Полицијски гласник

СТРАНА 316.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40.

љиве за дуже време. Ако је операција добро вршена, оригинални новац треба да остане на оној половини матрице која је последња ливена. Лети, кад су велике вруКине, за потиуно сушење гипса, у соби у којој има довољно промаје, потребно је најмање 48 сати. Да је гипс потпуно сув познаје се по звуку, скоро металном, који одаје кад се удари каквим тврдим предметом. Калупи, направљени на овај начин без недостатака, могу служити, према обавештењима које смо добили од веома вештих ФалсиФикатора, за изливање до 35 комада лажног новца. Ако се употребљују за мно) ч већи број, контури рељеФа лижу се. Да би овоме стали на пут, Фалсификатори су били принуђени да траже какво средство за очвршћавање гипса. Поједини су пробали, али са мало успеха, да ово постигну помоћу салицијумове киселине.или стипсе, Други су са гипсом мешали цемент, али је матрицама од ове смеше оскудевала Финоћа. С тога су ФалсиФикатори и данас принуђени да мењају матрице после сваких 35 до 40 изливених комада лажног новца, ако хоће да им овај у истини буде добар. (НАСТАВИЋЕ СЕ) -ЕЖЗИНТЕРЕСАНТНИ КРИВИЧНИ ПРОДЕСИ Нидо Ргјес11аепс1ег

Убица Хениг. Много се прича о великој лукавости разбојничких поглавица из ранијих векова. Злочинцп из старих времена легли су у гроб, много је њих завршило свој живот на ешаФоту. Рађају се нови злочиначки типови, чеда новијег доба, која у лукавости, подмуклости и свирепости далеко надмашавају своје претходнике. У такве злочинце спада и убица Хениг, који је пре пеколико година најживље занимао духове у целој Немачкој па можда и у иностранству. Почетком децембра 1905. нађен је убијен у вансенској шумн покућар и келнер Август Гирнот, стар 21 годину. Пошто је на убијеном био сат и ланац, а крај леша лежао револвер, у нрво време се веровало, да је ту случај самоубиства. Међутим ускоро се утврдило, да је Гирнот пао као жртва једног злочина. Он је становао у Берлину код свога брата, неког кројача. Млади човек био је огласио у новинама, да тражи службу. Поводом тога огласа њему је дошао 4. децембра 1905. неки човек, који се представио као Рајман, виши инсаентор из Потсдама. Тај човек рекао је младићу, да је он у стању да му нађе место у једном отменом ресторану у околини Вансеа, ако би могао положити јемство од 500 марака. Гирнот се јако обрадовао тој вести. Он се одмах обукао, узео је своје сведоцбе и уложну књижицу. која је гласила на 750 марака датих на штедњу, и пошао за љубазнцм посредником. Он није наслутио, да се тада кретао у смрт. Када се тобожњи виши инспектор Рајман са Гир-

нотом налазио у усамљеној вансенској глуми, Рајман је изненада потегао роволвер из џепа и опалио два метка младићу у главу. Гирнот је одмах пао мртав на земљу. Пљачкање леша. Тобожни виши инспектор одмах се постарао, да своме делу да изглед као да се Гирнот сам убио. Оставио је револвер покрај лешине и оставио недирнуте сат, ланац и новчаник. Он се задовољио сведоџбама и уложном књижицом. Поневши то отишао је у Берлпн. У Фридриховој улици 22 заложио је код зајмодавца Гернера уложну књижицу за 500 марака. На захтов Вернеров издао му је за ту суму и прнзнаницу на име Августа Гирнота. Проналазак леша. Кројач Гирнот и његова породица узалуд су очекивали повратак свога сродника. Тобожни виши инспектор Рајман међутим проводио се са упљачканим новцем у вртлогу светске вароши. После неколнко дана добио је кројач Гирнот вест, да је његов брат Август нађен мртав у вансенској шуми. Кројач је одмах изјавио сумњу, да се његов брат није сам убио, а нарочито је утврдио, да нема његових сведоџаба и уложне књижице. Тајанствени догађај у вансенској шуми новине су одмах објавиле и то је скренуло пажњу зајмодавцу Вернеру. Он је саопштио полпцији, да се код њега налази уложна књижица убијеног Августа Гирнота п на који је начин дошао до ње. Утврђивање личности убичине. Полиција је утврдила на основу рукоппса тобожњег инспектора и злочиначког албума, да је »виши инспектор Рајман" идентичан са кожарским радеником Карлом Рудолфом Хенигом. Одмах је издаиа потерница и одређена награда од 500 марака. Али је прошло више недеља, а од убице није било никаква трага. Хватање и бегство Хенигово. 6. Фебруара 1906. дошла је удова Шулц, са станом у хоринској улици 54 у Берлину, у кварт 17-ти и саопштила полицији, да код ње од пре неколико дана станује један млад човек, који се представио као Хајне из Хамбурга. 'Гај човек изглсда јој врло чудноват; видевши слику убице Хенига у потериици, она мисли да је тобожни Хајне тражени убица. Старешина кварта наредио је одмах двоици криминалних чиновника, да оду и изближе виде тога Хајнеа из Хамбурга. Оба криминална чиновника, дошавши у стан удовице Шулц, позвали су тобожњег Хајнеа да пође за њима. Он се одмах и са највећом готовошћу одазвао томе позиву. Није утврђено, да ли су чиновници у тобожњем Хајнеу познали убицу Хенига. На степеницама квартовним изненада се окренуо Хениг, јер је то он био извукао је револвер из џепа и скресао га на жандарма Волка, који је пшао за њим. Срећом револвер је био укочен, те није упалио. Хениг тада окрете револвер и удари чиновника по глави тако, да је он посрнуо на земљу. Г1о том је Хениг одатле појурио у бесном трку да бежи, а за њим је расла гомила свакога секунда. За време бежања Хениг је успео, да откочи револвер. На једног полицијског чиновника,

који га је хтео зауставити, опалио је из револвера и зрно га окрзло. Убица је јурнуо у једну кућу (8сћапћаиеег АИее 28), која је била отворена, устрчао на таван и кроз једну уску баџу изашао на кров. Међутим доле су се већ биле слегле гомиле жандарма и непрегледна маса света. Хениг је пу-цао два пута доле, али срећом није нпкога погодио. Затпм је прескочно један грдно широкпразан простор, дубок као бездна и појурио као ветар преко кућних кровова. На кући у тресковој улици 14 он се зауставно. Ту се опет спустио кроз једну баџу, јурнуо низ степенице право код обућара Крауза, који је становао у приземном спрату. Дошавши овоме, најпокорније га је умолио, да му одмах оправи поцепане ципеле. Честити мајстор, који није имао ни појма о лудом лову на Хенига, одмах је отпочео крпити поцепане ципеле. „Ала су лепе такве папуче«, рекао је Хениг, показујући на пар затворено-зелених папуча. У истом тренутку иривукао их је себи. »И како је' практична једна таква капа за рад", тим речима је натакао мајсторову капу себи на главу и — брзим корацима напустио је обућареву радионицу. Мајстор, који се са свим био занео оправком поцепапих ципела, помислио је, да је његов муштерија само онако изашао напоље. Хенпг ступи на улпцу, прође без икакве сметње кроз чету жандарма и кроз хиљаде присутне публике и за тренут је ишчезао. Тек после дужег времена жандарми су приметили, да је човек, кога су они сматрали за невиног обућара, био убица Хениг. Поновна иотера за Хенигом. Сада је изнова настао лов за Хенигом и то са знатновећим напорима. Потсдамски председник објавио је награду од 3000 марака за његово хватање. Све је стављено у покрет да се Хениг ухвати. Међутим, Хениг је био ишчезао без трага и гласа, а на рачуп његова бегства прављене су досстке ио орфеумима, позорпштима и циркусима и деца се по улицама играла Хенига. Хенигово хватањеу Штетину. 14. марта 1906. укра1)внје неком чиновпику на сред улице у Штетину један велосипед. Чиновнпк се дао у потеру за крадљивцем и пспало му је за руком не само да понова дође до свога велосипеда, већ је ухватио и самог крадљивца и предао га полнцији. У полицијн се одмах утврдило, да је крадљивац велосипеда убица Хениг. Под сигурном стражом Хениг је одведен у Верлин а одатле у Потсдам. Пошто се убиствх> Гирнотово догодило у потсдамском реону, то је Хениг 30. апрпла 1906. одговарао нредпоротом потсдамског првоотепеног суда због умишљајног убиства, вишеструког покушаја убиства, крађе и ФалсиФиковања исправе. Хениг се родио 30. октобра 1874.у Берлину као син једног честитог занатлије. Пошто је напустио основну школу, ступио је код једног кожара на занат. Већ у години 1890., дакле у непуних 16 година, био је осуђен на пет месеци затвора због повреде тела, учињене опасним оруђем. Три године доцније био је пред судом због опасне крађе, извргнене у једном дућану. Дуго времена он