Полицијски гласник

ВРОЈ 41.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 30. ОКТОБРА 1911

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаниут, а према потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију подицијских вдасти, и износи: 20 динара иа годину за државна и оппгтинска надлештва, а за све друге претпдатнике у опште 12 динара годишње. За нностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „ПолицијсКОГ Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРЕВАРИ

Др. Томе ЗКивановића

I. Превара је оштећење имовине средотвом обмане (§ 251.). 1. Средство, којим се нечија имовина оштећује, је дакле обмана.. Обмана је изазивање или аодржавање заблуде: а) Заблуда може бити изазвана, т. ј. радња обмане може се састојати у: 1° »Ла жном иредстављању к , т.ј. тврђењу нечега лажног. (1) Довољно је даклс, да се ма штл тврди, т. ј. то не мора бити каква чињеница 1 ). Тако превара се може извршити тврђењем будућих догађаја, н. пр. тврђењем повољног имовног стаља ради добијања кредита (т. зв. кредитна превара), правних одношаја (и. пр. о својпни ствари, која се продајс) итд. Но превара се не може извршити тиме, што би се изражавало веровање или нада у нешто, н.пр. да ће се курс попети, да ће известаг, посао добро испасти, јер овде не може бити говора о тврђењу нечега. Друкчије би са имало узети само онда, кад би извршилац у исто време тврдио пешто, из чега се може закључити, да се веровање илп наде могу остварити. т (2) Оно што се тврди треба да је лажно, г. ј. да не одговара истини. Вез зпачаја је међутим, да ли то у опште можс одговарати истини, т. ј. да ли је то у опште могуКе. (3) Нешто се може тврдитн било неиосредно, т. ј. изричпо, било аосредно. Посредно се може нешто тврдити било усменим или аисменим изјавама било конклудентним радњама. Тако ко тврди, да јо увек у могућности да меницу у одређеиом року плати, посредно тврдп, да је способан за пла^ање; ко поручи јело или пиће у гостионпци или робу

х ) У § 263 номачког к. з. се захтева тврђеље лажних чињвиица. Б. Егапћ § 263 II 1.

код Фаорпкаита, посредно тврди, да је намеран и да је у могућности да плати рачун; ко ступи у какав правни посао, посредно тврдн нешто (конклудентна радња). -н. пр. ко лрода извесну етвар, тврди, да је овлашћен на продају; ко испоручи робу протнвно уговору, а споља изгледа да опауговору одговара, тврдч ово последње; ко етикетира робу друкчије, 'но што је она у ствари, и етикета нма да означи норекло и квалитет робе, тврди посредно оно прво 1 ). (4) За постојање лажног представљања довољно је дакле тврђење нечега лажног без ичега даљег 2 ). Неки захтевају мећутим поред тога нешто више. Тако КоМег захтева, »да је извршилац нешто учинио, да би сво.је тврђење обманутом инсинуирао, било изношењем лажних доказа, бнло уиорством или спгурношћу тврђења" 3 ). (5) Лажно представљање може се састојати и у нечињењц, н. пр. у ћутању, нарапно под условом, да правна обвеза на чињење постоји. В. пиже. 2° Изоиачавању истине. Изопачавање истино постојн, кад је нешто, што у ствари ностоји, предстапљено друкчпје. но што је илн што је било. Ово може битп учињено било тиме, што је нешто додато ономе, што у ствари постоји, било тиме што је нешто од овога измењено или сасвим одбачепо 1 ). И изопачавање истиие се може састојатп у нечињењу, II. пр. у преКупшвању појединих момената при описивању нечега. 3° Прикривању истине. Њега ће бити онда, кад се спречава, да нешто буде сазнато од некога. Тако то би био случај онда кад поверилац, који је дуг цедпрао, не би ово саопштио свом ранијем дужнпку, или кад састављач тестамента пе би саопштио тестатору извесно завештање у његову корист унето у тестаменат без зпања н воље тестаторове.

') Уп. 01зћаи8еп § -263, 1*2, Ргапћ § 263 II. 2 ) Уп. 018ћа .и8еп § 203, 10, Ргапк § 263 II 1, НоГеггпд 0 8 60 2 59. 3 ) Тгеив иис! ОИаићеи 23. Тако и V. ИвгI § 139, ЗеГ^гГгЛ Уогга12 ипЈ НашИииЈЈ с!ез ВекгијЈ.ч (I 893) 23. Огозз 66. 4 ) Уп. ОиНаииеп § 263, 12, Ргапк § 263 II 2.

Неки захтевају међутим за појам прикривања извесно тајанствено држање код извршиоца, јер, веле неумесно, иначе не бп могао бити спречен, да сазна право стање ств 1ри, онај који се има да обмане. Прикрнвање истине може се састојати н у нечињењу, н. пр. нрећуткивању нечега, ако правна обвеза на чињење постоји. Што се тиче питања, кад ова обвеза постоји, важи и овде оно исто што и у опште код кривичних дела чињењем извршених нечињењем (в. О. Д. § 20 I) \ Према некима правна обвеза на саопштавање може проистећи и из начела »верности и вере ч< у пословном саобраћају, т. ј. ово начело може захтевати, да се нешто каже 2 ). Но ово начело није изрично признато ни у приватном праву. Тако нсто из приватно-правне одговорности за нешто не истиче правна обвеза, да се то саоишти 3 ). Тако не би извршио превару продавац, који би прећутао махне продате робе. Но и сама правна обвеза на саогпнтавање није увек довољна, да бн се прећуткивање сматрало као ирикривање, јер се прећуткивањем не пзазива увек заблуда. Тако не извршује превару онај, који одбија сведочење, јер се не може рећи, да тиме прикрива неку истину, алп ће бити прикривања истине, ако би он при сведочењу нешто прећутао 4 ). Према РЛпсИпд-у прикривање као и изопачавање истпне су у ствари лажно представљање т.ј. тврђење нечега лажног, те је и !Лишно навести их порсд лажног представљања 5 ). Кад се истина изопачи, вели, онда се пешто лажно представља, а кад се истина прикрива, онда се нредставља, да нста не постоји, а то значи да се нешто лажно представља. Примедба В1птпд- ова је умесна. али је ипак ради веће одре^еностн потребно навести поред лажног нредставл.ања прикривање и изопачавање пстине.

1 Тако 01нћаилеп § 263, 13, Ргапк § 263 II 3, Меуег-А11р'1<1 478, ВтсИпд 1 348, НШасћпег 2 260. 2 ) Тако V. Иаг I $ 139 II 2. 3 ) Уп. Ргапћ 5 263 II 3 а. 4 ) Уп. ВгпсИпд 1 348, Ргапћ § 263 II 3, Но1еггпд 205. 5 ) 1. 348.