, изјављеној иадзорној власти противу ове одлуке, П. С. је навео, да одлука не одговара закону: I. Што је В-г А. С. шеФ санитета окружног начелства, а то пи одбор општински не одриче; и 2. Што као такав, према чл. 71. закона о општинама, не може у исто доба бити и општински одборник. Надзорна власт расмотрила је одлуку одборску, како по овој жалби, тако и по званпчној дужности, па је нашла, да је одлука одбора на закону основана, јер је В-г А. С., по закону о уре-

ђењу округа и срезова, само стручан реФерент начелника округа, који не врши никакав надзор над општином, пошто начелство врши надзор преко органа свог полициског оделења. С тога је, на основу чл. 152. закона о општинама, одобрила одборску одлуку. По изјављеној жалби, III Одсек Државног Савета нашао је, да решење надзорне власти не може остати у снази с тога, што према II одељку чл. 71. закона о општинама окружни Физикус 1)-г А. С. не може бити одборник општински, јер је чиновник надлештва, које над општином н води непосредан надзор. С тога је, на основу чл. 170. зак о општинама, решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 7. марта1911. год. №2070.

Нема повреде материјалног државног интереса, кад је неко указом постављен на извзсан лоложај, без квапифшција лролисаиих законом за тај положај. Указом од 12 маја 1910 год., а иа иредлог Министра Иравде, постављен је за секретара I. кл. првост. суда С. А. П. Кад је Главна Контрола поводом овог указа расмотрила указе о ранијем постављењу и кретању у судској струци именованог С., она је констатовала, да је он указом од 1. новембра 1902 год., први пут постављен за писара првостепеног ј.... суда и служио од тада до 26. јануара 1906 год. у судској струци, када му је указом од тога дана уважена оставка на државну службу. Према томе С. је провео у судској струци свега 3 године 2 месеца и 24 дана: међутим по изменама и допунама у закону о устројству судова од 26. јануара 1901 год. одељак I. , а у § 3. под а: секретари првостепених судова могу бити они који су служили као указни чиновници у судској струци најмање 4 године, а у другој струци иајмање шест година. Па како по показаном службовању С. нема ни један од наведених законских услова, да би могао задобити звање, на које је указом од 12 маја 1910 год., постављен, то је Главма Контрола, на основу тач. 12. чл. 144. Устава, изјавила жалбу Државпом Савету противу тог указа, пошто је његовим постављењем повређен државни материјални интерес у корист његову. Државни Савет нашао је, да је жалба Главне Коптроле неумесва из овнх разлога: По чл. 144. тач. 12. Устава у вези са чл 5. закона о уређењу Државног Савета, Главиа Контрола има права да се жали у име државе, ако је указом повређен какав државни материјални интерес у корист појединаца. Такав случај није овде. Главна Контрола у жалби својој не наводи да повреда матсријалног државног интереса постоји у ностављењу г. С. А. П. за секретара првостепеног суда са већом платом, него што је плата предвиђена за тај положај у чл. 3. а. измена и допуиа од 26. јануара 1901 год., у закоиу о ус•гројству првостепених судова, већ по-

вреду материјалног државног интереса изводи из тога, што налази, да је г. С. постављен за секретара првост. суда без прописаних квалификација у § 3. а. помен. измена и допуна, јер није провео у судској струци најмање 4 године, а у другој струци најмање 6 година. Питање о томе: да ли је овим постављењем г. С. А. П. повређен пропис наведеног § 3., не спада у категорију питања, која засецају у материјалне државне интересе, већ у питања о правилном или неправилном тумачењу и примени закона од стране Министра Правде приликом овог постављења. За оцену ових питања Главна Контрола нема ослонца ни у Уставу ни у закону о њеном уређењу, па стога јој је и жалба, изјављена противу овог указа, неумесна. С ових разлога, Државни је Савет донео одлуку, да се ова жалба Главне Контроле одбаци као неумесна. Одлука од 7. септембра 1910 године V' 891 3. Јос. К. Ст.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П О Т Е Р Ш Артур Коплик, бив. трговац из Боча, чију слику изнооимо, извршио је више пре-

вара у вредности неколико ототина хиљада круна, па затим побегао из Беча. Он је вере Мојсијеве, веома висок, ножењен, коое угаоито смеђе (увек таласасто кодмоване), лица округлог и избријаног, великих ушију. Веома едегантан. Говори сем немачког перфектно Француски и енглески. Акт Управе града Београда Бр. 23128.

Фрања Ниснер, банкарски благајник, проневерио је 3 4000 круна у Бечу, па затим побегао. Он је вере католичке, омаден, добро развијен, косе и бркова тавно пдавих, шпицаоте браде, здравих —■ лепих — зуба. Држања отменог, наоружан револвером. Акт Управе града Београда Бр. 22732. Милан Мартинов, бивши благајник железничке станице у Софији , узео је 5 3 50 дева од продатих билета, па затим побегао.