Полицијски гласник

БРОЈ 42.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 331.

додаје му нови комад ФалсиФикованог новца на уговореном месту. Ако би, дакле, први иротурач био ухваћеи код њега би се, у највише случајева, нашао само један комад лажног новца — онај који је требало протурити — и с тога Ке се моћи бранити да га је добио у некој каФани, радњи, па чак и у поштанском бироу, и да нпје знао да је лажан. Ова одбрана вероватна је, јер се готово целом свету дешава да прими лажан новрц, и да га потроши, и не опажајући његову лажност. Многи опет, и ако ово констатују, налазе да није ништа ружио ако прнмљени ФалсиФикат протуре другима. Да би се, дакле, утврдила кривица протурања лажног новца, треба констатоватп да га је ФалсиФикатор више пута иротурао. Ова констатација може се учинити сако помоћу вештог ухођења сумњиве индивидуе. Помоћу овог ухођења могућно је открити и саучесника који чува резерву. Понекад ФалсиФикатори, ради веће сигурности, преносе већу количину лажног новца у кожним кесама, ручним торбама трговачких путника за ношење мустара итп. преко једног саучесника који их предаје, комад по комад, другом саучеснику иа тек овај протурачу. Фабрикант тако1>е предузима пресецање трагова да би компликовао полицијска истраживања на случај хапшења једног саучесника. Обазрив Фабрикант никад не прима код себе протураче, да би им дао новац за протурање, већ ово ради преко посредника, или им Ја шаље у унутрашњости плодова, или у малим поштанским пакетима као ро81е-гез(;ап1;е итд. У овом последњем олучају пакете са поште не узимају непооредно протурачи, већ увек трећа лнца. Разуме се већ, да и Фабрикант ове пакете не предаје у поштанском бироу свога кварта, већ у бироу кварта у коме је непознат. У овом циљу он, према потреби, предузима и мали пут у које околно мссто. Усамљени фалсификатори новца. У полицијској пракси врло се ретко дешава, да се наиђу организоване банде или дружние ФалсиФикатора новца. Већина ФалсиФикатора, која је изведена иред суд, била је усамљена, што ће рећи да су сами Фабриканти протуралн своје продукте. У овоме их често помаже један једини саучесник или сама њихова ®амилија. У овом последњем случају то су нарочито деца, која протурају лажан новац у продавиицама животннх намирница; то је фамилијарни лажан новац. Овај новац готово је увек ливен, и то су често комади од 0*20 дин. Разуме се већ да су полицијска истраживања у овим случајевима много лакша но кад се има посла са организованом бандом ФалсиФикатора. Пресецање трагова овде је много теже извести, а и сам Фабрикант често је неискусан. Потребно је да поменемо још једну специјалну категорију ФалсиФикагора новца, која употребљује као протураче келнере по каФанама, или продавце разних ситница но улицама, који прпмљене ФалсиФикате протурају клијентима Келнеру

је, доиста врло лако, да госту, који плаћа новцем од '20 дин. да, са кусуром, и једну лажну дводинарку, нарочито кад је велика навала гостију. Примљени кусур гост оставља у џеп обично и не загледајући га. Исто овако раде и улични продавци. У замеиу за примљену праву дводинарку, они враћају један лажан динар, а све остало у ситнини која сакрива Фалсификат. Фабриканти лажног новца деле добит са својим саучесницима. Дажне новчанице. Фабриканти лажних новчаница представљају аристократију ФалсиФикатора новца. То су често прави вештаци, који разним начинима успевају да потпуно имитују папирну монету. Не треба, међутим, заборавити да је публика у опште веома поверљива према новчаницама, и да поиекад прима као добре и оне које су најгрубље израђене. Ми смо имали да испитујемо лажне новчаппце, које су једва паличиле на орпгинале, и које еу ФалсиФикатори ипак успели да иротуре у зпатној количини. Пре неколико година један ФалсиФикатор у Јужној Русији нацртао је обнчним црвеним плајвазом на плавој хартији, у коју је био увијен шећерни хлеб, врло грубо једну руску новчаницу, која је после била примљена као добра у једној сеоској бакалници. С друге стране, опет, поједини ФалсиФикатори успевају до ретког савршенства у својим имитацпјама. Год. 1907. белгијска новчаница од 1000 динара била је нмитована тако рећи до савршенства. Фридрих, ФалсиФикатор новчаница Фрапцуске банке од 100 дин. тако })е је израдио једнуопасну имитацију. Италијанске новчанице биле су неколико пута тако добро Фалсификоване да су ФалсиФикати, у погледу израде, надмашнвали оригинал. Стоји, међутим, Факт да су италијанске новчанице (праве) у погледу израде врло рђаве и готово без заштите од ФалсиФиковања. Наше личпо искуство не допушта нам да верујемо у новчанице које се не би могле Фалсификовати. Све се може нмитовати. Ступањ савргненства ФалсиФиката зависи, на првом месту, од вештине ■Ј -алсификаторове, на другом од отпорне нрироде предмета, којисе ФалсиФикује, према ФалсиФикату, а на трећом од техничких и новчаних средстава којима располаже ФалсиФикатор. Ну, и поред свега овога, и најсавршенији ФалсиФикат лажне новчанице може се констатоватн од вештака специјалисте. (СВРШИЋЕ СК) --ОиССЈ' ИНТЕРЕСАНТНИ КРИВИЧНИ ПРОДЕСИ Нидо РпеЛаепЈег

Звер жена. »Иоштујте жене, оне уплетају и уткивају небеске руже у земаљски живот". Кад је Шилер написао ове речи, он свакако није слутио, да ће једно створење

у облику жене икада моћи одговарати због пајсвирепијих злочина пред једним судом у срцу Немачке. Оскудица у домовима за находчад већ је стала живота доста невине дечице у Немачкој. Судски претрес, који ћемо изнети, показао је, да је „прављење анђела« (убијање деце), кад се врши у виду заната, шта више врло приносан посао. Пре неколико годинапзлазпли суу хамбуршким листовима огласи, у којима се нудило служавкама, бонама и т. д., да се њихова ванбрачна деца примају на чување уз награду за храну. Са таквим огласима јављала се много пута нека госпођа Визе. Она се нудила, да узима децу на чување уз награду са храну. Али чим би она приметила, да девојке имају више новаца, она би им предложила, да јој се плати једном за свагда једна сума по погодби. Она ће отпутовати у Лондон, Манчестер, Беч, Берлии или у које друго место, јер је дознала, да тамо нека грофовска или кнежевска породица хоће да усвоји једно дете. У више случајева девојке су, и ако тешка срца, прнстајале, да се за навек одвоје од свога љубимчета, нарочито због тога, што су се тада ослобођавале дужности, да стално издржавају дете После неког времена, пак, победила би материнска љубав. Оне би захтевале од Визе, да им каже где се палазе деца. Визе би уверавала девојке, да им деца спавају у свили. Она се налазе у неком гроФовском или кнежевском замку, где имају свега и свачега, али им даља обавештења не може датп. Међутим, девојке се нису задовољавале тиме и то у толико мање, што су почело сумњати на Визе, да је њој било стало до новца, који је добила, а да се на злочиначки начин ослобођавала примљене деце. Напослетку девојке су пријавиле ствар полицији. Полиција је одмах предузела истрагу нарочито и због тога, што је госпођи Визе било забрањено, да прима децу на храну, јер је раније била много пута кажњавана. Суседи Визини већ су одавно сумњали, да се она у виду заната бави „прављењем ан^ела", т. ј. убпјањем деце. Многе околности говориле су за то, да госиођа Визе спа љује малу децу. Веле, да је она тако много ложила свој шпорет, да су табле шпоретске прскале. Семтога често пута се осећао страшан задах из њеног стана. Још се тврднло, да је госпођа Визе вађана, како се касно у вече шета обалом Елбе са неким великим пакетом, а враћа се без пакета. За тим се сазнало, да је код Визе једном становала нека јектичава играчица. Та играчица набављала је преко госпође Визе по лекарском рецепту мор 1>иум. Играчица се после неког времена преселила из Хамбурга у Берлин и тамо је умрла. Али је рецепт, веле, остао код госпође Визе и по њему је она набављала морфиум. Напослетку јавили су се сведоци. који су тврдили, дIје госпођа Визе убила ванбрачно дете своје кћери одмах по рођењу. Услед свега тога полиција се одлучила да притвори госпођу Визе. Визе је била некада срећна супруга казанџије Хајнриха Визеа. Али последњих година била је помућена брачна