Полицијски гласник

СТРАНА 318.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40.

ности, које ми ставља на расположење. Пошто сам му збуњено захвалио послао сам момка да- све заложи и он ми донесе хиљаду и две стотине динара. Вратно сам прво поручнику његово, а после вођен мојом злом судбином полетпм у „Брдску каФапу« где Кара, пошто сам га за дуго молио да игра, из моје кесе преручи у своју седам стотина динара, што ми беху остали. Сав утучен овим последњим ударом лутао сам неко време улицама лиљским претурајући по паметн стотину страшних мисли. У том положају сасвим иесвесно сам се нашао пред вратима Лемеровим, ушао сам и сам незнајући за што. Кад је ЈозеФина угледала моју страшну бледоћу, упнта ме забринута, како ми иду ствари и јесам лп здрав. Био сам тад у једном од оних часова кад поимање о својој неприлици чини најсмишљенијег човека отвореним. Признао сам све моје расипање и додам да пре но што истеку два месеца имам да платим више од четири хиљаде динара а нисам имао ни марјаша. в На ове речи Лемер ме је гледао } безокнуто и погледом које ја нећу заборавити никад па ма колико живео. „ Капетане рече, ми он. ја вас нећу оставити у несрсћи... али услуга тражи услугу.. немате шта да кријете од човека који вас је спасао од..." и са неким дивљим смехом он превуче левом руком себи преко грла, ја задрхтах, погледам ЈозеФину — она ћуташе. Ах, то је био страшан тренугак! Правећи се да не види моју забуну Лемер настављаше свој ужасни говор. Каза ми да је био члан Саламбијеве дружине, да су онн. пошто су њега пред Куртре-ом ухватили жандарми, извршили крађу употребљавајући и оружје у неком пољском имању близу Гана. Кад су слуге покушале да се бране они су убили тројицу и две слушкиње обесили у једном сопчету. Ствари, које сам ја заложио, они су билп упљачкали тад. Пошто ми је објаснио како је био ухваћен код Куртреа осигуравајућн њима одстуиницу, Лемер додаде да ће гледати да поврати моје губитке и да поправи ' моје ствари узимајући учешћа још само у дза или три »излета«. »Био сам уништен. Дотадање понашање Лемерово, његово саопштење, услуга коју сам му учинио, све ми је изгледало сумњиво, те сам брижљиво избегавао све оно што је могло моју сумњу претворити у извесност. Као да ме је у сну давила нека мора очекивао сам буђење... али буђење би још страшније. »Лепо", рече ЈозеФина са неким проницљивим погледом, »ви не пристајете. . ја то видим... ми смо изгубили ваше пријатељство... ја ћу због тога умрети..,® Ова се спремаше да плаче; мени се пред очима смрче, заборављајући присуство Лемерово паднем крај њених колена и као избезумљен повичем : „мене! да оставите ? Не, никада! никада!« Јецање ми пресече глас; видео сам једну сузу у очима ЈозеФининим, али она се брзо уозбиљи, а Лемер нам пружи један цвет од поморанџе тако мирно као кад каваљер на балупредаје огледало својој играчици.

„Ето мало сам ушао у ову дружину страшну за округе: Норд, Лпс и Еско. Ускоро сам се упознао са Саламбијем. који је био сељак из околипе Лијежа, са Дихамелом, са Шопином, Коландријем и другим главним разбојницима. Први напад, у коме сам н ја узео учешКа, био је у околини Дуја. Љубазница Дихмелова, која је такође участовала, уведе нас у један замак, где је она служила као собарица. Псе је био оиио вратар, који је у тој кући радио, и ушли смо не чекајући чак ни да укућани полежу. Али каква брава није сметала Каландрену. У највећем ћутању стигосмо до врата од салона; Фамилија састављ>ена од оца, матере, бабе две девојке и једнога рођака који је био гост, играшс карте. Чујаху се само речи понављане неким једноликим гласом: баци, пази, кад се Саламбије отворив нагло врата појави са десет својих нагарављених другова На ово карте испадоше из руку свију; девојке хтедоше викати; једним покретом руке Саламбије им нареди да ^уте. За то време један од наших попе се на камин и пресече жице од звонцета; жене попадаше у несвест али на то нико није ни главе окретао. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине бабушничке, актом својим Бр. 2907, пита: »По чл. 21. г зак. о општинама, свака оиштина, иајдаље до 20. септембра сваке годпне, саставља азбучни гласачкн списак за свако гласачко место. По чл. 23. пом. закона, на дан двадесст првог септембра овако састављен азбучни списак шаље надлежном првостепеном суду на потврду. По чл. 23. пом. зак. Ш-ег става, нрвостепени суд ће потврдити сппсак најдаље за десет дана, и један примерак, преко дотичне нолициске власти, вратити општ. суду, а један задржати за своју архиву. По чл. 24. зак. о општ. овако потврђен азбучни списак стајаће изложен у првостепеном и општинском суду пуних 15 дана; у првостепеном суду од дана потврде а у општинском од дана пријема. По чл. 27. д зак. о општ. на дан 20. октобра сваке године, општински суд мора закључити азбучни гласачки сппсак, пошто до тога дана уведе у исти сва она лица, којпма је решењем првостепеног суда признато право гласа, и избрише сва она лица, којима је ово право овим путем одузето. Овако закључен списак општински суд одмах шаље надлежном првостепеном суду на накнадну потврду. На дан 21. септембра ове год. суд овај, по чл. 23. пом. зак. послао је свој азбучнп гласачки списак под бр. 2742 пиротском првостепеном суду на потврду. Исти списак добио је потврђен од пи-

ротског првостепеног суда, преко начел. среза. лужничког, тек сада 12. октобра под бр. 2950, много, дакле доцније, него што је требало по чл. 23. по.м. закона. Моли се уредништво за објашњење: да ли да суд ове спискове закључи до 20. октобра према чл. 27. д и пошље их суду на накнадну потврду и у томе случају не изврши наређења чл. 24. поменутог закона, или да их држи грађанству на углед пуниХ петнаест дана и у томе случају новреди пропиос чл. 27. д. И у једном и у другом случају моли се уредништно заобјашњење: који ће бити за ово одговоран? — На ово питање одговарамо: По члану 23. закоиа о општинама, Првостепени Пиротски Суд био је дужан, да списак потврди у року од 10 дана, од пријема. С обзиром на време, које је морало протећи за пренос сииска од општине до суда н од суда до општине, потврђен списак могао је бити у општинском с.уду најдаље до 5. октобра. У том случају, таман би било довољно времена да он лежи на углед грађанству пуних 15 дана, као што прописује чл. 24. закона о општинама. Пошто је списак, међутим, примљен тек 12. октобра а по чл. 27. д. на даи 20. октобра мора бити закључен и враћен првостепеном суду на коначну потврду, то он не може више стајати на углед грађанству од 8 дана. Општински суд нека на време закључи списак и пошље суду, јер би другчпјим поступањем иовредио наређења чл. 27. д. и био одговоран, пошто он не може одговарати за повреду чл. 24. јер је та повреда дошла кривицом других, и општински је суд био у немогућности да је отклони. За повреду чл. 24 одговорпи су опп органи судски или полицијски. чијом је кривицом списак задржан до 12. октобра чл. 28. и 163. закона о општинам-а. И. Деловођа општине осеченичке, пита: Пређашња општина осеченичка имала је своју судннцу на своме земљишту. Пре 10—15година, село Осеченица ушло је у састав општине брожђанске, и за све то време, судница јс била на другом месту, а пе онде, где је била пређашње осеченичке онштине. Марта месеца ове године, село Осеченицаизашло је из састава општинеброжђанске, н образовало опет општину осеченичку. Сад настаје питање: да ли ће судница нове осечеиичке општине опет бити у старој згради, где је бпла и пре 10 —15 година, или ћс збор морати решавати о томе ? Стара судиица знатно је опала, и пе одговара чл. 14. зак. о општинама. Моли сс уредништво за потребно обавештење по овоме.® — На ово питање одговарамо: Ако је стара општинска зграда у селу, и ако село Осеченица само саставља општину, онда нема потребе да збор одре-