Полицијски гласник

СТРАНА 258.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСГТИК

ВРОЈ 33.

јање овршеног дела не тражи да је изнудилац и отео какву ствар од лица, од кога је што изнуђавао, већ саму претњу сматра као јако и велико зло, као нешто само по себи опасно, и са тога чим она ностоји сматра је за свршено дело. Нрема томе у овом конкретном случају може бити речи само о свршеном делу, а не и о покушају насилне изнуде, јер је оптужени поменутом својом претњом учинио све што је до њсга стајало, па да до изнуђеног новца дође. То пак, што до њега није дошао, потпуно је равнодугана ствар за то питање: да ли овде стоји свршено дело или покушај, кад се из аката ове кривице види да је приватни тужилац, примивтни претњу оптуженога за озбиљну, овога тужио надлежној власти, а ова тужба за истакнуто питање има исто толико значаја, као и да је прив. тужилац новац на одређено место однео. У осталом овако мишлење о нретњи из § 249. крив. зак. делио је и Касациони Суд, као што се види из решења његовог, којим је оснажио пресуду овога суда од 23 VIII 1903. г. № 3367, за овакав исти случај. Други случа.}. Учињено је кажњиво дело под истим околностима као и у првом случају. Првостепени суд узео је да стоји локушај насилне изнуде — § 246. у в. с § 41. к. зак. [Пресуда зајечарског првост. суда од 15. IX 1909. № 17768] Апелациони Суд узео је да стоји свршено дело из помен. § 249. к. зак. [Пресуда Г од 8 X 1909. № 4250] а ту пресуду оснажио је и Касациони Суд одлуком I 26. XI 1909. № 13328. Схватање, које је примењено у првом изнетом случају, правилно је и одговара духу закона. Не стоји то да је овај деликт свршен самом претњом, која је учињена и догала до сазнања онога, који је требао да буде изнуђен. Напротив да би деликт био свршен треба да је извршена принуда над каквим лицем, у цељи прибављања противправне корнсти. А прннуда ће бити учињена тек онда, кад дотично лице усљед претње исто учинп или пропусти учинити; пре него што је то учињено може бити говора само о покушају деликта. У овом погледу нема никакве разлике између деликта у обичној Форми (§ 247. к. зак.) и КФалиФикованог деликта из § 249. кр. зак. Оба деликта, да би били свршени, морају имати онај елеменат, који је пропис&н као битан у § 246. к. зак., који утврђује појам насилне изнуде, а то је: »да је неко иринуђен да што учини или не учини"-. 1 ) Овај правни случај приказали смо нарочито за то што се наше правосуђе, и поред тога што је закон јасан, колеба при решавању деликата ове врсте. То се види и из решења другог случаја, који смо овде изнели, као и оног случаја, који је номенут у противразлозима Апела-

') Биди овако исто: Мотиви за пројекг Казненог Законика за Краљевину Орбију на стр, 016; Олсхаузен, Коментар, код § '253. п. (ј. и 15 ; Лист, Уџбеник кривичног права, у српском преводу, на стр. 562. т. 5. итд.

ционог Суда, Ну мимо тога, као дугогодигањи адвокат знамо да су ранијих година нагаи судови стално тако регаавали: да је свршетак овога деликта помицан у стадијум његовог почетка — у стадијум покугааја. — Овакво решавање сачињавало је сталну праксу у нашем ранијем правосуђу. 58. На кривична дела, цредвиђена у Закону о Шумама, не примењује се одредба о поврату из § 71. казн. зак. X. је оптужеп зато, што .је у шуми Есеоској одсекао 2 дрвета и тиме учинио кривицу из чл. 111. Зак. о Шумама. По свршеном ислеђењу суд је нагаао да стоји означено дело и да је доказано да га је учинио оптужени. Суд је узео да се оптужени налази у новрату, јер је ранпје осуђиван судом за истоветно дело — § 71. к. зак. С тога је, с обзиром и на олакгаавне околности, суд пресудио да се оптуженп X за ово дело горосече казни са три месоца затвора. [Пресуда алексин. прв. суда од 19 VIII. 1909. год. № 19389]. Ову пресуду унигатио је по жалби оптуженога Касациони Суд, примедбама I Оделења од 25. XI 1909. г. № 13204, које гласе: »Кад јс Законом о Шумама нарочито предвиђено у чл. 139, да ћс по оптужењима за дела из тога закона, вредити одредбе кривичног закона односно олакшавних околности, а у чл. 138. истог закона предвиђене отежнце, под којима ће се за учињену кривицу оптужени строжије казнити. међу којима нијс поменут и поврат, —- онда је суд погрешио кад је опт. Милану казну одмерио с обзиром на ту пооштравну околност — да је дело учинио у поврату — која се околност предви1)а по казненом законпку, јер примени тога законпка у овом случају нема места, погато су одредбе о отежававим околностпма овим законом о шумама замењене, с тога се при еуђењу прописи закона о шумама као доцнпјег закона од кривичног имају и примењивати«. С овим гледиштем ми се слажемо. Поврат је нарочити појам кривичнога права. Он је примењен у кривичном законику али се не може применити и на деликтс по каквом специјалном закону, кад то у томе закону није изрично казано (нАСТАВИТ.Е СЕ)

ЗЛОНИНАНКА УДРУЖЕЊА И БАНДЕ')

Професијонални злочинци нижпх друштвених класа нсрадо остају сами, већ траже себи равне и образују групе или слаба удружења, чији су чланови међусобно везани заједничким стањем поврата у коме се налазе. Нису, међутнм, ротки случајеви, да се међу њима Формирају п праве организоване банде, са шеФом на

Ј ) Из дела Др. Р. А. Рајса : Мапие1 с1е роНсе 8С1еп1Ш^ие ((есћш^ие).

челу, а понекад и са Формалиим управним реглеманом. ПроФесијонални злочпнци ове групе, који раде усамљено по варошима, релативно су ретки. Онн су многобројнији у вншим друштвсним класама, у којима се нарочито срећу банде, састављене од 5 до 20 чланова, према специјалитету који обављају, или дружине од 2 до 4 индивидуо. Између ових бандп виших друштвених класа постоје често међусобне релације, али само у циљу продаје и протурања украдених објеката, а пикада у циљу зајодничког вргаења кра! ( а н осталих кривичних дола. Групирање з.лочинаца нијј ^ их друштвених Ј^.ласа. Повратници из нижих друштвених класа, као што поменусмо, образују једну врсту заједнице или слабог удружења. Тако у Паризу налазимо аиаше. у Марсељу нерви-е (1ез иеглаз, марсељски апашн), у Лондону холигане итд. Карактеристика ових груиа видеће се јасно из описивања једне типичне групе, а то су Парис^и апаши. Под имемом аиаша данас се подразумевају сви повратници из нижих друштвених класа, који су, у исто доба, махом и сутенери. Имеаиашм 1 ) дато им је око 1900. год. од једног париског новинара. Ово име данао је примљено, не само од публике, већ и гд самих повратника, који се с њим поносе. Оно се, тако исто, све више употребљује и у међународном говору за означење проФесијоналних злочинаца нижих друштвеиих класа. Апаши никако нису велика организована банда, али ипак имају, у свима крајевима Париза, своје заједпичке обичаје и навпке. Њихов начин живота такође је једап исти у свима париским квартовима. Из ове еличности њиховог живота произлази извесна врста заједничких интереса, која би се могла упоредити —- кад не би постојала бојазан да ће се овим поређењем нанети увреда часним личностима — заједници између чланова разних ложа слободннх зидара. Ако се сретну апаши који се лично не познају, неће им требати много да један у другоме позна свога колегу, а ако случајно један од њих има какво објашњење са полицијом или са којим поштеним грађанином, други ће се одмах умегаати и бранити свога колегу. Нити апаши имају заједничког шеФа нити постоји какав реглеман о њиховом уређењу. али већипа од њих притежава заједничко обележје : мали тетовиран знак испод левог ока (код марсељских апаша овај знак налази се норед спољњег угла левог ока). Овај знак распознавања ишчезава, међутим, све више и више, јер су апаши најзад увидели да он знатно олакшава носао полиције. Готово ови апаши сутенери су, и имају за љубазнице проститутке из нижих друштвених класа, које поглавито похађају

Ј ) Дивљачни индијански ратници. Пр.