Полицијски гласник

ВРОЈ 39.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА

311.

јатеља, у 34. години постао капетан ловаца, кад сам те и срео у Лиљу, у брдској каФани. Ту сам се упознао са једним човеком и неосетио ово познанство пређе у пријатељство, те мо оп позва и у кућу. Кућа је била препуна угодности, а указивали су ми и најситнију пажњу; ако је г. Лемер био љубазан г-ђа Лемер је била још више. Он је био јувелир и морао је трговачким послом путовати и остављао је кућу по шест до осам дана, и, ти веК погађаш, ја сам постао госпођин љубавпик. Лемер ми није примећавао ништа, он се правио да не види. Главно јо да сам ја живео боговски, али једног јутра нађем ЈозеФину уплакану. Њен муж је, каза ми она, затворен у Куртре-у, са својим саучесником, под оптужбом да је продавао нежигосане ствари и, пошто је сигурно да ће претресати и њихову кућу, да треба што пре све склонити. Најскупоценије ствари одмах су упаковано у један сандук и нренесене у мој стан; још ме Јозефипа мољаше да идем у Куртре, где бих мојим чином могао утицати и бити од користи њјјном мужу. Нисам се предомишљао ни за тренутак. Тако сам био очаран овом женом да ми је изглодало, да бих порицао вредпост мојих моћи, ако не бих мислно само што она мисли, и кад не бих хтео оно што опа хоће. Од пуковника сам добио дозволу; и поштанскнм колима отпутујем одмах, заједно са весником ко.ји је био јавио о хапшењу Лемеровом. Изглед овога човека нији ми се ии мало допадао, а нарочита што је он ЈозеФини говорио ти, и што је у оиште према њој био сло бодан. Чим смо се попели у кола ои се намести у угао и спавао је све до Менена, где застадосмо да узмем штогод. Изгледајући да се ненадно буди он ми Фамилијарно рече: "Капетане, ја не бих силазио, будите добри те ми донесите чашу ракије. Доста изненађен овим покушајем пошљем му оно што је тражио по једној келнерици, к >ја се одмах врати и каза ми да мој друг није одговорио, сигурно спава. Вратих се брзо у кола и нађем га наслоњеног у углу са марамом на лицу. — Спавате ли ? рекох му полако. — Не, одговори он. Нисам ни имао намеру, али зашто, за Бога, посласте служавку кад сам вам казао: да не волим да ме ови људе овде виде. (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова иитања: I Суд општине јаловмк-изворске, актом својим Вр. 2728, пита: »У селу Стањанцу, ове општине, десио се овај олучај: једно лице, из истог села, пошло је на рад .са воловима у празнични дан »Недељу", а за време »св. лптургнје«. Кмет дотичног села опоменуо га, дазавреме св. литургије пе ради са воловима; но поменуто лице није

хтело кметову опомену да прими, већ је извршило своју намеру. За ову непослушност, кмет је реФерисао дотпчно лице општинском суду, зашта га је председник по чл. 109. зак. о општ. казнио са 24 сата затвора. После 5—6 дана, калгњено лице позвато је од стране суда, да изречену казну издржи што је и учинпло. Незадовољно овом казном, поднело је кривичну тужбу полиц. власти, противу кмета и председника, наводећи: да је казна изречена због тога, што је радило у Недељу. Полициска власт тужбу је узела у иоступак, ислеђење воднла и дело суду спровела, и суд је ставио како кмета тако и председннка нод суд. Међу тим реФерат председника има садржпну: »да је дотичпо лице кажњено за непоелушност, што је одрекло извргиење кметове опомене«. Настаје питање: 1. Да ли је у опште сељаиима слободно радити своје иољске радове и у празничие дане, које је православна црква обеле*жила за такве, па ма који то празник био (ма н Ускрс) кад тај посао ие трпи никакве штетне последнце; 2. Да ли општински суд има права спречавати и кажњавати она лица, која намеравају да споје послове раде у речене дане; и 3. Да ли за овакав поступак општннских часника постоји кривична одговорноет и по ком закону. За овакве случајево суд овај добија прекор од овд. свештеника, који је са верског гледишта строго протнван да се у празничне дане ради. Моли се Уредништво, да по овоме изнесе своје мишљсње, те да би се у будуће зна.то, како се нма суд управљати?« — На ово питање одговарамо: По тачци 1. § 364. кр. закона, казне се само они, који држе отворене радње и дућане у празничне дане. Тежачки радови у пољу, не могу се казнити ни по том, ни по коме другом законском пропису, јер они нису предвиђени кривичним законом као кажњива радња (§ 2.). Према томе, кмет ннТи је могао, нити је требао забрањивати тужиоцу да ради, кад га од посла не задржавају његови верски осећаји. Пошто кмет и председнпк, према чл. 109. и 110. закона о општинама, могу кажњавати за непослушност само онда, кад се не изврше н.ихове наредбе, хоје имају свога ослонца у закону, то у истакнутом случају може бити одговорности за дело из другог стапа § 123. кр. закона, пошто се види, да је дело учињено нз законске заблуде. У осталом то ћо бнти ствар оцене надлежног суда, с обзиром на прилике и околности, под којима је дело учињено, али овај случај треба да иослужи свима кметовима као пример, да булу обазриви у примени свога права, које им је закон дао за кажњавање непослушности.

II. Суд општине црљеначке, актом својим Бр. 1413, пита: „Моли се Уредништво, да у једном од својих наредних бројева »Полицијског Гласника 9 да своје објашњење и мишљење о слодећем: У броју 19. »Полиц. Гласника® од 15. маја 1911. год. а на питање суда општине превешке објашњено је, да се таксе из ПТБр. 370. зак. о так. за иступе, неће наплаћивати и за државу у маркама, него само у готову новцу за општипску касу. — И суд се овај према овоме управљао и пре и после овога објашњења. Ну Ирвостепени Пож. Суд, нримедбама својим, у три маха, наређује Суду: да таксу наплати и аа државну касу у маркама поред таксе за општииу. Да ли су примедбе првостепеног суда иа закопу основанс, пошто се суд у примедбама не позива ни на какав законски пропис, и да ли се ТБр. 82. на коју можда суд своје примедбе оснива, односи и на општинске судове, пошто овај суд мисли да се тај тарифни број односи само на нолпцијске власти, а у бр. 19 в Г1ол. Гласника® ово није објашњено ; и 2. По иступним делима код општинских судова, може ли приватни тужилац тражити изузеће суда, на иачин кад општинско часнике нмепује за сведоке, —■ само у тој намерн да изузеће добије, и ко је надлежан да овакво нзузеће у иступним делима решава, да ли првоотепени судови или полпцијске власти. И кад суд сам акта шаље ради решавања о изузећу часника, хоће лп се такса и колика наплатити од приватног тужиоца у корист општине нлп државе ? — На ово питање одгоиарамо: 1. Као што је много пута наглагаено у овом лнсту, мишљења, која износи уредништво у рубрици »Поуке и Обавештења«, нису обвезпа за властн, јер се ту износи само субјективно мишљење уредништва, а не гледшпте министарства, чији је орган, у коме се ово износи. Према томе није пикакво чудо, што првостепени еуд има противно мишл.ење од онога, што га има уредништво. И како су његове примедбе још и обвезне за тај суд, то нека он онако ради, како првостепени суд тражи. А они, од којих се такса иаплаћује, нека траже повраћај, па ће се то питање расправити на надлежном месту. Међутим, уредништво и даље стоји на томе гледишту, да се за извиђаје иотупа код општинских судова наилаћује само такса у новцу према т. бр. 370, јер где год је дрлсава хтела да се наплати и такса за државу, она је то изречно напоменула, као што је случај у тачкама: 339., 366., 379. итд. За жалбу на пресуде по иступима, наплаћује се такоа у маркама за дрл^аву по т. бр. 83, из разлога изнесеиих у бр. 27. за ову годнну на питање под I; и 2. Кад неко тражп изузеће целог општинског суда, позивајући се на кметове и продоедника као сведоке, а они, међутим, знају, да по тој ствари пису очевидци, иего да је то само начин да се