Полицијски гласник

БРОЈ 40.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 315.

(пронађена), јасеничком округа крагујевачког (пронађена), неготинском, ражањском, левачком (пронађена), параћинском !п[)онађена), нишавском. јадранском, ра^евском (пронађена), пожаревачком (прон&ђена), млавском (пронађепа), таковском, ггодунавском (пронађена), орашком (пронађена), заглавском (пронађ-ена), тимочком (пронађена), добричком (пронађена), косаничком, улгичком (пронађена), златиборском, жичком (пронађена) и у вароши Смедереву (пронађена). Вредност свих ових крађа износи око 22.800 динара. Злонамерних ионнштаја туђих ствари било је по 1 у срезовима: подгорском,лесковачком, поцерском, рађевском (пронађен) и прокупачком. Вредност свих уништеннх стварн изпоси око 1.200 динара. Поред изложепих дела у току месеца септембра ове год. извршено је у Србији п 14 самоубистана, и то: у вароши Београду 2, у срезу беличком 2 и по 1 у срезовима: пчињском, неготинском, параћинском, азбуковачком, поцерском, љубићском, таковском, тимочком и у варошима: Врању и Пироту. Ова самоубиства извршена су: вешањем 8, ватреним оружјем 3, тровањем 1, дављењем у води 1 и раскидањем гуке на врату 1. Узроци њиховом извршењу леже : у болести за 6 случајева, у душевном растројству за 2, у страху од каане за 2, у рђавом материјалном стању за 1, у жалости за 1, у иијанству за 1; и за један случај узрок је неаознат. Покушаји самоубиства извршени су у вароши Београду 5 (сва тровањем; страх од казне, љубав, болест и за 2 рђав домаћи живот). Општи преглед до сад изложених дела овакав је: (Види таблицу на стр. 314.). Из канцеларије Антропометријско-Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 18. октобра 1911. године АБр. 1804, у Београду. СТРУЧНИ ДЕО

ПРАВЉЕЊЕ ДАЖНОГ НОВЦА 1 ) Прављење лажног новца веома је старог порекла. Врло је вероватно, да се оно датира још од оно доба од кад је новац постао предметом размене, и да је лажан новац извесно био Фабрикован у циљу «ичног обогаћења. Око половине прошлог века, поред обичних ФалсиФикатора новца срећу се и други, који новац ФалсиФикују у политичком циљу. Тако је немачки револуцнонар Кингел, који је 1848. год. емигрирао у Швајцарску, препоручивао својим политичким пријатељима да сруше владу његове отаџбине подривањем њеног Финансијског кредита плавећи земљу са лажним металним

1 ) Из дела Ог. В. А. Ке188-а: Мапие! с1е роНсе 8С1еп1;Ш^ие (4есћш^ие).

и папирним новцем. Постоје ноте Француског и аустријског посланика у Берну, из овог времена, у којима скрећу пажњу својим владама на ову нову опасност. Финанспјско руинирање било је унотребљено, врло вброватно у истој намери, и од пољских емиграната, и то у толикој мери да је руска влада била принуђена да нарочито одреди неколико виших чиновника за истраживање тајтшх Фабрика лажног новца у земљи која је емигрантима указала гостопримство. Поједини од ових чиновника, поступајући као агенти провокатори. ангажовали су преко носредника емигранте да праве лажан новац, а нарочито лажне новчанице. па су их иосле — кад су ови то почели чинити — достављали властнма и за то добијали богате награде од своје владе. Год. 1870. суђен је у водском кантону један процес Фабрикације лажпих новчаница, у коме је главни кривац био један поверљиви руски саветник који је, имајући за задатак да открије тајне Фабрике лажнпх новчаница, сам провоцирао њнхово стварање преко једног агонта Француске народности. Осуђен је, као одсутан, на 7 год. затвора. Извесан број ФалсиФикатора новца данас ради под етикетом анархиста. Да ли ови ФалсиФикатори — анархисти праве, доиста лажан новац у циљу политичком, т. ј. да би нашкодили својим противницима — постојећем друштву — или у циљу личног коришћења? Ми мислимо да је тачно ово последње, и да ови ФалсиФикатори, као и многи обични злочинци, а Љрочито тако звани руски терористички револуционари, употребљују политичку етикету да би импресионирали публику, и на овај начин избегли, улевајући страх, оштре казне на случај открића. * * * Лажан новац представља извесну опасност за државе. Обилност његова изазива неповерење публике од чега држава, чији је новац ФалсиФиковаи, може имати извесне штете, пошто је новац законо средство размене. Опасност ова ннје, међутим, тако велика код лажног металног новца. Сасвим је друкчије, пак, код новчаница, које представљају цнркулацију папирног новца једне земље. Ако би публика, по праву које има, а поводом каквог вештог ФалсиФиката новчаница, тражила њихову замену од државне Ш1 и државом привелегисане банке, као што су Француска Пародна Банка, Рајхсбанк итд. њихове благајне убрзо би се исцрпиле и земља би морала банкротирати. ФалсиФиковање новчаница дакле је веома опасно по Финансијски напредак једне земље, и с тога репресија ових дела мора бити у толико строжа. Прављење дажног металног новца. Лажан метални новац данас се Фабрикује на три начина: 1. ливењем у калуаима, 2. иомоћу галваноаластике и 3. ковањем. Први начин нарочито је у употреби. Лажан новац помоћу галванопластике врло је редак, а помоћу ковања још ређи.

Комади лалшог ливеног новца, који се срећу у судској и полицијској иракси, веома су различити по вредности. Једни су у погледу израде готово савршени и имитују врло добро прави новац, док су други врло рђаво израђени и одмах се познају по своме спољашњем изгледу. Фабрикација лажног металног новца помоћу ливења у калупима врши се на овај начин: Матрида. ФалсиФикатори у почетку Фабрикују матрицу, која се обично назива калупом. Ова прва операција најделикатнија је у целој Фабрикацији лалсног новца, јер савршенство ФалсиФиката зависи највећим делом од Финоће калупа. За израду ових ФалсиФикатори употребљују врло фини париски гипс, који се претходно просеје кроз врло често сито. Пре него што се приступи ливењу треба прави новац, од кога се жели добити калуп, очистити помоћу четке и сапуна, да би се с њега скипуле све масне материје, које би могле покварити нацрт у калупу. За овим га треба намазати зејтином или машћу, апотом метнути на чисту стаклену плочу и окружити, на извесном одстојању, картоном висине отприлике 2 см., који служи за давање спољашње Форме матрици. Растапање гипса врши се на тај начин, што се он одједном сипа у воду (једап део воде један део гипса) па се после меша прстима да би се избегло образовање грумуљица. Растворен гипс сипа се, по овом, на новац чији се калуп излива. Ивица картона спречава му отицање. Пошто се гипс стврдне, али пре него што постане потпуно чврст, картон се уклања а ивице матрице уравњују, помоћу ножа, изузимајући површине на којој се налази отисак, и која је потпуно равна захваљујући стаклу које јој је служило као подупирач. Овако направљена матрица представља парче гипса, дебело отприлике 1 - 5 до 2 см., на чијој је равној површини утиснут новац чији се калуп излива. Страну новца, која се помаља из гипса, треба брисати прстпма, оквашеним водом, све дотле док се парчад гипса, која су продрла између новца и површине стакла, потпуно не скину. За овим се. на сваком углу матрице буше, врхом ножа, мале конусне рупе, дубоке отприлике 3 тт., које служе доцније за тачно састављање двеју половина матрице. Најзад се површина парцијелне матрице, подразумевајући овде и новац, окваси сапуњавом водом, па се онда цело парче гипса окружује новим картоном, који ће за 2 ст. превазилазити површину гипса. У овај картон сипа се нов слој раствореног гипса, после чијег се стврдњавања дии^е картон и помоћу ножа поново уравњују ивице као и приликом ливења прве половине матрице Чим је гипс потпуно стврднут, матрице се врло лако растављају, а новац вади без икакве тешкоће. Неопходно је потребно да гипс буде потпуно сув, јер ако је само мало влажан, једна од парцијелних матрица повући ће са површине друге мале честице због чега ће обе матрице постати неупотреб-