Полицијски гласник

ВРОЈ 34.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 267.

прописа, и то: дело наоилног одвођења, казнимо по § 188 крив, зак. и дело силовања. казнимо по § 191 т. 1 к. зак. Јер само дело насилнога одвођења женске, без икаквих других побуда и последица није казнимо по § 188 к. зак. већ се по том законском пропису казии само оно насилно одвођење женске. које има за циљ иринудно вснчање или аринудни блудни сношај, било са лицем које врши одвођење, било са неким другим, те према томе обљуба је само природна носледица принудног венчања или блудног сношаја, и онда се извршилац таквог насилног одвођења има за те све радње казнити само по § 188 крив. зак. А међутим у § 191 т. 1 казн. зак. за« конодавац иредвиђа такав случај насилне обљубе над мушким или женским лицем, где извршилац дела силовања нема никакву другу намеру са силованим лицем, до једино да над њим изврши насилну обљубу. Па с тога за такву казниму радњу, као опаснију по друштвени поредак, прописује и строжу казну, но за ону из § 188 казн. зак. Према томе суд је требао оптуженоме У да одмери казну за све поступке само по одредбама § 188 казнен. закона. Апелациони Суд дао је 10—IX—1907 год. под № 4327 ове против разлоге: Апелациони Суд, супротно гледишту II оделења Касационог Суда налази: да је опт. У. извршио два дела: дело из § 188 крив. зак. одвођење девојке, у намери да с њоме блудно живи, а дело насилне обљубе из тачке 1 § 191 кривич. закона. Овоме гледишту иде у прилог и само налажење II одељ. Касац. Суда, у колико и само признаје, да се по § 188 к. зак. има казнити оно насилно одвођење женске, које има за циљ принудно вснчање или принудни блудни сношај, било са лицем, које врши одвођење, било са неким другим. што значи да ће се само то одвођење, које је учињено у горњем циљу а који се циљ — принудно венчање и принудна обљуба — није ни остварило, казаити по по помепутом законоком пропису. Остварили се пак и тај циљ — онда ће остварење тога циља, по мишљењу Апелационог Суда, чинити засебно кривично дело, које ће се казнити по другом за такве случајеве предвиђеном законском пропису.

Оваквом мнењу Апелац. Суд налази ослонца у томе, што сматра да би нелогично било, кад би вољу законодавчеву тумачио у том смислу, да је законодавац — за саму насилну обљубу, без икаквих других насиља и принуда према једном лицу, хтео да казни строже, до 15 година робије, него ли дело, где поред насилне обљубе има и насилног одвођења, што је по мишљењу Апелационог Суда много теже од саме насилне обљубе, а које би се дело према нахођењу II оделења Касационог Суда ршало казнити по § 188 к. зак. дакле само до 10 година робије.

Општа седница Касационог Суда одлуком од 22—IX—1904 под № 8727 одбацила је противразлоге и усвојила поменуте примедбе II оделења, (са 8 против 6 гласова) Ј ) Одиста, насилна обљуба, извршена над женском, која је ради тога и одведена, само је крајња и намеравана последица која се још при одвођењу имала у виду. Тачно је да је субјективни елеменат одвођења из § 188 к. еак. — означена намера: ако она још при одвођењу није постојала. онда не стоји ни то кажњиво дело. С тога је одвођење у ствари једна припремна радња за саму насилну обљубу. Ну, баш та припремна радња обухваћена је овдс §-ом 188 казненог закона и угрожена казном као свршени деликт 2 ). Питање је: губи ли ова радња свој самостални карактер, кад се намера учиниоца изведе до краја, кад учинилац над одведеном женском извршн обљубу, или она, не само што тај карактер не губи већ и доцније дело силовања консумира? По изнетим иримедбама Касационог Суда, одржаним у његовој Општој Седници, дело насилне обљубе кансумирано је делом одвођења, учињеним у намери блудног живота, и оптуженоме се казна има да одмери само за дело из §. 188 казн. закона. Ово гледиште не може да опстане. Нелогично би било, да се доцније учињено дело силовања, може консумирати тиме, што је учинилац, ради силовања, претходно извршио и одвођење. Да законодавац ово није хтео да види се из следећег: а.; Што у § 188. к. зак. ништа не говори шта ће бити, ако се силовање и изврши. б.) Што је у § 188. к. зак. предвпђец максимум казне од 10 година робије, а у § 191. к. зак. 15. година. Кад би се дакле узело да први деликт консумира овај други, онда би значило, да се учинилац не може казнити робијом до 15 година, прописаном за силовање, само за то, што је он ради силовања претходно дотичну женску још и насилно одвео са места њеног бављења. (Ово је лепо наведено и у противразлозима Апелационога Суда), ово свакако не ваља. Баш кад ово одвођење и не би било предвиђено као нарочити деликт, опет би оно констатовало већу поквареност кривца, већу јачину противнравне воље и повреду више права. Све ово даје разлога да се такав кривац строже казни него онај, који је извршио само силовање. Друкчија солуција не би одговарала ни погледима правне науке ни означеним прописима казненог законика. Напротив, овде би много пре могло бити говора о томе, да ли ова доцнија

Овакав случај, у колико нам је познато, није после овога долазио у Општу Оеднпцу Касационог Суда. Као што се види из саопштеног првог случаја садање I одељ. Касац. (Јуда заузело је гледиште изнето у противразлозима, који су овде цитирани. г ) Види Ценић, објашњење казн. зак., код § 188 казн. зак. Олсхаузен, Коментар нем. казн. зак. код § 236 п 1 и тамо наведени писци.

радња, доцније кажњиво дело — силовање, као дело, којим се извршује крајна цељ учиниоца, може консумирати онај први деликт, одвођење, које је само припрема за силовање. (У овом смислу, код првог случаја, који смо овде саопштили, одвојио се један судија првостепеног суда). То би у ствари могло да буде, да је законодавац то предвидео, било код § 188. к. зак. било као квалификовани деликт из § 191. к. зак, Ну, на сваки начин и у томе случају кривцу би се за овај квалификовани деликт морала одмерити строжа казна но за деликт из § 191. к. зак. у обичној Форми. И тако: У изнетоме случају стоји реални стицај кажњивих дела из § 188. и 191. т. 1. казн. законика 1 ). (НАСТАВИЋЕ СЕ) -н>ж-зЗЛОЧИНАЧКА УДРУЖЕЊА И БАНДЕ

(СВРШЕТАК) Ма>ле баиде нидих дрхавиих Ј^ласа. У великим удружењима злочинаца нижих друштвених класа образују се мале банде, као што смо рекли приликом говора о париским апашима. Ове банде састављене су или само из специјалисти за једну врсту крађа; или из индивидуа које експлоатишу више врсте злочина или преступа. Из ових последњих регрутују се, у главноме, и ноћни нападачи, крадљивци пијаних личности и т. д. Поред овога, а према приликама, чланови банде врше, такође, и опасне крађе са обијањем, са или без убиства. Год. 1906. ухапшена је у Рио де Жанеиру једна банда злочинаца, која је вршила опасне крађе и убиства. Упропастило ју је убиство једног трговца с драгоценостима и његова два сина. У стану злочинаца нађен је читав арсенал оружја, маса правних књига, већа количпна отрова и читава колекција исечака из новина, који су се односили на ово троструко убиство и друге злочине. Банда је била абонирана код једне агенције за исечке из новина, а овај Факт раније је констатован и код многих других банди, а нарочито код банди интернационалних. У опште се може рећи, да организације банди нижих друштвених класа нису тако савршене као што је била организација ове банде у Рио де Шанеиру. То су најчешће удружења неколико повратника, чији број верира од 6 до 20 личности, која извршују појављење послове. Банде специјалиста врше, као што рекосмо, само једну врсту злочина или преступа. Тако нпр. постоје банде за разбијање и пљачкање ненастањених летњиковаца, затим банде за крађу робе из натоварених кола, банде за разбијање дућана са драгоценостима, банде крадљиваца велосипеда које украдене велосипеде демонтирају, Фарбају поједине делове, а затим их ремонтирају са новим

') Види и Ценић, објаснење, код I 188. к. зак. и Олсхаузен. Кементар, код § 236. п. 8.