Полицијски гласник

ВРОЈ 33.

У БЕОГРЛДУ, НЕДЕЉА 4. СЕПТЕМБРА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једапнут, а нрома потроби п више пута недељно. Претилата ое иолааге у напред, и то најмање за пола године код овију нодицијскпх власти, и износи: 20 динара на годииу за државна и општинска надлоштва, а за све друге нретплатнике у оиште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројзви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукоииси се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а сходно одлуци Државног Саветп од 2. августа 1911. год. Бр. 6551, поставити: за члана друге класе Управе вароши Београда Косту Катића, секрстара прве класе начелства округа подрннског. Нз канцеларијо Министарства Уиутрашњих Дела 25. августа 1911. год., у Београду. Његово Величанство Краљ Петар 1, благополеојс, на прсдлог Мииистра Унутрагпн.нх Дела, поставити: за секретара прве класе начелства округа подрннског Косту Туцаковића, члана друге класо Уираве вароши Београда, по молби. Из канцеларије Мпниетарства Унутрагнњих Дела, 25. августа 1911. годипс, у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра Т, а на предлог Министра Унутрашњих Дела, рентено је : да се Милану Једићу, полициском писару треће класе среза рачанског; и Михаилу СтанојевиТ.у. полициском писару треће класе начелства округа пшпког. уваже оставке, које су поднсли на државну службу. 11 з канцеларије Мпнпстарства Унутрапјњих Дела, 25. августа 1911. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕО

БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДОНЕ ПРПКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛИПП КРИТИЧКО ИЗДАГАЊЕ од М. С. Ђуричића члана Касационог Суда (НАСТАВАк) 27. Дело насилне изнуде свршено је тек онда, кад оштећени поступи по претњи т. ј. кад нешто учини или пропусти учинити онако, како се то претњом од њега и тражило, а иначе може стојати само покушај тога деликта (в. §§ 246.. 218. и 249. Казн. Зак. и §§ 253. и 254. немачког Казненог Законика). [Види Одлуку II Одел. Касац. Суда од 18. XI. 1905. '№ 11120, која је наведена и у Никетићевом Казн. Зак. код § 249, као и Одлуку Опште Седнице Касационога Суда од 9 : ХП 1905. № 11809. по истом предмету. Друга одл:ука, изнета на поменутом месту код Никетића погрешно је забележена и не односи се на овакав случај. Види иротивну одлуку I Одел. Касац. Суда од 2,6 XI 1909. № 13328]. ■ I. Први : рлучај . .. X оптуже.н је, Што је једним анонимним нисмом, које је упутио Т1. II. трговцу, нретио овоме. емрћу, ако не донесе и остави код свог салаша под камен 2000 динара. Мотиви Суда „Протоколом вснптачен.а утврђено је по § 224. крив. <• ноет. да је инкриминисано писпТо писао опт. X. а самим писмом нак по § 232. крив. с пост. утврђеио је постојање дела из § 24.9/ кр. зак. пошто се њиме у циљу насилног изнуђавања нретило смрћу прив. тужиоцу речима: „ако нећеш, ' ја ћу'-д'а те убнјем', и тебе и жену и нну-Лецу, : ако ми не спремиш до недеље, сад нази добро, кад оставиш паре ти мети један камен одозго, смрт те чека. Другова 5.

Са ових разлога суд је узео да стоји свршено дело насилне изнуде из § 249. к. зак. и оптуженога осудио на казну. [Пресуда крушев. првост. суда 13. X 1905. № 25057]. Ову пресуду одобрио је и Апелациони Суд својом пресудом I 21 X 1905, № 4134. Ну Касациони Суд. по. жалби оптуженог и држ. тужиоца уништио је ову пресуду примедбама II од. 18. XI 1905. № 11120. које гласе.»Кад је ислеђењем по овом делу утврђено, да онтужени Драгољуб није изнудио.прив. тужиоцу- новац, о коме се у иисму оптуженога говори и којим му је претио да ће га убити ако му новац не остави на одре1)еном месту, , кад дакле приватни тужилацпо овом писму ипретњи није поступио, — опда је Аиелациони Суд погрешио, кад је одобравајући пресуду крушевачког првостепеног суда од 13. октобра•• 1-905. № 25057, усвојио разлог тога суда, да овде, постоји свршено дело изнуде, кажњиво по § 249. казн. зак. јер се за постојање овог дела као свршеног захтева, да је лице коме је претња уиућена, овом претњом било нринуђено и извесну радњу, која је претњом захтевана, учинило, или исту пррпустило учинити, што се види и из § 246. кр. зак; који-. одређује појам .пасилног изнудиоца. ; С тога је Апелациони Суд требао да размисли. о томе : да.ли овде.у радњи оптуженог, што је написао. анонимно писмо прив. тужиоцу, којим му.прети, убијством, ако .га.не снабде '.извесн.ом. сумом новаца, И што је то пис.мо ирив. тужилац и примио,, не стоји дело иокушај насилне изнуде и т. д." Апелациоии СуД ције усвојио ове примедбе већ је дао следеће противразлоге : »Пресудом је утврђено да је оптужени X. путем нисма претио смрћу прив. тужиоцу Н. Н. ако, не донесе и остави код свог салаша 2000 динара. Оваква иретња сама но себи иреставља свршено • дело из § 249 крив. зак. јер тај законски пропис каже: »Кад је ко за цељ насилног изнуђавања нретио да ће кога убити, да се. казни....* што значи да законодавац у томе законском пропису за посто-