Полицијски гласник

ВРОЈ 38.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 301.

Доста спутан у женском оделу ишао спм ипак брзо, те сам могао ирећи двс велике мил.е до изласка сунца. На путу сретпем једног сељака, пђаше у Кемпер да продаје поврће, запитам га којим путем да идом, а он ми рече, да идем у Брест. Тамо, разуме се, нисам ни мислио ићи и кажем овом човеку да хоћу у Рен, и он ми означи пут. којим сам требао изаћи на главни друм за ову варош. Пошао сам одмах стрепећи да не сретием кога војника из енгласие војске која је логоровала по селпма од Нанта до Креста. У десет сати изјутра, дошав у једну малу општину, питао сам одмах нма ли ту војпика казујући отворено да се, као женска страна, бојим да ме нс дирају. Лице коме сам се обратио био је неки клисар говорљпи и врло прнступачан, који ме позва да дођем да се одморим у парохијанском дому, од кога сам већ впдео беле зпдове и зелене капке иа прозорима. Свештеник, старији човек, чији пзглед одаваше доброчинство тако ретко код свештенпка који траже само своја права и крију поквареиост, тај свсштеник ме прнми љубазио : »моја драга сестро, ка;ке ми он , идем да служпм слунсбу, а чим је свршим доручковаћете с нама«. Требало је дакле ићи у цркву а то није била мала неприлика за мене који нисам знао чинити приклоњење и друго што је прописано калуђерпци. Срећа моја те до мене беше стара служавка свештеникова; све сам на њу гледао н што она уради и ја сам чинио. Слум!.ба се сврши, седосмо за сто п питања почеше. Кажем овим честитим људима да сам пошао у Рен да издржим епитимију. Поп не рече ништа алп клисар навали на мене да му кажем зашто сам тако кажњен. „Зато, рекох му, што сам била љубопптљива". Он то схвати као прекор и прекиде тај разговор. Мој положај поред свега био је доста тежак, нисам смео јести да не би ми опазили велики апетит, а оиет говорио сам врло често место госаодине аоао, мој драги брате, тако да бп ме ова расејаност издала да нисам скратио доручак. Зато време нашао сам био начин да се обавестим о местима куда идем п, пошто ме је поп благословно и обећао да ће ме се и у молитвама сетити, пођем на пут већ навикпут на ново одело. На путу сам срео мало света; Револуциски ратови беху опустили ову несрећну земљу, и пролазио сам кроз села где нијо остала ниједна кућа. У ноћ стигнем у једап заселак од неколико кућа, закуцам на вратима једне кровињаре. Пека старија жена отвори ми и уведе ме у једну доста велику собу али која нечистоћом није уступала кућерцима и Галицији и Астурији 1 .) Породица се састојала из оца, матере, једног младића и двеју девојака, једна од иетнаест а друга од седамнаест годипа. Кад сам ушао месили су колаче од хелде и сви се беху окупили око Фуруне и њихови ликови осветљени, као код Рембранта, светлошћу из пећи, давали су једну слику која би и сликара задовољила, али ја нпсам имао

г ) Шпанске покрајине. Пр.

ни мало времена да уживам у томе п потражим одмах да штогод једем. Из поштована, ко.је је изазивало моје одело, дадоше мени прве колаче п ја их прогутам и не обзирајући се што су билп врући, те ми неица изгореше. Доцније сам седао за богате трпезе, служили су ме најлепшим вином, најдоликатнијим и ннјређим јелима, аш пикада нпсам могао заборавити колаче овога сељака. Вечера се сврши; помоли смо се богу заједнички. Отац и мати задремаше брзо уморни од дневнога рада. а и ја изразим жељу да се повучем. »Ми немамо засебну постељу за вас", рече домаћнн, који зато што је бпо морнар говораше досга добро Францускп, „сплваћете са мојим ћеркама«. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општипе града Ћупрпје, службеним актом снојим пита: „У закопу о таксама од 20. марта 1911. год. а под ТБр. 333. I „Опште таксе" стоји: »За све писмене и протоколарне претставке или молбе, по којима општинскн суд не издаје нарочито писмено решење" — наплаћиваће општин. суд 0*20 дин. Моли се уредништво за објагињење: хоће ли и смеју лп општипски судови да ову таксу наплаћују н за продставке, које говоре о крађи као и о уништају пољских усева, гшшто се кривице п све представке оваковнх врста нзвиђају и ислеђују по званичној дужпости?" — На ово питање одговарамо: Истина, у одељку Л., који говори о наплати такса код општинских власти нису постављена никаква правила ни начела, па нпшта нијс речено ни о случајевима, који су истакнути у нредњем пптању. Али се отуда не може и ие сме нзвести закл.учак у корист општина, јер принцппн, ностављепп у општем делу закона о таксама, морају важити и важе и за таксе код општпнскпх власти. Тако, поред осталога важе прописи чл. 5. и 6. као и свн остали, па п извссне папомене из посебног дела тарифе. И како се код тачке 82. тариФе, поставља правило, да ће се.таксе код пступа, који се извиђају ио званичнај дужности , наплаћнвати по осуди, то се п опшгински судови морају држати овога правила и вршити све пзви),аје, који се казне по званичној дужностп, без нкакве таксе унапред, и таксу стављати на терет кривој страни самом пресудом или решењем. Према томе и све доставе и представке, учињене по оваквим делима, узимаће се у ноступак без плаћене таксе. II. Суд општине уровпчке, актом својим Бр. 5052, пита:

»Суд оиштине уровпчке, по распореду Бр »6« за ову 1911. годпиу, задужен јс порезом са 727*08 дпн. п то па земљнште плаћа 115*01 дпн. на каФане и гостионице 109*60 дин. а падућапе 4*80 днп. Пошто ова општпна до данас ннје плаћала ову порезу општписку разрезом утринског пореза па стоку, већ је исту илаћала разрезом ириреза с главе па главу према пепокретној порезп, то суд учтиво молп за обавештењс: 1. Да ли ћесе утринска пореза — то јест целокупна оиштинска пороза у 727*08 исплатпти н разрезати на сопственике стоке да исти плате, или ће се на њпх распоредити порез па земљиште колико долази, или на целокупну порозу? 2. Ако сопственицп стоке само плаћају утринску порезу, онда којпм путем и начином ће суд наплатпти порезу колико припада на гостионице и дућаие, јер по чл. 12 закона пореског то ппје предвиђено нити <бавештепо. — На ово иптање одговарамо: Онај норез са прирезнма, којим се општине задужују чиото на утрину. наплаћује се од оних, који омоју стоку пасу па општинскпм утрииама п јавпнм испустима. Према томе, овај се порез не уноси у буџет, нитп се плаћа из буџетскпх прпхода. Што се тичс осталог пореза, који се илаћа на општппска имања, као: дућане, каФане, њнве итд. он се сваке годино уноси у буџет као издатак, и плаћа пз буџетских прпхода, управо он пада па терет свију оппх. који су члановп општине и зацужепп порезом по распоредима. Нека. дакле, суд издвоји онај порез од 115:01 дин., п пошто прорачуна и ирнрезе, нека то распореди па сопсгвенике стоке којн своју стоку пасу на општиискпм утрпнама, п од њих га наплати. За осталн порез нека унесе у буџет потребпу суму као расход, ако то до сада није учинио. Ако пореска власт пеће да чека да се наплата пзвршп тек онда, кад се ово буџетом регулпше, онда нска суд пз овогодишњих онштипскпх прихода плати колико треба, па ће друге ненсплаћене издаткс показати у буџету за наступајућу годину и исплатпти их по буџету. III. Суд општипе пепељевачке, актом својнм Бр. 1902, лпта: »Прплпком саетава буџета оппгг. ирихода п расхода за ову 191 1 год. опшгински одбор нпје хтео одобрити »хопорар" оншт. ноштару према чл. 35 правила о општ. поштама. При спроводу буџета надзорној властн, суд је скренуо пажљу, да надзорна власт, то сама стави. По, среека власт вратпла је суду овомс буџот е иаређењем да суд онај упесе плату општ. поштара у одговарајућу рубрику која ппје попуњена. Суд, налазећи да нема права да ову рубршсу (на птату општ. иоштара) попуни, већ да је то надлежна надзорна