Полицијски гласник

БРОЈ 31.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 21. АВГУСТА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИОТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а ирема потреби и више нута недељно. Претндата ее полаже у напред, и то најмање за нода године код свију полицијских вдасти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претнлатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукониси се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Крал^ Петар 1, благоволеоје, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за начелпика прве класе среза јасеничког, округа крагујевачког, Петра Чађевића, начелника исте класе среза. жичког, по службеној потреби; за мачелника друге класе среза космајског Петра Ђ. ДрагомировиКа, секретара исте класе начелства округа крајинског, по службеној потреби; за начелника друге класе среза жичког Петра Милићевића. начелника исте класе среза космајског, по молби; за секретара треће класе начелства округа врањског Милана Л. Првуловића, начелника исте класе среза јасеничког, округа крагујевачког, по службеној потреби; за полициског пиоера прве класе среза кључког Душана Атанацковића, полициског писара исте класе среза голубачког, по службеној потреби; за полнциског писара прве класе среза колубарског, округа београдског, Душана Јанковића, полициског писара исте класе среза јасеничког, округа крагујевачког, по службеној потреби; за полициског писара прве класе среза ражањског Косту Пешића, полициског писара исте класе среза расинског, по службеној потреби; за полициског писара друге класе среза јасеничког, округа крагујевачког, Душана Живковића, п лициског писара исте к 1асе среза колубарског, округа београдског, по службеној потреби; за потициског писара друге класе среза расинског Драгића Пауновића, полициског писара исте класе среза ражањског, по службеној потреби ; и за полициског писара друге класе среза голубачког Милутина Кокановића, полициског писара исте класе среза кључког. по службеној потреби. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 11. августа 1911. године, у Београду.

Р А С ГГ И С Свима окружниш Начелствима и Уирави града Београда Веома је важно. да се при превентпвном лечењу, у Паотеровом заводу у Нишу, утврди , да ли је дотично лице одиста повређено од животиње која је боловала од беснила. Да би се то утпрдило, наређено је расписом СБр. 737/901.: ,,да се бесна животиња, ако је домаћа н жива, прона1 ( е, затвори и пооматра, или да се над њом изврши секција, ако је убијена, и о свему састави детаљаи протокол." Искуство и напредак пауке показали су, да поменута наредба није довољна ради утврђења, да ли је секцирана животиња одиста боловала од* беснила. Да би се беснпло секциране животиње могло стручњачки и сигурно утврдити, наређујем да се од данас, кад марвени лекари врше секцију животиње сумњиве на беснило, поступа на овај начин: Марвени лекари, који врше секцију животиње сумњиве на беснило узимаће, по могућству, асептично парче мозга, —најзгодније за узимање и рад је парче продужење кичмене мождине Мес1и11а аћ1оп§'а!а — метнути га у стакло напуњено глицерином запремине 50 — 100 грама и стакло добро запушити. Није слободно слати неконсервисане делове мозга или их остављати у антисептичне течности — јер би тако упућени материјал био за рад неупотребљив. Добро запушено стакло и запечаћено печатом марвеног лекара, послаће власт, која упућује дотично лице на лечење, по томе лицу, Пастеровом заводу, ради предузимчља потребних експеримената. Препоручујем начелству, да ову наредбу с.аопшти свима полицијским органима, окружним, среским, општинским и марвеним лекарима, уз наредбу да у будуће по њој у свему поступају. С.Бр. 7962. 5. августа 1911. год. У Београду. Мииисгар унутрашњих дела, М. ТриФковић с. р.

СТРУЧНИ ДЕО

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ

Др. Томе Живановића

(НАСТАВАК) 2. У пројекту немачког Казненог Законика се разликују: увреда. (Ве1е1сН§ип§), под чиме се разуме и увреда и клевета у смислу нашег К. 8. (§ 239), и клевета (Уег1еитс1ип§), под чиме се разуме клевета, чији је извршилац био свестан неистинитости онога, што је тврдио (§ 261). Доказивање истинитости навођених чињеница је допуштено, сем ако је »увреда" извршена јавно или распрострањавањем писмена, ликова и представљања®, или ако се тиче само одношаја приватног живота, који се не дотичу јавних интереса (§ 260. а1. 2). 3. У другом пројекту немачког Казненог Законика 1 ) се чини иста разлика као и у горе наведеном пројекту (§ § 282 и 285.). Доказивање иетинитости навођених чињеница допуштено је, изузимајући исте оне случајеве, који су изузети и у првом пројекту (§ 283.). V. Швајцарс^о за^оно ,4авство 1. У Швајцарској сваки кантон има своје засебно казнено законодавство, које стоји под утицајем било Француског, било италијанског, било немачког казненог законодавства, те је излишно обазирати се овде на њих. 2. У пројекту швајцарског Казненог Законика од 1909 год.разликују се: увреда (Ве8сћЈтрГип§') увреда у смислу нашег К. 3. (§ 108.), клевета (Уег1еитс1ип^) клевета у смиолу нашег К. 3 , чији је извршилац био свеетан неистинитости навођених чињеница (§ 105.) и оговарање (иМе Насћгес1е) — клевета у смислу нашег К. 3. (§ 106.). Доказивање истинитости је допуштено, но чињенице бра-

Ј ) Ое§епеп1;\уигГ гиш Уогеп1:\уигГ етеа с1еи18сћег) бкгаГ^езекгђисћев 1911.