Полицијски гласник

ВРОЈ 33.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 259.

спољне париске булеваре, простор око Вастиље, улице Вијет, извесне улице Монмартра итд. али које, такође, силазе и на велике булеваре, нарочито приликом свечаности малог поста, нове године итд. Већина апаша млади су људи, између 15 до 30 год., али их има и млађих и старијих. Сви апаши п дељени су по квартовима. Тако иалазимо апаше »Већаз^о«, т.ј. оне који станују у околини севастопољског булевара, затим апаше Монружа, Монмартра Вијет-а, главне аијаце (На11ез) итд. Апаши по квартовима притежавају, такође, заједничко обележје: прост тетовиран знак на леђима руке, између палца и кажипрста. Овај знак мења се према квартовима. Поједини апаши тетовирају се сукцесивно знацима разних квартова у којима су становали. Овај квартовни тетовиран знак, који је био у великој м.оди од 1902. до 1905. год. ишчезава такође са истог разлога, са кога нестаје и општег апашког знака, о коме смо напред говорили. Апаши Горњег Белвија (XX срез) и Вијет-а носе тетовиран знак у облику годуба. Три тачке (.•.) налазе се у квартовима Белвија, Шарона (XX срез) и Танпла (XII срез), а две тачке у кварту железничке станице (XIII срез). Тетовиран знак у облику 2 виђа се у IV срезу (опсерваторија) и XV (Вожирар), а иницијали су, изгледа, специјалитет XVIII среза (Монмартр). Банде, или боље групе апаша по квартовима бију се понекад међу собом, обично због жена. Ни апаши по квартовима немају нарочитог шеФа, али се често догађа, да једна или више индивидуа, које се одликују изванредном енергијом, задобију врло велики утицај на остале, или им чак и заповедају. Треба знати да и овде, као и у организованим бандана, ове личности нису од оних које су најјаче у погледу физичком , већ од оних које су најенергичније и најлукавије. 11о квартовним групама апаша образују се врло често мале банде специјалиста. Крадљивци по излозима, крадљивци пијаних личиости итд. сједињују се и раде заједнички. Ове мале банде или дружине имају обично свога шефа, коме се остали чланови покорапају. Чак се сусрећу банде са статутима о њиховом уређењу. Доцније ће бити више говора о овим статутима. Апаши имају своја нарочита места, на којима се скупљају и проводе: продавнице вина, пива и локали за балове. У поједине од ових локала они само долазе. Они, тако исто, имају и свој специјални начин одевања. Међу апашима налазе се сви специјалисти нижих друштвених класа, почев од крадљиваца из излога, па до крадљиваца убица. Париски апаш ради у вароши или предграђу. Ако је принуђен да напусти престоницу, н. пр. због осуде на прогонство, он остаје кратко време у провинцији, или у суседној земљи у којој се говори Француски, на гледа да

се што пре врати у Париз, где уве^а број повратника из прогонства који, тако рећи, кријумчарски живе у Паризу. Треба зиати да нариски апаш често игра велику улогу међу својим друговима у провинцији или у ннострансгву, који му се диве због његове речитости, а и зато гато је из Париза. У Марсељу се, такође, налази велики број повратника - сутенера, тако званих нерви-а., чија је организација веома слична организацији париских апаша. Велике групе повратника у немачким варошнма нису тако чувене као оне у великим Француским варошима. Немачки професијонални злочинац више је усамљен, а по начину живота мање се разликује од поштеног радника но његов Фран•цуски колега. Италијанс^а злочиначка удру^ења. И Италија има овоја велика злочиначка удружења, која су много уређенија од оних у Француској: бараба, теаисти, били магнација, малавита и три много познатија: Намора у Неаиољу, Мафија у Сицилији и Црна Рука у Америци. ЈЕ^амора. Оно што данас знамо о Камори није поуздано, јер описи навика и обичаја ове банде од писаца који су се њоме занимали мало су сумњиви, а понекад толико Фантастични да изгледа као да су писани за ширу публику, која воле разбојничке историје, а не за криминалисте. По несрећи, ово причање прихваћено је, без довољне контроле, и од озбиљних писаца. Ми ћемо овде укратко резимирати Ломброзова обавештења о Камори. Камора је у почетку била злочиначка банда, коју су састављали бивши осуђеници. Индивидуа, која је желела постати њеним чланом, морала је у почетку провести извесно време као приправник •ршоИо. Сталним чланом — рЈсшМо с1е 88'агга — није могла постати пре него што би доказала своју храброст убиством лица које би му секта означила. Ако у овоме не би успела, морала је издржати »Ига^а« тј. једну врсту дуела са једним од својих колега. После више година пробе рјсшНо је приман за » старог « — сталног члана — пред скупом »старих«, и том приликом полагао је заклетву : »да ће се у свему показивати непријател. власти, да неће имати никаквих односа с полицијом, и да никад неће денунцирати крадљивце већ, напротив, да ће им бити нарочито наклоњен, као према људима који свој живот излажу непрекидној опасности". ШеФ Каморе називао се та&1го или таев1го, али он није могао доносити никакве озбиљније одлуке. То је могао чинити само пленарни скуп. Камора је даље имала свога рачуновођу (сопШо1о), благајника (саросагибЈ.е1о) и секретара. Своје приходе Камора је добијала глобљењем коцкарница, проститутских радњи, продавница новина и од притвореника. Иодела плена — 1а сатогга — дала је име банди. Ова нодела још се зове ћага1Шо

(мали лонац) или ва 1а (мала кришка). Неизвршење Камориних заповести повлачило је смртну казну. Ломброзо наводи случај с једним камористом, који је био одређен да убије свог најбољег пријатеља, па му оставио да сам избере начии смрти. Пошто је изабрао смрт од колере (Неапољ је у ово доба био заражен колером), осуђени је легао у кревет колеричног, који тек што је умро. Носиоци мртваца помешали су га са осталим умрлим личностима, и бацили иа једну гомилу колеричних лешева, са које је побегао. али је Камора убрзо убила и њега и његовог пријатеља. Стари камористи и њихове удове примали су пенсију. Данас су ствари знатно измењене, али је Камора ипак сачувала своју моћ. Отолеиги разлнкује две Каморе : вишу и нижу. У првој се разликују ова звања: Саргп1ез1а, Саро&ос1е1к, Соп1а1ио1а и члан друштва Сатоп&Га, а у другој: (ИоптеШ опогаН, ПсгоШ, СопГашоИ итд. У сваком случају Камора још и данас постоји у Неапољу, и ту је врло јака. Камористички судови такође још Функционишу за доказ чега служи убиство супруга Ђуоколо (1906. год.). Ђуоколо је био члан Каморе, али је у исто доба служио и полицију. Камористички суд који га је, заједно са а;еном, осудио на смрт, био је састављен из 24 камористе, који су се скупили у једном подземном спрату Сен Ђованијела, у Неапољу. Убице су пронађене захвад>ујући умешности Капезанта, старешине једног одреда жандарма, који је, да би успео, постао чланом Каморе. Ше® банде, Жанвије де Маринис, посећивао је најбоља друштва. МаФИја. Велика сицилијанска банда Мафија добила је своје име од камених мајдана у околини Трапани (1ез та(1е), у којима су се обично сакривали повратници из ове околине. ШеФови мафије јесу брави (ћгау1), а чланови мафиози (таПоаЈ). То је злочиначка секта, која је веома распрострањена у вишим круговима, али је њена организација много слабија од организације Каморе. Мафиози се много занимају политиком (продају свој глас). Поред овога, они за новац лажно сведоче, затим врше освете за рачун приватних, упражњавају тајно разне лутрије, а понекад врше крађе, шантаже па и сама разбојништва. Они, најзад, штите богаташе, разуме се за новац, и воде непрекидну борбу са властима. Посде убмства Панкаро-а, у Виторијо, (кога је убила Мафија), сведоци су били заплашени нарочитим плакатима, који су били излепљени на зидовима њихових кућа са овом садржином : Ђ Ко пути биКе ила&ен, ко говори биће убијен к . Кад МаФија кога осуди на смрт, она га о томе извештава или пуцањем на његову кућу, или обележавањем његових кућних врата крстом. Црна Ру^а. Из обавештења, која су се могла добити у току истрага по злочинима ове