Полицијски гласник

БРОЈ 40.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 319.

ђује: где ће бити судница, него ће се употребити ранија општинска судница. У колико она не би одговарала чл. 14. зак. о општннама, мора се сада удесити. Ако је. међутим, судница ван села, где но чл. 13. поменутог закона не може постојати, онда збор има да реши где ће бити нова судница. III Ал. Костић, полицијски нисар, пита: »Пресудом ово ср. власти од26. априла т. г. Ба. 3374, кажњени су Д. А., А. Ј., из Р. и П. Р., из Р. Д., и то: Д. и А. са по 25, а II. са 50 динара у корист државне касе за бесправно крчмење пића. Ова им је пресуда саопштена 3. маја т. г. Противу ове пресуде П. је изјавио жалбу у законом року и начелство је пресуду оснажнло. Противу решења начелства, 11. се жалио Мннистарству унутрашњих дела, па је п Министарство пресуду оонажило решењем ПБр. 12.699, које је П. предато 13. августа т. г. Д. и А. нису се жалили противу пресуде Бр. 3374, али је од дана, када је пресуда постала извршном наспрам ове двојице, па до данас, протекло више од три месеца а наплата није извршена зато, што су акта са пресудом по жалби П. за то времс бпла при начелству и Министарству; дакле у току рада и очекивало се, да ли ће пресуда остати у снази наспрам жалиоца II. Молим уредништво за извештај преко листа: да ли је пресуда ове власти Бр. 3374, наспрам Д. и А. застарила, или ће сс застарелост рачунати од 13. августа т. г. када је жалиоцу II. предато решење Министарства ? к — На ово питање одговарамо: Према поделн кршшчних дела, која је учињена у § I. кр. закона, све осудо по уредби механско-каФанској, долазе у ред иступних дела. Према томе, и застарелост њихова мора бпти она иста, која је по § 396. кр. закона за сва иступна дела. Како је у истакнутом случају пресуда саопштена Д. А. и А. Ј. још 3. мај х ове године, и како онп нису изјавили жалбу, то је она, према п.има, постала пзвршном још 11. августа, с обзиром на § 22. а и 23. уредбе механско-кафанске. Према томе, она се сада, по мишљењу уредништва, пе може извршавати, без обзира на то, што је према II. постала извршном тек сада. IV Јов. Д. Најдановић адвокатски кандидат, пита: »У ТБр. 335 нов. зак. о таксача, јасно се каже, да се има наплаћиватп такса на све оне прилоге, за које није никаква такса плаћена итд. Међутим опгатии. суд вар. Београда наплћаује таксу п на оне прилоге, који се подносе у овереном препису, било од стране подиц. власти било од стране првостеп. судова. Ја мислим, да је ова и оваква радња општин. неправилна, ово у толико пре, што се смисао ТБр. 335 не да разумети онако, како то схвата суд општине београдске.

С тога, учтиво молим уредништво »Полицијског Гласника" да ми изволи дати, по могућству, што пре, објашњење о томе: да ли је овакво тумачење овог тариф. броја од стране београд. општин. суда правилно и на закону основаво ? — На ово питање одговарамо: Тачка 335. тарифе јасна је. По њој се наплаћује такса на прилоге само онда, кад прилози нису оптерећени никаквом таксом, а никако и онда кад су прилози већ оптерећени извесном таксом.

0ДЈ1УКЕ ДРШАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Одпука опште седнице Касационог с|да од 20. еептембра 1911 № 12164, Ако се општина састоји из више села, општински часници дужни су да поднесу гласачке спискове за поједина села, иначе одговарају за дело из чл. 163 I. одељ. закон о општинама. Шабач. првостеп. суду били су оптужени часници општине белотићске за то, што су пропустили да ирема чл. 21. у в. чл. 23. чл. 23 а и 181 б. зак. о општинама поднесу шабач. првостеп. суду на потврду уредне азбучне спискове до 11. Фебруара 1910. год. а за избор часника општинских на дан 28. марта 1910. г. Првостеп. гпабач. суд је решењем .својим од 28. марта 1911. г. № ,909, пустио онтужене испод суђења, налазећи да у радњи њиховој, што нису поднели азбучне гласачке спискове заоебно за свако поједино место, нема дела из чл. 163. зак. о општипама, већ да би они могли одговарати административно за неизвршење наредбе прописане у Формулару »3« у зак. о општинама. Но по жалби држав. тужиоца Касационн Суд примедбама својим од 22. августа 1911. год. № 7222, поништио је решење шабач. првостеп. суда са разлога: „По члану 117. Устава, свп закони и законите наредбе , који су законим начипом обнародовани, имају обавезну силу за све грађане и власти земаљске*-. »Па како је Министар Унутрашњих Дела, на осиову чл. 2:1, 22, 23, 27 и других закона о општинама проппсао Формуларе за гласачке спискове, по којима су све власти дужне биле да поступају, јер су као прилози уз закон о општинама прописно објављени, то је суд према овоме требао да оцени, да ли за оптужене у овоме делу иостоји кривична одговорност у смислу чл. 163. зак. о општинама, ношто су они, као органи оиштииске власти. пропустили да изв[)ше на време своје дужности у погледу правилног потвр1)ења бирачких спискова". Првостепени шабач. суд нпје усвојио ове примедбе Касационог Суда, већ је дао следеће противразлоге : „Оптужени чнне се одговорним зато, што су попустили да на време (до 11. Фобруара 1910. г.) пошаљу овом суду на потврду азбучне бпрачке опискове за оп штину д. белотићску.

Такав њихов поступак тужба државног тужиоца квалификовала је као дело кривично из чл. 163. I. одељ. зак. о општинама, јед овај законски пропис садржи општу санкцију за неизвршење дужности, коју је органима општинским ставио у надлежност закон о општинама. Међу тим из података које је истрага прибавила види се, да су оптужени азбучни бирачки списак за општину белотићску, нослали на време суду на потврду, што значи да је отпаосваки разлог за њихово даље инкриминирање, кад су они ову своју дужност правилно и благовремено извршили (види чл. 22 и 181 б. зак. о општинама). То што оптужени нису до означеног рока — 11. Фебруара 1910. год. — послали суду на погврду и гласачке азбучне списково за поједина села, која улазе у састав поменуте општине белотићске, не може маниФестовати кривичио дело из чл. 163. I. одељ. зак. о општинама, кад закон о општинама изрично такву дужност није им ставио у надлежност (в. чл. 22 и 36 зак. о општин). За расправу питања, да ли су оптужени како чаоници општински (органи) били дужпи да пошаљу иосебне бирачке азбучне спискове за свако село, које улази у састав њиховс општине, суду првостепеном на потврду, од одлучне су важности чл. 22 и 23 зак. о општинама. Чл. 23. зак. о општинама ставља у дужност општинском оуду, да пошаље ирв. суду на потврду у означено време азбучни гласачки списак за свако гласачко место. Како сеоске општине образују једно гласачко место [в. чл. 36. 22. н 58 зак. о општинама] то онда значи да органи те онштине обавезни су да прв. суду пошљу напотврду само ошпти азбучни гласачки списак за своју општину. Ту законодавац није учинио никакву резерву, какву је учинпо код варошких општина које испуњавају услове из члана. 36 зак. о ошпт. те се онда чл. 23. истог зак. не може екстензивно тумачити; као да је обухватио потврду и овихбирачкихспискова, јер би такво интерпретирање било у даном случају у колнзпји с начелом, које је изражено у § 221. кр. поступ. Шта више из текста члана 27. ђ зак. о општинама (претпослед. одељак), кад се пажљиво прочита и доведе у везу са последњим одељком истог прописа, закључује се да је законодавац потврду ових бирачких азбучних спискова оставио дотичном општинском суду. Овакво тумачење члана 27. ђ. закон. о оиштинама, појављује се као тачно и кад се стави на гледиште логичног тумачења. Јер законодавац прописујућп азбучни гласачки списак за свако гласачко место и захтевајући да ое он тврди прв. судом, ишао је на то да иружи веће гаранције за правилност самога пзбора и искључи злоупотребе пзбора које су под режимом старог зак. о општинама биле могуће, кад ти спискови нису били потврђивани ирв. судом. Док уводећи посебан гласачкн азбучни списак за свако село, које улази у састав једие оиштнне, чијује потврду оставио општинском суду,