Полицијски гласник

СТРАНА 252.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

Г>РОЈ 32

кип пример; да је Једну судску одлуку, ирво по једној жалби, Касациони Суд оснажио, па је после ио другој жалби, која је била изостала, као нездружна, — уништио. За овакво поступање ми не можемо да нађемо никаквог разлога, који би био основан на закону. У кривичном поступку не постоји такав појам да се судске одлуке, које подлеже разматрању Касационога Суда, могу делимично огласити за снажне н. пр. у оном делокругу који је и био предмет разматрања, а у осталом да се предмет може поново разматрати. Кад би такав појам постојао и био признат у закону, онда би ипак могло бити говора о разматраљу у каквом новом погледу, али без нкаквих правних консеквепца по ранпју извршну одлуку, у колико је она бпла обухваћена жалбама и разматрана од ревизионога Суда 1 ). Ну о оваквој иретпоставци не може се говорити, кад је она по закону искључепа. И тако овакве одлуке мугу бити само рсзултат тежње за целнсходпошћу. Циљ је да се на најбржи начин да Формална сатисФакција и ономе жалиоцу, чија је жалба погрешком каквог чиновника остала нездружена. Овакав случај може код нас да се деси једино услед нашег незгодног поступка, по коме се врши ревизија кривичних нредмета у Касацпоном Суду и без присуства странака, кад се још уз то нађе какав неисправан или небрежљив судскп чиновник. С пзнетом ираксом Касационог Суда не можемо се сложити. Чим је судска одлука оснажена од Касационог Суда, као последњег, ревизионога Суда, она се по § 283. кр. с. пост. шаље дотичном ирвостепеном суду на извршење. Оваква је одлука извршна н она не може бити предмет поновног разматрања. Дотичпи жалиоц, по чијој жалби предмет пије био разматран, могао бн се користити једино одредбама Гл. XXV крив. с. пост. о ионовпоме суђењу. (наставиће се)

ПОЛИЦИЈСКО ТЕХНИНКИ ЛАБОРАТОРИЈУМ Д-р Едмон Локар

(СВРШЕТАК) Питање о избору методе за откривање и бојадисање отисака у самом лабораторијуму решаваће се разно, према

') Узимамо овакав примор: Предмот је поблан Касац. Суду само ио жалбп оптужепога, и оспажен. Иосле тох'а се нађо жалба прнв. тужиоца и он се жали у поглоду грађанског дела пресуде. Сад, Крииични део нресуде већ је иа закону основан и оснажен, а при ранијем разматран.у није ее ни пазило на грађански део, јер шгје било дотичие жалбе. Ту би, у таквом случају могло бити говора о ревизији иресуде у овоме њеном делу. Овде би се бар донекле могло рећи да се поновним разматраљем врши неки други носао, а не опај који је веК свршен ранијим разматрањем. Ну, код нае се ни на ово не пази, већ како кад која Јкалба дође, Касациони Суд решава предмет поново и по тој жалби. Па срећу овакви се случајевн не дешавају баш тако често.

природи појављеног случаја. Најобичније се унотребљује бео прах (сегике), а за отиске на белој хартији и белим новршинама црнило од чађи или животињско црнило. Ако документ мора бити сачуван, т. ј. само моментано обојен, треба употребити јодну пару. Гипс, сулФат барит, биоксид магнезијум и црвени судан такође се могу корисно уиотребити у извесним случајевима. Најзад, ако је отисак доста стар и упоран за обичне начине изазивања, треба га изазивати Флуорохидричном киселином или ФотограФисати под мало косим осветљењем према гепијалној методи Стокисовој. ИдентиФиковање отиска, нађеног на месту извршеног злочина, са отиском осумњичене индивидуе, врши се обично помоћу обележавања њихових заједничких црта и тачака на врло великим фотографски увеличанпм снимцима. Треба знати, да је за апсолутни идентитет два отиска потребно, да се они потпуно подударају најмање у 12 карактериих тачака или црта. Неподударност само у једпој карактерној тачци или црти несумњиви је доказ неидентитета. Ми смо, ме^утим, у пракси наилазили врло често по 50, 60, 70, па и 83 (максимум) подударних тачака између два ндентпчна отиска. Вароши, које немају полицијско-техпичких лабораторијума, могу отиске за идентиФиковање послати лако најближем лабораторијуму, пазећи при том да предмете, на којима се они налазе, изолују номоћу нарочитих завоја, или да од лабораторијума за ово захтевају нарочнте апарате — изолаторе. Овде нам је згодно да се осврнемо на једну, доста распрострањену критику дактилосконије. Извесни полицијски кругови уверења су, да ће истраживање отисака у будуће бити бесциљно иошто ће злочннци радити са рукавицама на рукама. Довољно је прегледати статистику полицпјско-судских вештачења у свима земљама па видети колико је ово уверење нетачно. У Лиону, где имамо 5. до 6. онерација недељно поводом опасних крађа, у времену од 16. месеци од кад постоји лабораторијум — имали смо свега 6 случајева у којима су крадљивци радили са рукавицама. У првом случају кривац је ухапшен првог дана и одмах је признао кривцу, али је могао бити идентификован помоћу отисака својих ногу. У другом случају идентиФиковање је извршено помоћу вештачења рукописа, који су кривци оставили на месту извршеног злочини. Није, у осталом, лако сачувати нетакнуте рукавице за време најобичније кра!)е са обијањем, а сем овога могућно је, као што је то В-г Стокис јасно доказао, изнаћи општи нацрт отиска прста и од руке у рукавицама. Да резимирамо: Истраживање и идентификовање отнсака прстију сачињавају најважнију грану Полицијске Технике. Помоћу њих могућно је проверитн, на очигледан начин, доставе потказивача, и открити, без нка-

кве друге помоћи, извршиоца злочина, проналажењем у антропометријској или дактилоскопској колекцији отисака прстију, који су идентични оа отисцима пађеним на месту извршепог дела. (У познатој аФери ШеФеровој Бертилон је пружио један величанствеп пример операције овог рода). Отисци ногу. Идептификовање помоћу отисака ногу мање се практикује од оног помоћу отисака прстију, а парочито у великим варошима, у којима се, због калдрме. ови отисци не могу ни распознати. У варошким предграђима и селпма јавља се, међутим, доста често потреба да се изливају у калупе, или цртају или фотограФишу час отисци босих ногу а час, опет, отисци обуће. Начпн, на који се добијају калупи отисака ногу, данао су најсавршеније стварн Нолицпјске Тсхнике. За отиске, који су у снегу, употребљује се парафпн или гппс (Рајс); ва оне у земљи париски гипс којн се сипа у отисак пошто се овај претходно премаже уљем, и иајзад, за отиске у прашини нли песку, гппсано млеко, без премазивања уљем. Ове различне методе, добро примењене, доиуштају да се отисци репродукују у најмањим детаљима. На извесним калунима не само да се могу бројати јексери у ђоновима, већ се још јаено могу констатовати и најмање деФормације у изношености овпх, као и специјални тип хода. За отиске у затворепим просторима служе корисно прецртавање и Фотографисање. 'Го су или отисци клипаца у патосу, или отисци ђонова на хартији и разним материјама које се налазе на земљи или иатосу. Ми скрећсмо нарочпто пажњу на отиске штикли са каучуком, ко.је се од скора употребљују, јер они врло често пружају прилику за идентиФикацију, која још није простудирана. Разни трагови. У ову групу долазе веома разнолики трагови: отисци зуба, ноктију, одело, длаке од косе и т. д. Техннка идентиФиковања ових трагова варира према приликама, а број случајева у пракси је неограничен. Трагови обијања. Испитавање и идентпфиковање ових трагова нредмет су посведневног рада полицнјско-техничких лаботоријума. Помоћу воска за моделисање добијају се калупи отисака на обијеним вратима, фијокама и т. д. Ако је инкриминисано оруђе на расположењу, његове отнске треба идентиФиковати по методи Рајсовој, која се састоји у констатовању нсправилности оштре ивице оруђа превлачењем овог по стаклу, које је премазано штампарским мастилом. Наовај начин добија се читава серија паралелних бразда, од којих свака представља отисак оруђа. Ови отисци, као и онај нађен на месту извршеног дела, увеличавају се ФотограФски и узајамно упоређују. Познати су резултати које је до-