Полицијски гласник

СТРАНА 330.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42.

вину, т.ј. и правни одношаји, из којих не истичу субјективна права. Кад би се само субјективна права сматрала као саставни део имовине, појам преваре би неоправдано био сувише сужен. Тако не би је било, кад би се обманом неко навео на то, да дође у какву обвезу, да се н.пр. прими јемства. Шта се има овде разумети под „правним односом" в. б 2° (9). б) Спорно је такође, кад се има узети, да је имовина оштећена. 1° Из свог појма имовине Вгптпд изводи закључак, да имовина не може бити нападнута у целини, већ само у својим саставним деловима. Из овога пак закључује, да је имовина оштећена, кад је иовређен ма који њон саставни део, т. ј. ма које имовинско ираво, без обзира на то да ли се истовремено на другој страни појављује какав прираштај у имовинским правима, т. ј. да ли је имовина и као целинап осматрана оштећена 1 ). Према томе постојаће имовинска штета и онда, кад имовина као целина са гледишта своје вредности није оштећена, а то ће бити случај, кад је на место изгубљеног права ушло као саставни део имовине друго које право исте вредности. Тако ће према Шптпд -Ј постојати имовинска штета и према томе превара и онда, кад ко услед обмане купи какву сеоску кућу место гостионице, и ако вредност оне прве није мања од вредности оне друге; или кад купи место природног вина вештачко исте вредиости, или кад се осигура код другог, а не код оног друштва, код кога је он хтео, и ако оба друштва дају подједнаке гарантије. 2° Према другом једино умесном мишљењу имовина је оштећена само онда, кад је смањена њена укуина новчана вредност, другим речима, кад је наступила новчана штета' г ). Неће према томе постојати превара, кад А средством обмане одузме лицу Б извесну имовинску вредност, али истовремено у имовииу овог лица унесе одговарајућу имовинску вредност. Тако не би постојала имовинска штета и према томе превара, кад би А навео Б, да се осигура, не код оног друштва, код којег он хоће, већ код неког другог, које улива исто поверење као и прво; или кад услед обмане А. наручи цигаре код неког њему непознатог трговца, или кад купи место уговорених хартија друге истог курса и исте вредности. (1) При испитивању, да ли је вредност имовине окрњена, има се узети у обзир имовинско стање самог обманутог, јер је могуће, да се једним истим догађајем имовина једног лица оштећује, а другог не 3 ). Тако кад би који трговац детаљист добио место наручене другу робу, коју он не може продати, превара бп постојала, док међутим то не би била превара за трговца, који ту робу може продати под условом наравно, да је она исте вредности као наручена.

1) I 238 и 357. 2 ) Тако V. 1 л 82{ § 139 II 1, Меуег-АИГеШ 480, Нед1ег 426|7, 01зћаизеп § 263, 18. 3 ) Уп. Оићаизеп § 263, 18, V. § 139 II 1, Ргапћ § 263 V 2.

(2) Постојање преваре се не искључује тиме, што постоји могућиост да се од извршиоца накнади проузрокована штета, и то чак ни онда, кад је накнада потпуио поуздана 1 ). У овом другом случају неки узимају противно 2 ). Но онда би изашло, да нс би никад могло извршити превару лице имућно, чије је место сгановања познато, од кога се дакле може судским путем наплатиги нанета штета. Сем тога се тражбено право, ма како поуздано изгледало његово остварење, не може сматрати као екивалент имовинске вредности већ одузете. Постојаће дакле превара и онда, кад прималац лошије. уговору противне робе одбије при плаћању мањак у вредности робе. (3) Без значаја је, да ли је имовинска штета трајна или само привремена. (4) Није довољно, да је наступање штете вероватно, већ треба да постоји, да би било преваре. (нАСТАВИТчЕ СЕ) ОИКЗПРАВЉЕЊЕ ЛАЖНОГ НОВЦА. (НАСТАВАК) Лажни новци шпанског порекда. Велика количина кованог лажног новца, која циркулише у земљама Монетарне Унпје, пореклом је пз Шпапије. У овој земљи постоје праве Фабрике за прављење лажног новца, али већииа од њих не ФалсиФикује новац своје земље, јер зна да се то кажњава робијом, која може бити и вечита. Правећи новац страних држава, они могу бити гоњени само ио захтеву оштећене државе. Шта више, ова кривица — прављење новца страних држава — у Шпанији се сматра као обичан преступ, који се кажњава са неколико дана затвора. То су нарочито Барцелона и Севиља, у којима се Фабрикују лажни новци Монетарне Унаје, и то све могућне врсте: почев од 0• 50 па до 20 дин. Неке од Фабрика лажног новца изра1)ују овај само помоћу ковања, друге само помоћу ливења, а треће, опет, и на један и на други начин. Поједине Фабрике доносе из Француске и Енглеске сребро или сребрну смесу у листовима потребне им дебљине. Сечење се врши у радионицама. Једна од ових радионица имала је 32 радника. За већу сигурност, она је поједине операције вршила у разним локалима. Лажан иовац шпанског порекла, кован или ливен, растурен је по свима земљама Монетарне Унцје: Француској, Шпанији, Швајцарској а нарочито у Алжиру. Фабриканти их отприлике продају по овим ценама: петодинарка кована = 4'25 дин.; ливена = 1 - 25 дин. Понекад се директно експедирају у одре^ену земљу, а понекад индиректво, преко које незаинтересоване државе, из којесепосле

Тако 01ићаизеп § 263, 22, Оррепћо[ § 263, 16, Нтсћпег 2 255 пр. 2, Но1еппд 369. 2 ) Тако V. 1Л 82( 5 1 39 II 1, Нед1ег 427 1 8, Ме)ће1 Н. Н. 3 767,

поново експедирају, обично у унутрашњости плодова: лубеница, дињаитд. Понекад Фабрпканти употребљују, за растурање своје робе, нарочита лица, која се привидно занимају куповином и продајом вина, стоке, разних јужних производа итд. Жене их ушивају у одедо, и на овај начин избегавају непријатности царине. Ови разносачи лажног новца продају своју робу нротурачима, који ]е даље протурају комад по комад. Понекад су толико дрски да целу примљену количину пдједном протуре. На једном вашару у Фраецуској год. 1906. један купац стоке успео је, у сиоразуму са једним куваром, да извесном сељаку исплати у лажном новцу од по 20 дин. два коња које је био купио за 600 динара. Банде фалсификатора новца. Кад је реч о бандама ФалсиФикатора новца, онда под њима треба разумети банде или дружине протурача у њиховом односу са Фабрикантом лажног новца. Удружење ФалсиФик 1тора лажног новца обухвата увек једну или више индивидуа које га ФалсиФикују, и већи или мањи број протурача. Индивидуални Фабриканти понекад су, као што смо видели, замењени правом Фабриком, чији су главни разиосачи тако рећи прави трговачки путници. Последње организације врло су ретке. У већини случајева друштво је саставл>ено из индивидуалног Фабриканта и протурача. Постоје и удружења са врло великим бројем чланова, људи и жена. По правилу, међутим, ове банде или удружења не броје више од 3 до 6 чланова. У свима удружењима или бандама ФалсиФикатора новца главно је правило да се пресеку трагови како би, на случај хапшења једног члана, остали, а нарочито Фабрикант, остали непознати. С тога се ФалсиФикован новац увек предаје на одређеном месту од једног члана друштва, а никако у Фабрикантовом стану или радионици. Ако би овај члан друштва, који предаје новац, био ухваћен и ухапшен, он нипошто неће издати своје саучеснике, а нарочито Фабриканта, јер зна добро да ће за време истраге и по изласку из затвора бити од њих помаган у награду за ћутање. Ово ћутање, међутим, по њега лично штетно је, јер би, због издавања саучесника, у многим земљама био осуђен на врло малу казну, па чак и ослобођен. Несумњиво је, притом, да би се услед овога изложио освети пријатеља издатих саучесника и пресекао извор својих будућих прихода. Ретко се, дакле, дешава, да се у аФерама прављења и протурања лажног новца добију од окривљених обавештења о њиховим саучесницима, а нарочито о Фабриканту. Пресецање трагова врши се на разне начине. Пре свега протурач, који има задатак да променп лажан новац у каквој радњи, не носи са собом више од једног комада. Чим га је прогурио, купујући какву ствар мање вредности и мењајући га том приликом, други саучесник, који ништа не купује, а који се нред публиком прави да свог друга и не познаје,