Полицијски гласник

БРОЈ 36

сам ја сврнуо кад сам чуо луцање топа. Нно сам оденут добро, и како је било топло скинуо сам шешир те ми се виђаше дугачка коса, коју није могао имати робијаш. Продужио сам ићи дал>е у унутрашњост земље избегавајући села и засеоке. Око заранака сретох две жене које пнтах којим путем идем; оне ми одгововорише неким наречјем од кога нисам разумевао ни речи, али кад сам им показао иовац и знаком да сам гладан, оне ме одведоше у једну крчму на улазу у село, коју је држао пољак, кога сам одмах угледао обученог са свима знацима његовог достојанства. Збуннх се за тренутак али се брзо приборем и кажем му да хоћу да говорим са председником. — »Ја сам тај° рече један стари сељак у вуненој капи н у дрвеним ципелама, који је седео за једним малим столом и јео лепињу од хелде. Нова неприлика за мене која ме во^аше из крчме у општину. Требало је дакле, извући се одавде ма на који начин. Кажем овоме званичнику у нанулама да сам идући из Мерле-а за Впест залутао и питао сам га у гсто време на којој сам даљини од ове вароши, уверавајући га да би желео да у Брест ноћим. — „Ви сте иа пет миља далеко од Бреста. рече ми он. Немогућно је да вечерас тамо стигнете. а ако хоћете да ноћите овде примићу вас у мој кош и сутра идите са пољаком, који има да води једног робијаша кога смо јуче ухватили. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Један општински делово^а ппта: 1. „ Имао сам прнлике да виднм, да неки извршни органи општинских судова предлажу, да се казне она лица, која су осуђена на плаћањс дуга, кад им не дођу по позиву у канцеларпју, и не донесу дотичну суму новаца, на плаћање које су осуђена. Ово се и данас догађа не само у сеоским, већ и у варошким општинама, где су извршни органи полициски чинов-ници у пензији, и за које се држи а и природно је, да боље знају и администрацију и примену законских прописа, од обнчних писара који се налазе по сеоским општинама. Питање је, управо, о томе: да ли се може дужник оптужити и казнити за педолазак па позив по предмету дуговања и плаћања, код јасног прописа § 466. грађан, суд. иост. како се има иоступити према ономе, који на опомену власти не плати оно на што је осуђен? И код судова окружних, ово је питање више пута расправљено тако, да казне у овом случају бити не може; и 2. По § 13. грађ. суд. пост. општински судови сами ио званичној дужности извршују наплате досуда, но својим пресудама. Неки извршни органи и код извршне нресуде траже забрану за оси-

ПОЛИЦ ИЈСЖИ ГЛАСНИК гурање суме, коју по иресуди имају да наилате. — Кад је у глави 18-тој гра1). суд пост. ирописано како се извршују наплате досуда по извршним пресудама, пита се: је ли оправдана радња оних извршних органа општинских судова, који по таквим пресудама треба да изврше иаплате, јер забрану треба правдати по пропнсу § 14. грађ. суд. пост. а поиис имања по § 469. истог поступка остаје сталан, и пречи је од забране стављене истога дана када је попис извршен. Ово треба објаспити дотичним извршним органима општинских судова, те даубудуће оваким својим радом не прнчињавају и себи излпшне послове а и могућс штете попериоцима, јер би по оправданој забрани морала поново да се плаћа такса и изриче пресуда; дакле за један исти дуг два пут пресуда доносила. — ГТа ова питања одговарамо: 1. По ставу првом § 466. гра^анског судског поступка, власт је дужна да опомене дужнпка да плати дуг по пресуди, и ако он то не учнни одмах нити определи имање, које ће му се узети у иопис, онда влает приступн сама попису његове имовине. Опомена власти, која се условљава горњом законском одредбом, састоји се у томе, што позива дужиика и протоколарно г.а саслушава: хоће ли да измири дуг готовим новцем, или ће одредити штогод, од имовине, покретне или непокретне, за продају. Ова законска одредба важи и за пресуде општинских судова, јер се у § 13. истог закона изречно вели, да ће се и ове пресуде, кад се морају вршпти из непокретности, Езвршивати по прописима § 466. поменутог закона. Да органи општинских судова могу учинити потребну опомену, они морају позивати дужнике у каицеларију, и ови су дужни да следују томе позиву, јер се не да претпоставпти, да закон тражм од органа да радп ове опомене иду лично самом дужнику, јер они то имају да чине само у оном случају, кад дужннк није сам на прву опомену нлатио дуг. Агсо се дужници неоправдано не одазову овом позиву, онп чине крнвицу из § 327. кр. закоиа и могу бити кажњени, јер онемогућавају рад власти. Погрешно је мишљење да у оваквој радњи нема кривице, на макар такво мшнљење заступалп и ирвостепени судови. Само кад власт пекога зове да га узме па одговор за какву истуину кривицу, па оп на позив пе дође, но може бити крнвпце пз § 327. кр. закона, јер се у таквнм случајевима властн даје право по § 21, Полицијске Уредбе, да га силом дотера, те је казна за недолазак садржана у тој самој употреби силе; и 2. Кад општински суд изрекне преоуду и она постане извршном, он је дужан, према § 13. грађ. суд. иост. да је сам извршп у року од четрдесет дана§ 24. истог закона. При извршењу ових нресуда суд се мора држати прописа § 466. пом. закона,

СТРАНА 287.

и он нема ии иотребе ни права да ставља какве забране, него има да врпш попис, а за тим и продају. Али, ако приватни тужилац нађе разлога, да независно од с.удске акције око извршења, стави забрану по извршној судској пресуди, радн »обезбеђења, било што општински суд дотле није ништа радио на извршењу исто, било што страхује да дужник не отуђи ствари, таква му се забрана мора уважити. У овом случају он није дужан да правда забрану, јер се по § 386. гр. с. п. правдање врши само онда, ако тужба за дуг није раније дата, а у овом случају то је раније учињено, па чак и осуда изашла. Овако забрањене ствари нзлажу се продаји и нресуда извршује из њих као из сваке друге залоге. 11 Суд општине субјелске актом својим Бр. 1135, иита: ),Суд овај, према наређењу Иореског Оделења ср. Црногор. од 25, августа 1911. год. бр. 2186, нзабрао је пореоки одбор за идућу 1912. годину, н на дан 29. истог месеца позвао свештеника да одборнике закуне. Међутим појавиле су се несугласице између своштеника и одборника услед тога: што свештеник тражи по 1 динар награле од сваког лица, а они — одборннци — пису дали, веле да су бесплатпици п пе морају му платитн. Услед овог није заклетва извршена, те и суд нпје пореску наредбу могао извршити према горњем наређењу. Суд овај не зна у овом случају како ће поступити, да ли да свештеника примора на вршење своје дужности и којим раконским прописом?, да ли да примора одбориике да плате награду, и да ли има прачо свештеппк па ове наг раде од лица које врше своју дужност бесплатно ? — На ово пнтање одговарамо: Чланом 5. закона о уређењу свештеничког стања, пије предвнђеио и заклнњање општинскпх и других часникз као једна од службених радња свештеничких, које они морају вршитп без иаграде. Према томо не може се нп тражитп од свештеника, да ове по.^лове врши бесплатно, него имају да падну на терет падлештва, које заклетву захтева. Тако, за општпнскн н порески одбор треба таксу да плате општнискн судови, за школски одбор школска благајна нт.д. Како чл, 8. иоменутог закона пису одре1)вне .нарочите таксе за заклетву, то со н награда пма узсти онолнка, колика се наплаћује за сличпа чинодејства, као нпр. резање колача или водосвећење. Ако суд нема у буџету нарочиту нозицију аа овај издатак, он то можо стлвити на терет партије »непредвиђених иотреба«, пошто, наравио, и одбор до^ несе овоју одлуку у смислу чл. 133 зак. о општинама. Како се из овог нитања види, да онштински суд није пратио оно, што је у