Полицијски гласник

СТРАНА 332.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 42.

срећа ових супружника. Супруг Визе сумњао је, да му супруга ради о глави. Он је имао нешто мало имања. Госпођа Виве изјављивала је суседима, како се њен муж не осећа најбоље са здрављем. Ако би он умро. те би она морала понети црнину, она би се могла врло брзо утешити због тог тешког губитка имањем, које би јој остало иза мужа. Ова њена срдачна жеља дошла је мужу до ушију. Од тога тренутка он је постао неповерљив и то у толико више, што су му разна јела и пића, која му је његова жена спремала. изгледала сумњива. Он се на име често пута после јела осећао рђаво; морао је повраћати и добијао је јаке настуле кашља тако да му је на нос крв ударала. Једном му је била послата каФа, која је бита сасвим горка и која је имала натруо укус. Кад је дошао кући, рекао је жени: Ја верујем да хоћеш да ме отрујеш и за то ћу дати да се каФа испита. Она је у највећем узбуђењу иотргла мужу Флашу са каФом из руке и просула је. Тако исто госпођа Визе је другом приликом покушала, да своме мужу за време спавања бријачем пресече врат. Тај покушај осујећен је само тако, што је муж сумњао и целу ноћ провео будан. Госпођа Визе имала је једну врло лепу ванбрачпу кћер, по имену Паула БеркеФелд. Посао са убијањем деце на сваки начин покадкад није ишао као што треба и за то се мегера посгарала, да своју младу и живописно лепу кћер отера у наручје порока, те да и на тај начин заради коју пару. Она је у разним новинама давала овакве огласе: »Једна млада д&ма мели ког племенитог господина за помоћ од 30 марака, зашто ће му се захвално одужити«. С почетка је испод таквих огласа додавана пуна адрпса, а доцније само шифра. На те огласе јављала су се господа, која су изјављивала да су готови под извесним околностима дати тражену помоћ. Госпођа Визе предстаљала је своју кћер као даму, којој је потребна помоћ. Кћер се опирала, да се пода пороку, али је госпођа Визе умела сломити њену упорност бијући је немлосрдно папучом и другим предметима. Кад ни то не би помогло, оида би мегера саветевала људима, да према девојци улотребе силу. По себи се разуме, да је Визе за себе задржавала новац грехом добивен. Паула је црисиљавана бојем и глађу, да се одаје уличној проституцији. Ако девојка не би донела кући ништа или би донела али мало новаца, онда би је њена звер мати злостављала. Напослетку Паули је досадио такав живот ш она је једног дана кришом напустила материну кућу и побегла у Лондои, где је нашла место код једне немачке породице. Напослетку је зла судбина постигла госпођу Визе. Оиа је, као што је већ речено, била притворена. Алн пре него што се то десило, она је покушала да обећањима наговори неку госпођу Јургенс, која је раније код ње становала, те да се на суду евентуално закуне, како је видела, да су несталу децу одвеле неке Фине даме, „јер противно неби могао нико доказати®. То је исто она покушала и

код једне притворенице, с којом се упознала у истражном затвору. Власт со годину дана најмарљивије старала расиисивањем великих награда по новинама и стручним лнстовима домаћим и страним, да пронађе где су остављена нестала деца, али јој иије испало за руком, да открије макар један траг. Некадашња бабица Јелисавета Визе имала је почетком октобра 1904 да одговара пред поротним судом у Хамбургу због пет свршених и једиог покушаног умишљајног убиства, због нодвођења и због покушаног навођења на кривпклететво у два случаја. Госпођа Визе, рођена 1850 и католичке вере, бпла је већ кажњавана затвором и губитком грађанске части због подстицања на крађу, због јатаковања, ФалсиФиковања исправа, преваре, покушаја преваре и подвођења. Она је била осредња, витка жена. Имала је лице жуто као сланина, упале образе, дуг орловоки нос и мале живе очи. Потпуно је чинила утисак једре вештице, с којом би се могла деца плашити. Председавајући је бно на претресу судија Б-г Краземан. Државни тужилац је био В-г Холендер, а бранилац је бпо судом одређени заступник адвокат Б-г Влекведел. Оптужена је у својој одбрани показала да има окретан језик и све је одрицала. Деца, која су јој предата, делом су доопела у руке врло финим особама у иностранству, а делом су мора бити поубијана од других жена, којима је она предавала децу. Нарочито је терегила неку госпођу Миоз1-у, да је она убила двоје доце, која су јој била предата. Она је једнога дана видела код Ми081-е на патосу један велики пакет, који је заударао на леш. На њено питање Миоз1-а јој је одговорила, да се у лакету налази укварено месо и да ће га с вечера бацити у Елбу. Она (оптужена) у вече је отигпла да вреба и видела је, да је Мио81-а бацила пакет у Елбу. На претресу се утврдило, да је у иакету доиста било труло месо а не људски леш. Особито драматично се развијало саслушање Пауле БеркеФелд (ванбрачне кћери оптужене) као и саслушање казанџије Хајнриха Визе, мужа оптужене. Паула БеркеФелд, витка, упадљиво бледа, врло лепа девојка од 22 год., била је у то доба служавка код неког Б-г Голдшмита у Лондону. Она није хтела своју матер удостојити ни.једпог погледа и увек је говорила: »Та Визе с( . — Председник: Зашто ви увек велите „Та Визе 1С , кад је оптужена ипак ваша мати? — Сведок: Ја ту жену не могу више признавати за своју матер. Оптужена је по том називала своју кћер „Та личност". Паула је својим исказом веома теретила своју матер. За време њеног саслушања претрес је због опасности по јаван морал био претворен у тајан за све сем новинара. Према Паулином исказу није било никакве сумње, да је њена м^ати убила њено дете, које је родила у лето 1902. Упитана Паула је изјавила, како јој је лекар саветовао, да се породи у једној болници. Међутим она је једно после подне, док се налазила у стану некога Шредера, осетила порођајне болове. Шредер је одмах дозвао њену матер. Мати је том

приликом жестоко истуклазато, што није отишла кући, те се морао умсшати Шредрр. Потом јој је помогла да се породи. Она је лустила да дете падне у једну коФу с водом, па га је за тим положила на један џак. Паула је видела, да је дете млатарало нежицача, да је било мушко и да је имало црну косу. Визе јој је рекла; »Уби то дете!, (< на шта јој је она одговорила, да нити може, нити хоће то да учини. Потом је пала у несвест и освестила се тек сутра дан. Детета-више није било ту. — Предс, : Зар се нисте ни једном ма и најмање будили из несвести? — Сведок: Јесам. — Предс.: Нисте ли тада нпједном помислили, где Ва.м је дете остало? — Св док: Ја сам смат, ала, да је Визе узела дете на чување. Сутра дан, кад сам је угштала Визе где је дете, казала ми је, да је дете мртво. Вели, однела га је у један завод за погребе и тамо платила 20 марака, те је сарањено. — Предс.: Шта Вам је Визе сем тога још испричала? — Сведок: Она је рекла, да кад се једно новорођено дете загњури у кофу с водом, оно онда умре. Она је хтела прво да остави дете у јодан сандук, али је у томе била спречена присуством неке госпођице Рајх. По том је хтела да дете спали у пећи, али ни то се није могло извести јер је дете било здраво велико. — Кад је Паула изјавила, да је готова заклети се на свој исказ, оптужена Визе је на питање председниково врло узбуђено изјавила: Све што је та личност овде казала, све је лаж. Ја ту личност нисам тукла, нити се она породила у Шредеревом стану. Та личноот није родила пикакво живо дете, већ је побацила. Више сведока потврдило је Паулин исказ, а од куће, у којој је са службом у Лондону, о њој је стигла најбоља сведоџба. — Нека госпођица Рајх изјавила је као сведок, да је неколико месеца становала код оптужене. Паула је у лето 1902 становала нек лико дана код обућара Шредера, стара човека од 74 година, с којим је оптужена стајала у интимним љубавним односпма. Паула је хтела да код Шредера сачека порођај. Једнога јутра дошао је Шредер код госпође Визе и нешто јој саопштио, после чега је она одмах отишла у његов стан. После неколико часова она је опет дошла и рекла: како је њена кћер родила једног красног мушкарца, али је дете мртво. После неколико дана она (сведок) је преместила у кујну много сагорелог угљена. На њено питање рекла јој је госпођа Визе, да је спалила постељицу детета, које је Паула родила. — Предс.: Но, олтужена, шта Ви велите на то? — Оптуж.: То није иотина ја нисам ништа спалила. — Пр дс.: Кажу, да је оптужена била врло сујеверна? — Сведок: Јесте. — Предс.: Шта Ви знате о томе да кажете ? — Сведок.: Госпођа Визе је ноћу застирала прозоре а у кујни је остављала светлост да јој гори. Она је говорила: кад се тако моли Вогу, да јој подари згодитак на лутрији, онда се молитва испуњава. — Предс.: Није ли причала и то, да она општи са духовпма? — Сведок: Јесте, она ми је једном причала, да често пута у поноћ