Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 34.

је прво пробити зид на соби где смо били затворени; јсдне кљеште, које сам нашао под креветом, где их је заборавио пандур који нас је оковао, послужише ми за то, док је Блонди стругао моје окове. Посао се сврши; моји другови начинише једну лутку да је метну на моје место да би преварили аргусене, и ускоро преобучен у одело које сам имао, нађем се у авлији депоа. Зидови који су опасивали затвор нису имали мање од петнаест стопа висине; видео сам да ми треба нешто налик на стубе да би могао прескочити. Нашао сам једну греду и она ми замени стубе, али била је толико тешка да је нисам могао пребацити преко зида те да се сиђем на другу страну. Пошто сам пробао, колико узалудно толико исто и тешко, намислио сам да скочим. То ми испаде врло рђаво; толико сам нагњсчио обе ноге да сам једва имао снаге да се довучем до једног оближњег шумарка. Надао сам се да ћу, кад ми се бол стиша, моћи побећи пре дана, али бол постајаше све већи и већи, а ноге ми отекоше тако да сам се морао одрећи сваке наде на бегство. Довучем се, дакле, како сам могао до капије деиоа, рачунајући кад се јавим сам да ћу добити мање батина, које ми нема сумње »следују". Једпа сестра, коју сам питао и којој сам признао случај, уведе ме у једну собу где су ми лечили ноге. Ова необична жена, коју сам ражалио мојом судбином, умоли комесара депоа те ми опрости. Кад сам после три недеље оздравио одвели су ме у Брест. Тај завод је у једној луки. Пирамиде пушака и два топа намештена пред капијом, казивали су ми улаз у одаје где су ме увели пошто сам био испитан од свих чувара заводских. Најнеустрашивији осуђеници су признавали, да ма како човек окорео био, немогућно му је одбранити се од једног врло живог узбуђена, које га обузима кад види ово место беде. Свака соба има двадесет и осам војничких кревета, званих клупе, на којима славају оковани шест стотина осуђеника. Дугачки редови црвених огртача, обријаних глава, упалих очију, потамнелих лица, стално звецкање окова, све то улева у душу неки тајни ужас. Али за осуђеника утисак је био само тренутан, и осећајући да овде нема пред ким да црвени, он је се мирио са својим положајем. Да не би служио за масне шале и увесељавање својих другова, он је се претварао да је и сам задовољан, па је чак и претеривао у гласу, у покретима, а ускоро то му постане и истинито. У Анверу један бивши владика пробао је испочетка, није трпео простачку веселост осуђеника. Па ипак они су га звали госаодине и тражили му опроштај за изговарање срамотних речи и принуђавали га да .свој стари иозив вређа безбожним речима, те нагнан да понавља оскрнављења, он је се најзад морао да измири с тим. Доцније је поотао крчмар у заводу, звали су га опет госаодине, али му нису тражили опроштај а и он би њима одговарао са хуље. У часовима одмора приче о злочинима често измишл.еним, присни односи,

срамне услуге, довршавају кварење човека којега казна први пут излаже овом нечистом додиру. Да би се спречило предлаже се измена у систему завода. Испрва су сви били зато, али кад је тробало изнаћи начин кажњавања, мишљења су се поделила. Једни су предлагали затвор у ћелијама, усамљенички затвор, по угледу на оне у Швајцарској и у Сједињеним Државама у Америци; други, којих је већи број, изјаснили су се за колонизацију ослањајућп се на срећне резултате и успевање енглеских завода у Новој Галији 1 ) познатих под именом Ботани-Беј. Да видимо да ли Француска има услова за ове среИне резултате и ово благостање. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОВАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине вртишке, актом својим Бр. Г220, пита: „Милорад, Сима и Ранђел браћа Миљковићи, земљод. из ЧиФлука, продали су извеетан део земљишта Илији Стевановићу из Гор. Топонице, и Николи Крстићу, из Пиша, и купцима издачи и тапије. Но како није издато уверење да један дан орања има 1000 квадр. хвати, већ да има 1600 кв. метара, то је нишки прв. суд позвао наредбом купце и продавце, да у року од месец дана поднесу суду друго уверење, у коме да се означи да један дан орања има 1600 кв. хвати, те су купци поднели молбу овом суду и тражили да им суд изда уверење по § 471. гр. суд. поступка. Како је суд посумњао да продавци немају довољно земље, јер су после те продаје дали у залогу једну њиву од 0'80 хек. на коју је поверилац и интабулацију код суда ставио, то је суд морао приступити премеру њиховог имања, и нашао: да имају сада земљиште чисту својину са кућним плацем од 5 хект. без њиве дате у залогу и продатог браника, јавном лицитацијом, за паплату кривич. трошка Милорадовог, који је браник велики 2'50 хек. а коју су лицитацију успорили Сима и Ранђел Миљковићи зато, што је Милорад одобрио и њихов део да се узме у попис и изложи продаји, те их је суд упутио на грађанску парницу, да код с.уда докажу право својине, и спор се води још код суда. Даље да имају утринско земљиште, које уживају више од 26 година, велико преко 2 хек. које им суд овај није ни премеравао. Суд овај као претплатник листа »Полиц. Гласника« моли за што скорије обавештење: 1. Сме ли суд издати молиоцима уверење, да они имају довољно земље како тражи § 471. грађ. суд. пост.«. 2. Да ли у остатак њихове земље сме да урачуна и земљиште, продато на ли') Енглоска колоиија у Аусгра.шји Пр.

цитацнји, која је оспорена код суда, те се имање налази и данас на уживању код браће Миљковића, као и земљиште од 0-80 хек. дато у залогу? 3. Да ли сме да урачуна и земљиште утринско, које ови уживају више од 26 година. Ово је потребно суду да приликом издавања уверења не би пао у грешку«. — На ово питање одговарамо: Према § 471. тачке 4. а. грађанског судског поступка, свакој пореској глави земљорадничкој заштићено је од иродаје по пет дана земље и кућа с плацем до једног дана орања. Како су овде у питању три задругара, то њима треба да остане по пет дана свега петнаест и по један дан на име окућице свега три, укупно дакле осамнаест дана земље, односно па једнога по 9600 [Ј хвати или за сву тројицу 28.800 □ хвати. Кад се ових 28.800 □ хвати преобрате у хектаре, узимајући за један квадратни хват 3'60 м. онда излази, да им укупно треба заштити 103.680 □ метара, односно 10 хектара, 3 ара и 680 м. Како они оволико земље немају ни онда, кад би се рачунало спе што имају, онда им суд не сме издати уверење. У осталом и њива дата у залогу, и забран нродат за наплату кривичних трошкова, и земљиште заузето од општинске утрине, ни у ком случају не смеју се убрајати у њихову својину, јер је све то спорно. II Суд општине д. нерадовачке, у срезу пчињском, актом својим Бр. 1640, пита: »Под Бр. 33. таксене тариФе, у 2. напомени става последњег, закона о таксама стоји: »На суме испод 4 динара, и кад је вредност предмета мања од 4 динара, не плаћа се никаква такса". Стога суд моли уредништво за што скорије обавештење: треба ли наплаћивати таксу по ставу другом поменутог броја таксене тариФе од 0'10 динара од оних лица, којима је по разним предметима досуђено испод 4 динара, као дангуба и накнада трошкова, јер је суд овај мишљења да нсту не треба наплаћивати, а полицијска власт овога среза исту наплаћује". — На ово питање одговарамо: Напомена под 2. која иде уз тариФски број 33. закона о таксама јасна је, и према њој не треба наплаћивати никакву таксу на признанице, по којима се примају суме до 4 динара. То важи, наравно, и за признанице по којима се примају доеуђене дангубе, ■накнада трошкова и томе слично. Ако које власти другчије поступају, оне греше. III Суд општине рсовачке, актом својим Бр. 1023, пита: »Код овог суда поднет је уговор о усиновљењу, на потврду, од стране три лица тј. поочима, помајке и посинка.