Полицијски гласник

БРОЈ 33.

Наша је неорећа била чиста Да су нас, као и лепе кадете, итраали у апсану на брегу гриже савеоти ') Сни наши другови нису бпли подједнако »срећни«; на трећем ланцу где су били мирнији осуђеници чуло се и јецање, а виделе су се и сузе, али ови знаци бола и покајања примати су са подсмехом и увредама од других осуђеника, ме1)у којима. сам ја био први, као човек опасан са свога лукавства и утицаја. Крај м.ене беху један бив, учитељ, осуђен за силовање, и један бив. чиновник санитета, осу^ен за ФалсиФикат, који, не показујући ни мало да су ожалошћеии или обрвани, разговараху ме^у собом врло мирно и врло природно. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине лесковачке, у срезу зајечарском, акгом евојим Бр. 1219, пита: Моли ое уредништво, да у првом свом наредном броју »Полицијског Гласника" изволи објаснити следеће: „Да ли општински суд може од својих општинских дужпика, кад су неуредне платише, наплатити интересе на општински капитал без судске пресуде, пошто је исти интерес предвиђен, како заоставши — ненаплаћен из нрошле године, тако и текући за ову годину, у буџету ове општине заову 1911. I одину као приход, те да се подмире расходи по истом буџету, или не може. Па ако се наплата без пресуде не може вршити, — може ли дужнике судити суд ове општине а на тужбу пуномоћника онштинског, или како то треба да се учини. Ово јо суду потребно што пре, поради наплате општинских прихода члан 97. тач. 2. закона о општинама«. — На ово питање одговарамо: Положај општине, као поверпоца према својим дужницима, раван је положају осталих приватних поверилаца. И као год што приватни поверпоци не могу сами принудно наплаћивати ин■герес од својих дужника, него морају тражити посредовање власти, исто тако и општине морају тражнти наплату неплаћеног интереса судским путем, ако га дужници не положе о року, који је обвезом предвиђен. Против сваког дужника, који на време не плати интерес, општински пуномоћник нека подигне редовну тужбу томе суду, ако интерес не прелази надлежност његовог суђења, и тај суд нека према принесеним доказима доноси нресуде. Кад пресуде постану извршним, суд ће их тада и извршивати. Ако има бојазни, да ће код кога пропасти интерес, ако се пре осуде не обез-

') У Паризу. Нр.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

беди, онда нека пуномоћник тражи забрану на покретност, која се може узети у попнс по § 471. гра1). суд. поступка. Она околност, што је нанлата. интереса унесена у буџет као приход, не мења ниуколико саму ствар, јер се буџетом само обележавају могућни општински прнходи, а наплата њихова, сем општинског приреза, такса, казни и томе слично, мора да се саображава постојећим законима. Скреће се пажња суду, да у погледу издавања опгнтинског новца на зајам и наилату овога, прочита уредбе о овоме у »Полицијском Зборнику« на страни 3(Ј0. и 361. П Предоедник општине грејачке пита: „У мојој општини осу^ен је један сеоски кмет због горосече са два месеца затвора. Тај ће кмет кроз који дан бити позван, наравно пошто је пресуда извршна, да издржи затвор. Исти кмет сада прво има да тражи осуство од одбора те да би по издржању казне могао опет вршити дужност кмета. Одбор му је унапред изјавио, да му то осуство неће одобрити, нити пак може, јер би било противно чл. 119. послед. става зак. о општинама. Сада настаје питање : како ће суд поступити те да у селу буде кмета. ЈИоли се уредништво за објашњење, шта суд у овом случају има радити, пошто то питање у зак. о општинама није прецизно предвиђено, те да би се у овом случају правилно поступитн могло. Ово објашнењо потребно је што пре, ради чега се моли уредништво да ово објасни у првом наредном броју«. — На ово питање одговарамо: Као што и сам суд вели, по последњем ставу чл. 119. закона о општинама, ни један од општиноких часника не може добити, у једној годинн, дужо одсуство од дужности од педесет дана. Како је кмет, о коме је реч, осуђон на два месеца затвора, дакле више него што би могао добити одсуства, то се путем овим не може регулисати његова ствар. све и кад би општннски одбор пристао да му да толико одсуство Према овоме, најкраћи би био пут да се овај часник уклони са дужности, па да му се одреди заступник. Али ако потражимо законске одродбе за ово уклањање, њих јо тешко наћи. Тешко, велнмо, пошто чл. 121. и 122. који говоре о уклањању онштинских часника у опште, не предвиђају и олучај као што је овај, истакнут предњим питањем. Јер, ако би узели да је наступио који од случајева из чл. 32. то не стојн, иошто се тамо тражи да је неко под судом или осуђен за злочина или проступна бешчастеЛа дела, а горосеча нити је злочии, нити доноси губитак грађанске части. Исто тако не стоје ни случајеви члаиова: 71. и 105. Једино онда остаје, да се потражи излаза у чл. 148. поменутога закона. Он предвиђа две повреде дужности. На име, кад неко неће да врши дужност,

СТРАНА 261.

нли кад би био лабав у чувању личне и имовне безбедности и радио противно законитим наредбама власти. Узимајући сада, да овај кмет неће моћи вршити своју дужност, јер ће бити одстрањен затвором, и узимајући да је пресудом констатовано, како он не само што нијо штитио имовну безбедност општине, него чак он лпчно насртао на ову, и тако вређао и законите наредбе власти, јер је заштита шума закопска наредба, то би се разложно могло узети, да овде отоји случај чл. 148. и да га треба уклонити са дужности. Нека, дакле, суд учини предлог надзорној власти у овоме нравцу, и она ће захтевати од одбора да овога кмета уклони са дужности. Кад то буде учињено, онда ће се наредитинов избор, а дотле ће одбор, аналого ставу четвртом тачке 4. чл. 121. овог закона, одредити заступника из одборннка онога села, у коме је кмет уклоњен, пошто по чл. 100. свако село мора имати свога кмета.

ОДЛУКЕ ДРШАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Мишљење опште седнице Касационог Суда од 25, августа 1911. г. .№ 9986 И дела из § 105. крив. законика могу се доказивати сведоцима. Иследни судија првост. врањског суда, оптужио је првостеп. врањском суду Ђ. II, кмета села Д. Рашановца, што је августа 1910. год. злоупотребио своју власт, јер је као кмет тражио од С. ж. А. С. онд. 5 динара па да је ослободи дуговане порезе, па новац и примио, али обећање није исиунио, те тиме учинио кривицу из § 122. крив. зак. Првостеп. врањски суд је нашао да у овој радп.и оптуженога не стојн дело из § 122. крив. зак., већ би овдо могло бити речи само о постојању дела из § 105. крив. законика. Али како се дел.о из § 105. крив. зак. не може сведоцима доказивати већ другим доказним средствима, то је решењем својим од 17. маја 1911. год. № 10160 ослободио оптуженог од стављања под суд. Но по жалби иследног судије, Касациони Суд прнмедбама свога I. одељења од 9. јуна 1911. год. № 8394, поништио је ово решење првостеп. врањског суда, а са разлога: »Сведоџба сведока изјава је о чулном опажању какве прошле чпњенице, нотребне за судску одлуку, па с тога све што може да буде нредмет чулног опажања, може да буде предмет доказивања сведоцима. Блементн дела из § 105.кривич.законика, које се ставља на терет оптуженом Ђ., представљају такве чињенице, које могу бити предмет чулног опажања те према томе ово се дело по § 229. кривич. оуд. пост. може доказивати сведоцима. Зато је ногрешно нахођење суда, за које нису ни изнети ближи разлози, да се ово дело не може доказивати сведоцима ®.