Полицијски гласник

СТРАНА 300.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 38

струким рулетом, или обележеним картама, а знали су и свакојаким знацима увек држати срећу иа својој страни тако, да су Официри, студенти итд. често пута за једну ноћ губили многе хиљаде марака. Ако опљачкани не би прн себи имали довољно готових пара, морали су за остатак дати меницу. Када је Самунло Семан, који је становао у Берлину, алп је са својим рулетом путовао по свету, долазио у Хаповер, Фрајхер од Мајеринка је најмио згодпе собе у хотолу »Русија к , а уз то се старао п о то.ме, да многи оФицири долазе у хотел и да за време игре буде тшшше. О ј је од келнера, који су гослужнвалн, примао пред вратима поручена јела и нића. Лпхтнер је једном из Баден-Бадена писао својој љубазници ово : »Ја сам овде иовршио прилично велики поса \ у сваком случају нисам се узалуд мучио«. Ово писмо односило се иа једну коцку у Баден-Бадену, у којој је он дан раније, у друштву са Мајеринком, узео једном племићском поседнику ЛандФриду 60.000 марака. Да не би овај што посумњао, Лихтнер је привидно такођс изгубпо 60.000 марака. Међу најинтересантнијнм личностима на оптуженичкој клупи био је коњички капетан у оставци Фрајхер од Мајеринка. Он је изјавио на пптање председника срескога суда Хајнрота: да је код Брезе имао два имања, од којих је ј.едно вредело 180.000, а друго 110.000 талира. За прво је платио 120.000 талира, а за друго 80.000. Године 1880. био је принуђен, да оба имања прода и за њих је добио 855.000 и 360.000 марака. За тим се са својом породицом преселио у Кобург, а 1885. год. у Хановер. — Предс.: Ви сте већ у години 1879. полагали у Штрасбургу откривајућу заклетву? Мајеринк: Тада сам већ био имовно оронуо. — Председ.: Од чега сте живели после продаје својих добара ? — Мајеринк: Ја и моја ташга имали смо заједно годишњу ренту од 22.000 марака. Предс.: Пошто сте продали овоја добра, Ви сте још добили остатак од наслеђене очевине у 42.000 марака, на који сте иачин онда тако запали у новчане неприлике ? — Мајеринк: Једно због губитака на коцки, а с друге стране услед великих домаћих трошкова. — Предс: Ваш домаћи трошак мора битп да је био врло велики. јер вас је једном био тужио један касапин за 8.000 марака дуга од узетог меса. Из рачуна се видело, да сте ви годишње узимали за 4.000 марака меса, па и то није био једипи касапин од кога сте ви узимали месо. Ваша годишња потрошња меса морала је стајати на 5—6000 марака? — Мајерпнк:-То је тачно. — Председ.: Ви тврдите, да сте због своје страсти за коцком допали немаштине, док се тужбом тврди: да сте ви коцком хтели побољшати своје имовно стање и да сте га у ствари и побољшали? — Мајеринк: То са свим одлучно одбијам. — Предс.: Како сте се нашли са Ферлеом и Лихтнером, та ти људи стоје друштвено далеко испод вас ? — Мајеринк: Па ја друштвеао нисам ни отишао са тим људима, али као играчи они су ми били симпатични. —

Мајерннк је на даље пптање изјавио, да се са Лихтнером, Албертом Хесо.м и племићским поседпиком ЛандфрИдом коцкао у Оин-Хау.чену и да је Ландфрид том приликом за неколико часова пзгубио 14.000 марака. У Баден-Бадену Ландфрид је изгубио 50.000 марака. а Лихтнер 40.000 марака. Том су се приликом с њима коцкали још Цедлпц и пека госпођпца Шенк, из Берлппа. Па ко је онда добио 90.000 марака? — Ја са.м добио 62.' ; 00 марака, а остало су добили Цедлиц и г-ца Шснк. Али ја од Лпхтнера нисам добио новац, јер сам ја ње.му много дуговао. Председнпк је приметио оптуженоме, да је он у Готн у друштву са Лпхтпером играо карата са двоицом ОФицира н једним повинаром и да га је један од тих офицнра окривљавао: да је он предавао келнеру лажне карте радп доношења за игру. — Онтуженп је одрицао то. — Предс.: Годипе 1891. вн сте се коцкали са Ферлеом и капетаном Бодицком у Хамбургу. 11;>ича се, да је тада у главноме Ферле добио. Кажу, да сте ви изненада нанустили игру под илговором, да имате нски састанак. Одмах затим изгубио се н Ферле. Боднцки вас је пратио обоицу и вас није нашао на месту, где сте казали да пмате састанак, већ пред вашим хотелом. Одмах затим ви сте са Ферлеом ушлп у своју собу. Бодицки је пошао за вама и када је отворио врата, вн сте са Ферлеом пребројавали добитак? —.Мајеринк: То је истина било, јер сам хтео од Ферлеа позајмити новац, али ми је он рекао да нема толико. —- Предс.: Тужбом се тврди, да сте ви тада са Ферлеом ортачки играли и да сте отишли у хотел, да ноделите зараду ? — М.: То одб^ја.м сасвим одлучно. (свршиће се)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕШОАРИ.

(НАСТАВАК) Намислим тада да одем у болпнцу, падајући се да ћу тамо бнти срећннји у извршењу мојих намера. Да би се разболео од грознице довољно мп је бпло да за два дапа пијем <'ок од дувана; лекар ме одмах упути у болницу. Кад сам дошао у болницу у замену за моје одело дали су ми једну капу и сив капут, и метнуше ме са ансеннцима. Мислио сам остати у болници док не упознам све излазе, али болест коју сам био изазвао соком од дувана не могашо трајати дуже од четири дана; требало је наћи други рецепт за неку другу болест, а нарочито што не познавах никог у болници те нисам могао поново набавпти сок од дувана. У Бисетру сам био научио неколпко начина да сам себи направим повреде и гнојаве ране, помоћу којих толико просјака пљачкају милосрђе пролазника и узимају милостињу која се на! тај начин не може бити горе чини.

Од свих ових начина усвојио сам онај којим се може глава да падује као мерница. прво зато, што се тиме лекарп могу сигурно преварити, а друго, штонпмало не боли и што се може уклонптп одмах сутра дан. Моја глава одмах необнчно отечо; међу лекарнма. којп како пзгледаше не беху баш печенп у свом занату, наста домупђавање н пису зпали шта да мисле о мојој глави. Учини мн се да сам чуо кад рекоше елефантијазис 1 ) плм чак, чини ми се, водена болест. Како бнло да било тск ова се лепа консултацнја сврши преписивањем општега лека: да издржавам најстрожију дијету. Због новаца нпсам се баш много боинуо јер сам у кутнјн нмао неколико златннка, алп пх нпсам смео мењати бојећи се да не изазове.м сумњу. Пампслим нпак де пробам нешто са једним ослобо1)0ним робпјашем, који је био болничар V болнпцн; овај човек набави ми ускоро оно што сам хтео. Кад му рскох да бпх изашао у варош на неки сат, он мн каза да то пе бн бпло немогућно ако бп се прообукао, јер зид није висок внше од осам стопа. Тим путом се, каже, он и његово друштво служе кад им затреба. Договоримо се да ми набавн одело и да ме прати у моме ноћном излету, којн јо требао да се ограничи само на вечеру с девојкама. Али одело које ми јо он у болппци могао набавити бпло ми је врло мало, те смо моралп одлонштн намеру. Међутим норед мога кревета ирође једна од милосрдних сестара, коју сам више пута загледао са световним намерама; то је бпла сестра Франсоаза, једна од оних каћиперки особите лепоте што се виђају у опери У^ИапсНпеу 2 ) пре него што кулућерчице постану пансионаткиње (калуђерице) и пре но што им мараму око врата замени зелена кецеља. Имала је 34 године а би.та је црномањаста висока, румена и њена телесна иримамљивост изазиваше наклоност како лекара тако и болничара. Гледајућн је онако привлачну паде ми на памет да за тренутак позајмнм њено калу^еричко одело ; кажем то болничару оиако у шали, али он то узе за озбиљно и обећа да ми набавн за пдућу ноћ пешто од одела сестре Франсоазе. Око два сата изјутра он дође са једнпм пакетом у коме је донео: огртач, мараму за око врата, чарапе и тд. које је био украо из Франеоазине собе док је она била на јутрењу. Сви моји собни другови, па броју девет, спаваху још дубоко; приђем ирозору да наместим моју тоалету. Највише сам се памучио око „фризуре", просто нисам умео да је наместим, а ако се не бих удесио могао бих по томе бпти ухваћен, јер је њихово одело увек у иајвећом реду. Најзад тоалета сестре Ведок беше готова; прођосмо двориште, багату и до ђосмо на место где је зид иајлакше било прескочити. Дам тад болничару педесет динара, колико сам скоро још свега имао, он ми пружи руку и, ево ме у малој пустој улици, одатле уватим поље држећи се пута који ми је он био означио. 1 ) Болоот од које кожа постане као слоновска Г1р. 2 ) Религиознн нозоришни комад. Пр.