Полицијски гласник

СТРАНА 302.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 38.

власт, а ношто ни општ. одбор исту није I "&"сео одоо\\\т\ — счд •доиока Ђрдтио\ опај буџет среској власти те да ова то сама учини. Срескавласт добившн оуџст одмах гаје спровсла окр. одбору, и пошто је прпрез преланио 50°/ о то је истн послат на одобреље г. Министру, а кога јо и г. Мпнистар Фин. вратио у свему одобрен онако како га је ошпт. одбор одобрпо. 11о како је плата рдшт. поштара за време од 1. јамуара до 31. августа т. г. у 96. динара пздата, којп је п дугкност општ. поштара отпранљао, то се моли уроднпштво, да нзнесе своје обавештење у првом наред. броју „Иолиц. Гласника®: шта ћс суд у овом случају радити н како можо поступптн, ге да рачупополагач не до^е до одговорностп!" — На ово пптање одговарамо : Кад је среска власт учиннла сиоје примедбе на буџст у смислу чл. 132. закопа о оштинама гха се преко тога при одобраван.у буџета прешло ћутке, онда значи дл та позицпја нпје прпмљепа. Према томе, ако се без ње не могу обављатн пословп општипског поштара, нека суд учинн пов предлог за накнадно одобрење у смислу чл. 10. закона о окружнпм срееким п општинским буџетима, Што се тиче издатка у 1 Јб динара, учињепог до дана прнјома одобрепог буџета, оп пије незаконито учињен ако је та сума била предвнђена у буџету за 1910 г., пошто тај буџет ио чл. 6. помепутог закона важп сие до дана одобравања, односно пријема новог буџета. Ако, пак, ова сумња није била продвп1 )Сна ни нрошлогодишњнм буџетом, онда и за њу треба тражитн накнадно одобрење у смислу чл. 10., иначе пада на терет рачунополагача и наредбодавца.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Одпра опшге седнице Касационог суда од 13. септембра 1911 № 11260, Дажна изјава извесног лица дата пред судом па поречена, пре него што је од суда оверена, представља дело из § 149. I. одељак у вези са § 41. и 44. крив. законика, а не дело из § 359. I. одељ. кривич. законика. Шабачком ирвост. суду био је оптужен. О. Б. за то што је на дан 1'/. Марта 1911. год. дошао у првостепени суд под именом И. 13., н као такав дао на протоколу № 11158 изјаву да одустаје од жалбе на пресуду суда општнне деспићске од 3. Фебруара 1911. год. ,№ 386, која је изречена у спору И. В. са њиме О. Б. Но када је истога дана прнмећено и он ухваћен, да је његова изјава у погледу имена и презимена лажпа т. ј. да је пред судом горњег дана био и дао поменуту г нзјаву не И. В. већ сам О. Б. коме је у интересу бпло да одустане од жалбе да пресуда постане извршном, исти О. на том истом протоколу признао је да се не зове И. но О. и да је одустанак од жалбе учинио на основу усменог овлашћоња И. шго му И. није потврдио.

Прностепени шабач. суд је нашао, да у ОЂалнш'} рп;и\>\\ ои1уА1е\\отл т\осчо'р\ дело пз I. одељка § 149. кривичног закоппка у покушају, п пресудом својом од 27. априла 1911. г. Л« ПУ95, оптужеиог осудио на две године робије. Ову пресуду првостеп. шабачког суда одобрио је и Анелационп Су 7 д пресудо.м својом од 11. јула 1911. ,№• 31'ј"2. Но по жатби државног тужиоца п и бранилацл оптуженог, Касационн Суд прпмедбама својим од 16. августа 1911 г. №10176, понпштио је пресуду Апелацпоног Суда са разлога : Кад се пз прогокола саслушања оптуженог О. у акту № 11158 впди, да је он своју изјаву, којОм се суду иредставио као И. В., порекао ире него што је она од стране суда оверена, објаснпвши да он нпје опо лице—И. — за које се био представио, онда је суд бно дужап да с обзпром и па ово цени, да ли у такој његовој радњи може постојати представљено дело из § 149 I. одељ. кривпчног законнка. Ово зато, што се по иомепутоме законском пропису, за постојање овога дела тражп, да то неистинито представљање буде одостоворено, што овде ппје случај, јер је опт женп свој исказ исправио, пре но што је од стране суда оверен. Према оваком стању ствари суд ће бнти дужаи да цени: да ли у радњи онтуженога 0., не стоји друго које казнимо дело, а нарочито дело из § 359. I. одељ. кривичног законика". Апелациони Суд није примио примедбе I. одељења Касационог Суда, већ је дао следеће противразлоге: „Стоји навод у примедбама Касационог суда, да је оптужсни своју лажну изјаву на протоколу № 11158 порекао у накнадно.м саолушању на нстом протоколу. пре него је ирва његова лажна пзјава овереиа од стране суда. Али да би се дала правилна квалиФикацнја овога дела треба пмати на уму да је н ово само порицање и ако пре оверења пеистинито продстављене ствари у првом саслушању оптужсног 0., учпњено тек и кад је ухваћен у лажном представљењу свога пмена". »Из његовог првог саслушања на протоколу № 11958 види се, да је се он неистинито продставио суду као И. В. његов парничар у спору који су ималп код суда оиштине деспићске и као такав изјавио да одустаје од своје жалбе, коју је изјавио на пресуду општинског суда. Та његова нзјава стављена је у потпуности п на судски протокол. Остало је само још да идентичност његову потг.рде два сведока. Приведени сведоци због сумњивости то нису хтелп учинити као што то они сведоче. Оптуженн 0. п даље остаје при томе да је он И. В. и тражи сведоке познаваоце. У ходнику судском на питање судског писара сведока М. Ј. Н. као што се то види из ислеђења онту г жени је 0. изјавио да га познаје п адвокат Д. П. И. тек кад је адвокат П. на против казао да се оптужепи зове 0. Б., одведен пред председником суда онтужени је 0. пристао на накнадну изјаву

да се не зове И. 0. већ 0. Б. и на тај \!ач\\\\ лоре\и\е своју \\у>ву \1е\\ст\\\\\«у изјаву«. „Из овога таког догађаја утврђеиог псле^ењем, којим се дошло до прнзнања, впдн се да је ово порицање онтуасенога 0. последица околностн које су га обелоданпле независно од њега н да је 0. иод њиховим утпцајем пристао да и сам то призна —§ 41 кривпч. законика. Према оваком стању ствари, сама та околност, на коју инсистирају примедбе Касационог Суда, што је опту жени овоју ирву неистиниту изјаву порекао пре него што је она била овереи I од стране суда, чини само да у радњп оптуженога пе може стојати свршеио дело из 1. одељка § 149. кривичног законика већ је остало у покушају, али ннкако не може дати овој радњп вид другог каквог крнвичног дела иа пи иступа пз § 395. 1. одељка криничногзаконака, па које су дело примедбе Касацпоног Суда скреиуле пажњу Апелационом Суду. »Апелациони Суд налазп, да у инкриминнсаној радњи оитужепог Б. не може бпти дело из § 359 I. одељка кривпч. законика, јер по овом закону казие се ненстините преставке власти, које су нндиФорептне за чија права и правне одношаје, већ имају оамс за циљ да заведу власт у тачпом и правилном вршењу своје дужности. Међу тим ннкримпнисапа изјава оптуженог пмала је за цнљ да нрибавн оптуженом материјалну корист—поништавањем ;калбе његовог парнпчара И. да одржн у снази оптужбену иресуду онштиноког суда, која је пзречена у његову корист. Оваква радња све карактерне знаке дела из ј» 149. крпвичног закоппка како је Апелациони Суд својом нресудом узео, п само за ово дело оптуженп треба и има да одговара". Касацпопп Суд је у својој општо.ј седници нашао да су овп прогивразлози Апелационог Суда и његова преоу г да на закону осповани, а да прнмедбе 1. одељења Касац. Суда не стоје и за то је помен. пресуду Апелац. Суда огласио за онажну. Мхшн>е опште седнчце Касационог Суда од 19, септембра 1911. г, .№ 11719 Касациони Суд, проучивши у својој општој седипци питање, постављеио му у пнсму господина Министра од 17. септембра 1911. год. 14074 о томе, да лп се кривице из чл. 1 53. закона о радњама, имају третирати као преступна или иступна дела, п колика се такса пма плаћати по жалбама изјављепим првостепеним судовима, на основу чл. 10 тач. 2. закона о своме устројству има част подпети овај свој одговор: Закон о радњама има за задатак: да регулише јавно—правне одношаје трго вачких, индустријских и земаљских радња пре .\Ја драсавној власти. Према томе све оне мере, које је законодавна власт предвидела у томе закопу ради његове правилне примене имају крајњи циљ да заштите интересе трговине, индустрије п заната, па зато и вређање тих интереса од стране појединаца нема карактер по-