Полицијски гласник

БРОЈ 42.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 6. НОВЕМБРА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЈ1УЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се полаже у напред, и то најмање за пола године вод свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годпну за државна и општинска надлештва, а за све друге нретплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар 1, благоволео је, на предлог Заступника Министра Унутрашњих Дела, Министра Финансија, поставити: за полициског писара друге клаее среза белопалаиачког Ииколу Величковића. полициског пн /ара исте класе Управс вароши Београда ; за полициског писара цруге класе начелства округа крагујевцчког Ристу Кузмановића, полициског писара исте класе Управе вароиш Београда •»— обојицу по службеној потреби; и за полициске писаре треће класе Управе вараши Београда: Милора^а А. Јовановића и Чедомира Ј. Ђурића, апсолвиране правнике. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 27. октобра 1911. године у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРБВАРИ

Др. Томе МСивановића

(НАСТАВАК) Према томе лросјачење средством обмане не може гшкад бити превара 1 ). Онај, који, обманут од иросјака, да је н. пр. богаљ, овоме да новаца, свестан је, да оштећује своју имовину. Према некима је међутим просјачење обмањивањем превара. Обманути дародавац, веле, није држао мнлостињу за оштећење своје имовине, јер ју је дао, да би помогао једном беднику и тиме себи прибавио једно задовољство, јер је дакле очекивао, да ће милостпња бити компензирана једним идеалним екпвалентом, и према томе да његопа имовина неће битп оштећена' 2 ).

') 'Гако Ргапк § 263 VI 1 а. 2 ) Тако ВгпИпд 1 351, ОЈзћашеп § 263, 38 а, V. Хл82( § 139 II 3. Меуег-АИГеШ 479, Нед1.ег 438.

Ово је нетачпо, јер кад је у питању оштећење имовине, без значаја је за постојање истог, да ли оно има какав идеални екивалент 1 ). д) Радња, на коју се нлводи обмануто лице, може се састо.јати и у нечињењу, што је изрично наглашено у § 251. к. з. (»учини или ие учини®) 2 ). То ће бити случај онда, кад неко услед обмане пропусти да учини нешто, чиме би отклонио штету од своје имовине, да н. пр. подигне тужбу против дужника. ђ) Потребно, да се радњом обманутог штети његова имовипа, а не само имовина неког трећег лица. Обманути и оштећени морају дакле бити једно исто лице. Ово је изрично наглашено у § 251. к. з. (»онај, који другога... наведе, да што на уштрб свог имања учини или не учиии) с<3 ). Тако неће бити преваре онда, кад А прода лицу Б туђу ствар обмањујући га, да је његова, јер овим неће бити оштећен купац, обманути дакле, већ сопственик ствари. Тако исто неће је бити онда, кад је обманом судија наведен на какву делатност, којом је противна парнична страна оштећена 4 ); или кад је пуномоћник наведен обманом на какву радњу, којом је оштећена имовина његовог властодавца. Постојаће пак превара, кад

Ј ) Уп. Рта.пк § 263 VI 1 а. Прот. ВгпсИпд 1 354. 2 ) Уп. Ргапћ § 263 IV. 3 ) У § 363. немачког к. к. з. се о овоме ништа не говори, те се } 7 зима као довољио за постојање преваре, да јс радњом обманутог оштећена имовина неког трећег лица. У овом случају јо према некима (в. Ргапћ § 263 VI 2) довољно, да обмануги стварно може располагати туђом имовииом, док други (ВгпсИпд 1 345, Нед'ег 430) захтевају, да он има ирава располагати туђом имопином. Према § 300 прој. довољно је такође, да је оштећена имовина неког трећег лица, што је изрично иаглашено, али се захтева, да је обманути иупомоИник лица, чију је имовину оштетио ( ( (Или имања лица, чејије пуномоћник®). 4 ) Према некима (V. 1*18X1 § 139 II 3) превара ће постоЈати само онда, кад је обмана . извршена употребом лажних доказних средстава (фалсиФикованим исправама или правим али ио садржини иеистинитим, н. пр. призианицом, која се односи на неки други дуг, а не на онај, који се тужбом хоће да наплати); према лругима (ВгпсИпд 1 350 Меуег-А1[е1с1 478, Еотте1 55) пак и онда, кад је обмана извршена простим тврђењем, нротив чега први наводе, да судија не сме веровати самом тврђењу; према некима (КоШег 50) превара се никад не може извршити обманом судије. — Уп. Ргапћ § 2 63 VI 2.

је ко свог иарничног противника навео иа какву радњу, којом он располаже својом имовином на штету исте (н. пр. на признање, одустајање од тужбе) х ). 3. Иоследица се састоји у имовној штети проузрокованој иепосредно радњом обманутог, а посредно радњом извршиочевом. а) Спорно је шта се има разумети под имовином. 1° Према ВтсИпд- у имовина је скуи свих имовинских ирава истог лица, не дакле и правних одношаја, из којих не истичу права, као што је клиентела 2 ). Ово је т. з. иравни појам имовине, који он противставља следећем (2°), називајући га економским појмом имовине. Што се имовинских права тиче, она према њему не морају имати новчане вредности. Постоји, вели, својина, . према томе и тражбена права на стварима без вредности, и доследно повреда својине и тражбених права, која се не могу у новцу проценити. „Ово протезање својине ван домашаја новчане вредности, продужује ВтсИпд, значи велики културни напредак, према коме Кривично Право не сме остати и није остало равнодушно. Такође видим научни као и практички напредак у независности субјективних права од појма вредности, којим се често тако тешко и непоуздано моЈке руковати®. 2° Према другом умеснијем мншљењу имовина је скуи иравних одношаЈа, који имају новчанс вредности, без обзира на то, да ли из њих истичу субјективна ирава, другим речима скуи иравних добар а новчане вредности 3 ). Према томе с једне стране ствари без вредности (н. пр. лажне банкноте нису саставни део имовине, на ма имале пзвесну аФекциону вредност), с друге и клиентала може спадати у имо-

') Уп. Ргапћ § 263 VI 2, 0181гаииеп § 263, 40. Неки (о. 1л82( § 139 II 3) захтевају и овде, да су унотребљона лажна доказна средства. 2 ) 1 238 и 241. — «Та права могу, вели (348), бити приватна пли јавна, својина, јига т го аНепа, права регенције или тражбена права: за превару је ово ризиковаље без икаквог значаја*. 3 ) Уп. Ргапћ § 263 V 1, в. I Лиг.1 § 139 II, 01ићаиаеп § 263, 38, ЈеМе I!, ч>, 1Л*г1 § 139 II 1, В1гћтеуег 78. V.