Полицијски гласник

СТРАНА 328.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 41.

У овом случају тврди се да тужени има право да иреко имања тужиочевог прелази колима и стоком, односно да тужилац мора допустити тај прелаз. Тужилац одиста и признаје то право туженом, али тражи да тај прелаз не буде баш поред врата његове куће, јер му чини немогућним уживање куће. Ценећи овај захтев тужиоца, суд је требао да се држи напред поменутог руководног принципа, и да је тако учинио, он би дошао до закључка: да ово тражење не ништи ни принцип „допуштања" прелазапреко имањатужиочевог, ниправо туженог да прелази баш пј .еко истог имања преко кога је и досад прелазио. Сем тога суд је пропустио узети у обзир и несумњиви Факат да служеће добро, и ако има да служи, није у том погледу законом ограничено толико да сопственик господарећег добра може то своје право произвољно вршити тако, да тиме штети служеће добро и изван пута који му се допушта. А тај Факт овде постоји; јер кад је и одговором туженога утврђено, да он пролази и колима и стоком покрај саме куће тужиоца, онда је суд погрешно навео да тужилац није овоје наводе доказао, јер да стока у пролазу може чинити онакве штете, какве се у тужби спомињу ноторично је иознато, п1 то не треба нарочито доказивати. Сем тога тужени не наводи ни један озбиљан разлог из кога би се видело да би му било немогућно пролазити преко имања тужиочевог, по предлогу тужиочевом. Према томе суд није имао законског ослонца навеоти у својој пресуди да је тражење тужиочево остало недоказано, јер ако му напред изнети наводи нису били довољни, онда ствар није требало оставити неизвиђену него извршити увиђај на лицу места и по том изрећи пресуду«. Апелациони Суд нијеусвојио ове примедбе. касационог суда већ је дао следеће противразлоге: »Овде није у спору само право службености пролаза које имање тужиочево дугује имању туженога, те да би се оно имало пресудом утврђивати; то право тужилац признаје имању туженога. Овде је у спору само садање лежиште тога службенога пута, чије измештање тражи тужилац, на другу страну свога имања. За правилну оцену овога питања треба имати на уму то, да тужилац не иориче навод туженога да је његово имање стекло право, да сз за пролаз колима, стоком и пешице преко имањатужиочевог, служи баш тим путем који пролази непосредно поред куће тужиочеве, него шта вшпе потврђује и то, да је ово лежиште службености туженога утврђено по споразуму њиховом приликом преграђивања заједничких плацева и даје тужени потом основу а од пре 8 година своје право на истом лежишту упражњавао (види жалбу касац. суду № 11303). Овакво признањетужиочево износи споразум—уговор—између њега и туженог као правни основ праву службености туженога.и тачно обележено лежиште на

имању тужиочевом. Службености, које су за какву ствар везане, остају постојано, а дају право господару њеном да је искоришћује онако, онолико и онде како је и где конституисана. Она се по § 346 грађ. зак. не може по једностраној вољи од ствари оделити нити иа другу ст-рану или друго лице иренети. Таква службеност се сматра за нераздељиву, јео се то право које неко на служећој ствари има, не може ни преиначити ни поделити. И спорна службеност туженога на имању тужцочевом, као стварна, и ако је теретна за тужиоца као и свако друго ограничење права својина, не може се по једностраној вољи тужиочевој премештати на другу страну, без обзира да ли ће угодност за туженог бити иста или не, јер се о^акви једнострани захтеви тужиочеви противе изричном наређењу поменутог § 346 и § 19 и '20 грађ. закона пошто тужилац и не наводи а још мање доказује који случај законски, где се и против воље тужени но сили изричног законског наређења може лишити овог права. Тужбено тражење нема ослонца ни у онаквом екстензивном тумачењу § 343. грађ. зак. у примедбама Касац. Суда, јер ово наређење законско упућује суд само у том правцу, да се при суђењу о стварним службеностима, које леже на имању господара служећег добра: „допустити господару службености да ово праго на имању упражњава" — не проишрује и на. какву радњу или нерадњу његову, што би иначе као сопственик у својој ствари могао чинити. Овде није у сиору никаква лична дужност тужиочева да штогод чини или не чини у корист туженог, већ ограничавање права туженог, које му је санкционисано § 346. грађ. зак. Најзад тужилац и не износи, да је тужени уживајући право службености, прекорачио правно овлашћење, које му оваква службеност даје, нити да је повредио оно допуштење тужиочево као гоеподара служећег добра, којо спорна службеност садржи. Тужилац тврдп само да му је неугодиа службеност туженога на месту на коме постоји, али таква неугодност не дајо ираво тужиоцу на једнострано измештање ложиште пролаза по наведеном § 346. гр. закона. Неумесна је и недоказана одбрана туншочева у жалби № 1 1303, да спорна службеност туженога није стечена — § 340. гр. зак. већ принудна из § 341 грађ. зак. јер не подносп оудску пресуду којом се овакве службеиости конституишу, пошто, супрогив воље господара служећег добра а таква одбрана противречи његовим осталим наводима и у истој жалби и тужби, рочишној белешци и у незадовољству". Касациони суд је у својој општој седници од 5. октобра 1911. усвојио нротивразлоге апелационог суда, и пресуду апелационог суда огласио за снажну, а примедбе свога III. одел а ења одбацно. М. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈА.ВЕ

П 0 Т Е Р Е Крста Трајковић, родом из Трстене, одговара код начелника ореза пчињског због нокушаја убиства. Стар је 28 год„ високог стаоа, плавог лица, косе и бркова омеђих, очију зедених. Акт наче.шика ореза ичиљоког Бр. 1 5686. Ђорђе и Макс браћа Кон, из Равича (А-Угарска), одговарају због преваре и ^адоиФиковања меница. Ђорђе је мадог раста, црпомањаот, на деву ногу нараил>ује, а Мако је висок, сдабуњав, дугуљаотог дица, Акт управе града Београда Бр. 38 5 1 1. Лазар Стојановић , звчни „Кљунча", стодароки шегрт из Ниша, одговара за оиаону крађу, али је у беготву. Он је омаден, стар 16 година, сувоњав, очију црних, косе црне, носа дугачког, без бркова, у опште црномањаот. Раније је био у војној музици у Београду. Депеша иачедотва округа нишког Бр. 25702. Препоручује се иодицијским и општиноким вдастима, да за овим побегдим дицима учино најживљу потеру, и у сдучају проналаока стражарно их упуте властима које оу потернице издаде, о позивом па означене бројене акта иди дечеше.

Т. Р А Ж И С Е Милана, сина Радована Божиновић.а, из Буљана, нестало је 14. тек. меоеца. Стар је 1 8 година, виоок, црномањаст, танак, оув, нооа дугачка и савијена, у оделу народном. Депеша начедника среза параћинског Бр. 59140. Мијата П. Московљевића, из Доброоедице, неотадо је 16. тек. меоеца. Стар је 21 годину, виоок, добро развијен, бубуљичав, има маде пдаве бркове. Депеше начелника ореза левачког Бр. 10523.

КРАЂЕ СТОКЕ

Лазару Петронијевиђу, из Живковаца, ноћу између 16. и 17. тек. месеца, украден је коњ длаке мрке, цветаот, матор 11 год., виоок 140 ом., у десну вогу шарен, оа жигом положено С( Т". Депеша начелника орезакачерског Бр. 1 0582.

Илији Ђорђевићу, из Мучња, ноћу између 22. и 2 3. тек меоеца украдено је 9 оваца, међу којима 2 овна и 2 јагњета, длаке беле. Депеша начелника округа рудиичког Бр. 8 614. Обраћа ое пажња свима полицијским и општинским властима на ове нокрађе.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

Уредник Душан Ђ. Алимпић.