Полицијски гласник

ВРОЈ 42.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 335.

затвором или радом на општинским пословима...." ит.д., свима ђачким родитедима са 15 дин. непосредне порезе замењују новчану казну затвором одн. радом, без обзира на то, да ли се иста може од дотичних наплатити или не. Како је пак цензус казне мали (0,20 дневно), то такви ђачки родитељи имају за 10 месеци школскога рада да издрже 10 дана затвора и да иреко целе школске годпне не шаљу своје ђаке у школу, пошто му се дан затвора рачуна за пет динара, а то је таман казна за месец дана. Овим се упропашћује принцип обавезног школовања. Да ли је овакав рад општинских судова правилан, т.ј. да ли је правилно заменити новчану казну затвором или радом свима ђач. родитељима са непосредном порозом испод 1 5 динара, без обзира на то, да ли се иста може од њих наплатити или не ? Кад је законодавац ставио: » може се новчана казпа замепити затвором или радом" да ли није имао на ум.у само оне, од којих је апсолутно немогућно наплатити изречену казну? С овим не треба да се користе и они, који су нначе доброг стања, али им непосредна пореза ''мала." — На ово питање одговарамо: Има доста света, који не схвата значај школовања, па зато нерадо даје своју децу у школу. С обзиром на ово, законодавац је унео у чл. 24 казну ротитеља или стараоца за све 1 ( ачке неоправдане изостанке, место да казни саме ђаке. На овај начин он је мислио да омогући систем обвезне наставе. И ако су казне незнатне, ипак би се могли очекивати повољнИ ресултати ако би оне разумно биле пзрицане а нарочито извршаване. Самим тим, што је законодавац условио прво новчаиу казну, он је знао, да она јаче погађа наш сељачни свет од казне затвора, па зато увек треба гледати да се она и изврши онако, како је изречена. Само у оним случајевима, где би извргпење новчане казне било од осетне штете и злих последица по ђачке родитеље, треба замењиватн новчану казну казном затвора. Затоје, управо, закоиодавациусловио: да се казна „ може 11 али не мора заменити и код оних, који плаћају испод 15 дин. непосредног пореза, те се по томе убрајају у сиромашније људе. Општински председници треба да схвате на.меру законодавца, па да при извршењу осуда ђачкпх родитеља одговоре овој намери. III Суд општине ужичке, службепмм својим актом ппта: »ТариФ. Бр : 377 закона о таксама прописано је, да општински судови, у корист своје касе, наплаћују: за извршење сваке пресуде или решења према вредности од сто динара 3 дннара. Напоменом код тога тариФног броја казато

је: да се ова такса наплаћује из новаца добивених по извршењу пресуде или решења. Моли се уредништво за објашњење: Пада ли ова такса на терет повериоца, или дужника, и како се она има наплаћивати ? — На ово питање одговарамо: Такса, о којој говори тачка 377. таксене тарифе, пада на терет дужника, јер се она наплаћује првенствено из новаца добивених продајом, а поверилац, у колико због овога остане ненамирен, има права тражити ди се намири продајом остале имовине дужника. IV Деловођа општине града Пирота пита: Молим уредништво, да у Полмциском Гласнику изволп објаснити: Да ли се, према изричној одродби чл. 27 ђ. закона о општинама, да је азбучнн гласачки еписак сталан, могу у току године у исти увести државни чиновницп I и други, који буду са службом премештени, по чл. 17 пом. закона., или не ?, јер, као што се види, ова два члана стоје у контрадикцији ? к На ово питање одговарамо: Члан 27 ђ. закона о општинама јасан је и одређен. По њему се нико не може увести у гласачки списак у току године па ни чиновници и оотали о којима говори чл. 17 истог закона. Према овоме, чл. 17 има се тако разумети, да се именована лица пријављују ради тога, да буду уведена у списак за наступајућу годину.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

ОГЛ^ШЕН ЗА ХАЈДУКА Вуксан Радовановић, одметник, из Свињигата, среза косаничког, чију слику износимо,

Вуксан је стар 26 год., омален, дуга дица, косе, бркова и очију црних ; на трећем зглобу левог домалог прста има белегу од посекотине у облику криве линије величине 1 см., а на левом образу, одмах више горње ивице уха, младеж у величини зрна од сочива.

П 0 Т Е Р Ш Милош Милинковић, кројачки калФа, родом из Вуковара у Аустро-Угарској, извршио је више крађа и утаја своме газди Николи Сганимировићу, из Шапца, па побегао. Он је стар 2 6 година, раста средњег, у лицу смеђ и доота црвен. Ради лакшег проналаока износимо му и слику.

Ухваћеиог треба иритворити и известити начелство округа подринског, с позивом на његов акт Бр. 1 8088. Илија Петровић, осуђеник пожаревачког казненог завода, побегао је 2 8. прошлог месеца из Љубичева, где је био на раду. Родом је из Кобилл, среза млавског, стар 18 год., средњег стаса, смеђе косе, чела мада, образа округлих, без браде и бркова. Акт управе пожаревачког казненог завода Бр. 3414.

није се у остављеном року предао властима, те га је стога начелство округа топличког решењем својим од 2 5. прошлог месеца Бр. 87 2 8 огласио за хајдука, и уценило са 500 динара, која ће се сума издати ономе који га убије, ухвати или вдасти прокаже.

Васа Арсовић, пекарски момак, из Ниша, 3 1. нрошлог месеца, украо је 200 динара у разној монети, и нобегао. Стар је 19 до 2 0 год., веома висок, у лицу иун, глават, црномањаст. Депеша начелства округа нишког Бр. 26 3 42.