Полицијски гласник

СТРАНА 260.

банде, излази, да она није велико организовано удружење. То оу по неколико индивидуа у свакој вароши, које заједнички извршују злочине: убиства, уцене итд., употребл>ују1ш при овоме извесна средства и навике Каморе и МаФије. То су специјално италијански емигранти у Северној и Јужној Америци, који експлоатишу етикету Црне Руке. МогуКно је, да међу овим злочинцпма има и понеки каморист, али како изгледа по обавештењима, добивеним приликом полицпјских ћстрага, то су усамљене банде, а никако велико удружење чији би чланови били расути у обе Америке. Злочинци који се служе етикетом Црне Руке унотребљују, у циљу изнуђавања новаца, насилно одвођење личности па, ако је потребно и само убиство. (СВРШИЋЕ СЕ)

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО •+• ВИДОКОВИ МЕМОАРИ. (нАСТАВАК) Око осам сати изјутра једно парче црна хлеба паде кроз прозоре, он га узе, загледа га мало и баци га, па га после једног тренутка понова узе и сгаде јести. Преко дана донеше хлеб опет, али како луди спавагае, ДесФосе га узе и поједе ризикујући да њега поједе лудак, који се могао наљутити што му је појео оброк. У сумрак луди се пробуди и говораше неко време са изванредном лакоћом, а кад паде вече његово се расположење осетно појача и стаде скакати и одвратно се увијати и са задовољством трести ланце. У овом страшном положају ДесФосеје с нестрпљењем чекао да лудак заспи да би изишао путем којим је и ушао; око поноћи не чујаше се више да се креће и он пође, пређе му руку, главу . .. луди га шчепа за ногу и снажном мишицом баци га на сламу, а сам седе пред рупу где је остао до изјутра непомичан као статуа. Идуће ноћи нов покушај али исти призор. ДесФосе коме је глава бучала реши се да употреби силу и страшна се борба започе. И најзад ДесФосе сав изубијан би принуђен да виче чуваре. Ови су прво мислили да је он од „њиних«, који је здлутао, па су га хтели такође метнути у ћелију, али он успе да се објасни и доби најзад милост да буде затворен с нама. У ћелији смо остали осам дана, после су мене метнули у приземље где сам затекао неке осуђенике који су једва дочекали мој долазак. Они су правили велику гозбу и пристајаху Ш1 све, јер сем новца добијеног од »писгдаа из Јерусалима," они су га примали још и од тета, које су их посећивале врло ревносно. Зато баш што су ме ту као и у Дују најмарљивије чували једнако сам мислио на бежање и у томе дође дан да спровод пође.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Осма глава. 20. новембра 1797. године цело јутро осећаше се у затвору нека необична живост. Осуђеници не беху још изашли пз ћелија, а врата се сваки час са лупњавом отвараху и затвараху; вратари и1,аху и тамо и амо заузетн неким послом; из „великог дворишта" чак до нас допираше звек окова. Око 11 часова два човека у плавој униФорми уђоше у »Тврђаву« где сам од пре осам дана био затворен са мојим друговима из бегства. Та два човека били су капетан спровода и његов номоћник. Видећи да се пријатељски осмејкујемо капетан рече : „има ли овде поња са аридом ?" (оних који су бежали), и док он говораше потрчасмо сви к њему. »Добар дан господин — Вијецу, добар дан господин — Тијери" викало се са свију страна. Ове иоздраве попављали су и они осуђеници који нису никад ни видели ни Вијеца ни Тијериа, али правећи се познатн надалн су се извући неку корист. Изгледало је да ће ове љубазности макар мало зиинтересовати Вијеца, али он навикнут на сличне почасти не збуњаваше се и познаде одмах „своје«. Видев ДесФосеа узвикну: »А ево га тестераш (осуђеник који је научио сећи окове) који је већ путовао с нама. Изглода ми млади1,у да си једва утекао од кбсе (гилотине) у Дују. Добро је што си се извукао, јер видиш лепше је вратити се у заветрину (казнени завод) него да се џелат шора са нашом главом. У осталом, сннови моји, будите снокојни, наићи ће курјак у обор с( . То је капетану био тек увод; он настави прегледање добацујући те љубазне шале своме есссапу, како он називаше осуђенике. Значајан тренутак доће: сиђосмо за окове у двориште, где нас лекар прегледа, да види може ли сваки издржати уморе на путу. За све је рекао да су здрави ма да оу многи од нас били за жаљење. Сваки од осуђеника скиде затворско одело да обуче своје; било их је који су имали само блузу и ианталоне од платна што је недовољно да заштити од хладноће и од влаге. Шешири и одело које су дали осуђеницима били су прљави и на особити начин исцепани да не би осуђеници могли утећи: скинули су, на пример, од шешира обод и јаке од капута. Сваки осуђеник могао је имати код себе само шест динара; остало је узимао капетан да га у путу даје осуђенику кад и колико буде требало. Ова се мера каткад лако избегава оставл^ајући дукате по рупама у кругу. После овога уђосмо у »Велико Двориште" где је већ била стража за спровод позната под именом агусени (чувари ооуђеника). То су већином били Аверњанци, који су носили и воду, били ковачи и посредници, те су те послове вршили на одморигатима спровода. Пред њима беше један велики дрвени сандук и у њему окови, који су служили свима редом сличним спроводима. Прилазили смо два и два, а пазили су да смо једнаки по стасу, и једним синџиром од шест стопа везивали су сваког одмах за ланац, на коме је било по двадесет и шест осуђеника, који су се после могли кренути само у

БРОЈ 33.

заједници; сваки је био везан за синџир једном огрлицом од гвожђа на Форму троугла којп је се отварао; на једној страни је имао марку а на другој крајеви су се затварали клином којн су спљескавали, То затвурање је врло опасан део у овом послу: најупорнији и најчиотији људи не смеју тад да мрдну, јер ударци чекића којим се тај ексор спљескава, разбио би им главу, пошто укивање не раде па наковању. Дође на послетку један робијаш н дугачким ножицама ошиша свима о-уђенпцима косу и браду удешавајући да их начини неједнаким. Око пет сати у вече окивање би готово и аргусени одоше; у дворишту не оста нико до осуђеници. Оставши сами ови људи далеко од тога да очајавају, били су расположени и лармаху, Поједини дирали су се страшним шалама које оу други поиављали са најодвратнијим додацима ; други су се опет трудили да гнусним иокретима изазову глупаво смејање.код својнх другова. Ни слух ии чедност нису штећени : све што се ту могло видети или чути било је или неморално или за ухо рогобатно. Цела је истина, да осуђеник. кад једном буде окован сматра, да му треба метнути под ноге све оно. што друштво, које га је иокључило, поштује; за њега је тад једина устављача стварна сметња: затвор и окови, и не познаје други закон до мотку с којом га његови чуиари прилагоде. Палазио сам се међу бићима којима ништа иије свето ; они су се иарочито чували да не нокажу ништа што би личило на кајање, јер би тад тај осуђеник био предмет иодсмеха, а и чувари, неспокојни гато је тако озбиљан, посувЈњали би да не сирема нешто. Па ипак, не треба веровати осуђенику који је изгледа задовољан својом судбином; искуство за толико робијаша, који су побегли из завода, даје нам доказа о томе. Важно је да су међу овим осуђеницима били најмање жалосни они, који су највише имали рачуна да утекну; они су баш правили расположење и кад иаде вече стадоше певати. Нека се замисли недесет неваљалаца већина пијаних како у разним гласовима урлају! У овом нереду издвајаше се име као Санторов 1 ) једног осуђеника, који је већ бежао, а певао је неколико песмица жалопојке робијашке. Робија је исто што и град, Али свеједно, није 3.10. Наше одедо је скерлетно, Место шешира носимо шајкаче и каиуте без јаке, да неби стезали врат. Вило би неправо кад би се жалили. јер ми смо деца радости, и само из бојазни да нас не изгубе држе нас оковане. Ми ћемо израђивати лепе ствари од сламе и од кокоса, изложићемо их не плаћајући порез, а они који долазе у завод увек куиују, те с том зарадом квасимо грло. Кад огладнимо имамо пасуља. Он није добар, али иде као и најбоље јело. Јунак из опоаде Троје имао је јак и звонак глао.