Полицијски гласник

БРОЈ 40.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

је био један од најопаснијих берлинских лопова. Као такав он је био на робији вишо година. Пошто је изашао са робије, извргоио је невероватне преваре, ФалсиФиковао је заложнице и напослетку је постао женидбени швиндлер. Он је био врло допадљиве спољашности. Иод маском неког агента, трговца или Фабриканта он се приближавао младим девојкама и удовицама, па када би дознао да имају новаца, обећавао им да ће их узети. Брзим мењањем свога имена увек је успевао, да се срећно извуче, чим би га која од преварених хтела предати полицији. Он се представљао као г. од Хохенхајма, од Нордхајма и т. д. Лажни аристократ продужио је своје' женидбене швинделаје и после оног свог бегства преко кровова. — На претресу Хениг је изјавио, да се он после свога бегства преко кровова задржао у Берлину још неколико дана и да се по том са једним својим пријатељем преселио у Штетин. Тамо је све док није ухваћен живео нешто на рачун превара женидбом, нешто од крађа. Одрицао је, да је убио келнера Гирнота, тврдећи, да је то учинио његов „пријатељ Франц® и једно непо знато лице, које је упознао у једној злочиначкој крчми у Берлину. Он је Гирноту узео само уложну књигу и сведоџбе. У току претреса јавио се као сведок Хенигов стар отац, утучен болом. Старац је од суза једва могао говорити. Он је изјавио гушећи се сузама, да је за свога сина, који није био глуп, све учинио, те да га васпита као уредна и честита човека. Сва су његова остала деца добра и уредна. Њему се цепа срце, што је дочекао да види свога сина на оптуженичкој клупи као разбојника и убицу. И поред утехс од стране председника суда, старац је по свршеном исказу напустио салу горко плачући. Оптуженог, изгледа, да није ни најмање дирнула ова драмска сцена. На крају он је одржао један подужи говор у своју одбрану и у том говору показао је извесну умешност у судским стварима. Он је изазвао грдну веселост код многобројне присутне публике, кад је поротнике опоменуо на правно начело; л 1п пиМо рго гео «, молећи их, да га не осуђују на смрт. Међутим на претресу се несумњиво утврдила његова кривица и он је био осуђен на смрт. У последњем тренутку захтевао је да се потражи његов пријатељ Франц, али је одбијен од тога захтева. Погубљен је децембра 1906. у дворишту судском у Потсдаму.

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ. (наставак) — Донех му чашу ракије коју он испи на искап и за тим пођемо. Како се он показиваше да хоће да спава питао сам га о разлозима зашто »чува инкогнито®

и, неупуштајући се у ситнице, о стварима које ме чекају у Куртре-у. Он ми рече врло кратко да је Лемер оптужен да је био члан неке разбојиичке дружине, и додаде: да о томе није ништа казао ЈозеФини из бојазни да је и сувише не уцвели. Међутим ми смо се приближавали Куртреу. На четири стотине корака од вароши мој друг вшшу кочијашу да застане за часак, спусти лажну косу коју је држао сакривену под шеширом, на лево око удари један широк завој, извуче из прсника два пара двоцевних пиштоља, метну капсле, врати пиштоље на старо место, отвори врата, скочи и ишчезе. „Све ово још више ме бацаше у бригу, јер му нисам знао циљ. Да ли хапшење Лемерово не беше само изговор? Да ме не увлаче у неку клопку ? Да ннсу удесили да нешто урадим у некој сплетки, у некој прљавштини ? Нисам знао шта да радим и ходао сам крупним корацима у једној соби хотела с1и Бапиег, где ми је мој тајанствени друг саветовао да одседнем, кад се наједанпут врата отворише и угледам — ЈозеФину! На њену појаву све моје сумње ишчезоше. Ово ненадно виђење, њено журно путовање, учињено без мене, неколшсо сати доцније, и ако је могла поћи са мном, требали су међутим да ми сумн.у удвоје. Али, био сам заљубљен, и кад ми ЈозеФина рече да није могла издржати без мене, ја сам то сматрао као особити разлог и нисам више питао. Било је четири сата по подне, ЈозеФина се обуче и пзађе; вратила се тек око десет сати у вече са једним човеком обученим као сељак из околине Лијежа, али његово држање и изглед лица не одговараху нимало оделу. »Вечерасмо тек да се мало окрепимо. Чим се то сврши ЈозеФина се баци мени о врат и стаде ме молити да спасем њенога мужа понављајући ми да једино од мене зависи хоћу ли му учинити ову услугу. Обећао сам јој све што је хтела. Онај назови сељак, који јс дотле ћутао, узе реч и објасни ми шта треба радити... »Лемер, рече он, долазаше у Куртре са другим путницима, које је срео на путу а није их ни познавао, кад наједанпут њих опколи одред жандарма и позове их у име закона да стану. Непознати стадоше да се бране, два пута се пуцало из пиштоља и Лемера, који оста сам са калфом на месту борбе, ухвате. Он није ништа предузимао да се спасе јер је био уверен да није крив и да нема шта да се плаши. Међутим њега су доста тешко оптужили: није могао тачно објаснити због чега је дошао у тај крај, а био је осумњичен да. је у хајдучији; затим нашли су у једном жбуну два пара пиштоља, за које су тврдили да их је он бацио у часу кад су га ухватили; најзад једна је жена тврдила да га је прошле недеље видела на путу из Гана са путницима за које је он рекао да их није видео пре него тек оног јутра кад су се сукобили са жандармима. В У оваквим околностима, рече овај сељак, треба наћи начина и доказати: „ I Да је Лемер отишао из Лиља пре три дана; »2. Да никад није носио пиштоље;

»3. Да је пре поласка понео шест дуката«. В 0во је доиста требало да ми отвори очи о природи посла који је од мене захтеваи, али опијен дражима ЈозеФининим ја сам разгонио неповољне мисли и трудио сам се да не мислим на несрећну будућност. Отпутовасмо сви троје исте ноћи за Лиљ. Стигав ишао сам цео дан да спремим шта треба и увече имао сам потребне сведоке 1 ). Њихове сведоџбе не беху тако рећи ни стигле у Куртре а Лемер и његов помоћник беху пуштени. Може се већ замислити радост: Она је била толика да сам морао помислити, какав ли то узрок може бити што им толику радост причињава. Сутра дан, кад је ЈЈемер дошао, при ручку код њих нашао сам у моме „салФету® један завој са сто дуката. Ја сам то примио и од тада сам. постао изгубљен човек. »Живећи на великој нози, частећи двугове, трогпећи много, ускоро сам потрошио ову суму. Лемер ми је сваки дан нудио да ми чинп нове услуге и ја сам то искоришћавао, те ми је чинио разне позајмице које су ишле и до '*000 динара; па бар да сам постао богатији или искуснији! Петнајсст стотина динара које сам позајмио од једног Јеврејина на меннцу од хиљаду талира и двадесет пет дуката што ми даде „аконто® благајник, нестадоше истом брзином. Потрошио сам најзад пет стотина динара које ми даде мој поручник да причувам док не дође трговац, коме је дуговао за коња. Ову сам суму прокоцкао једне вечери у„Брдској КаФани« са неким Каром, који је већ био упропастио половину пука. Та ноћ ми је била страшна. Наизменично мучен стидом дасам упропастио једну оставу, која је била цело норучниково имање, и бесом да сам глупак и необузданом жељом да играм још, ја сам двадесет пута пробао да се убијем. Кад је изјутра труба засвирала „устајање« нисам још био ока склопио, и како сам био дежурни сиђем да прегледам штале. Први кога сам срео био је поручник који ме извести, да је послао посилног да игате од мене оних пет стотина динара, јер је, каже, трговац дошао., Толико сам се збунио да нисам знао шта сам говорио; једино још мрачност у штали поможе да се забуна на мени не види. Није се смео ни тренутак губити ако сам хтео да избегнем да код мојих старешина и другова не изгубим углед. »У овом страшном положају нисам се смео обратити Лемеру толико сам био исцрпео његово пријатељство, али нисам имао други излаз и решим се да га о мојој неприлици известим писмом. Он дотрча одмах и спуштајући на мој сто две златне »табакере", три сахата и столно посуђе за дванајест особа, са грбовима, рече ми, да сада нема пара али да ћу га лако добити залажући ове вред-

*) Неко ће се може бити чудити овој лакоћи у набављању сведока, али престаће чудити се кад се сети са колико сведоџби за љубав беше суд у то време претрпан сваки дан. Није ли скоро у поротном суду у Каору половина сељана једне општине сведочила за једну очевидну ствар, докле је друга половина тврдила обрнуто.