Полицијски гласник

СТРАНА 348.

послове, слично немачким предузећима Уасћ — ипЛ ЗсћИезвдезеИзсћаГ^еп. Да би придобило што више клијената, ово друштво објављивало је преко новина, у циљу рекламе колики су број прозора и врата њихови агенти нашли отпорени и затворили. Један од ових агената, немајући среће да наиђе на који отворен прозор или која отворена, врата и да на овој начин увећа горњи број, био је, због овога, више пута укорен од свог шеФа. Бојећи се отпуштања, а у жељи да одједном донесе што велико, он је упалио друштнену зграду. Разуме се већ, да је он био први који је ватру опазио и дао сигнал на узбуну. Као што се види из побројаних примера, мотиви злонамерних паљевина могу биги веома разне природе. Утврђивање ових мотива међутим је од највеће важности, јер то су они који, доказујући потпуно кривицу, пружају судијама могућност да оцене ступањ јавне опасности који представља окривљени. и који ће им нослужнти за одмеравање казне. Природни узроци пожара Под пожарима, произведеним природним узроцима. подразумевамо оне. који се јављају без интервенције човека. Удар грома Један од природних узрока пожара јесте гром. Карактеристика његовог удара у томе је, што се ватра најчешће јавља на разним местима куће. Гром обично оставља јасно специјалне трагове: растопљени метали, магнетисани гвоздени пррдмети, оксидисање металних плоча, изломљено дрво и пробушени зидови. Помињемо, да се многи злочинци, према тврђењу Денштетовом, користе олујом и грмљавином и пале куће, да би створили веровање као да је ватра од грома произишла. Побројани карактерни знаци удара грома нослужиће за одређивање праве природе пожара у овим случајевима. (наставиће се) ИНТЕРЕСАНТНИ КРИВИЧНИ ПРОДЕСИ Нидо РпесЛаепЈег

Убиство једнога детета у Ксантену, На Нидерхајну, у непосредној близини холандске границе, далеко од великог светског саобраћаја, лежи мала варошица Ксантен. Стаиовници ове варошице живели су у опште врло мирним животом. Премда је у варопшци било нешто индустрије, ипак су у тој околини били потпуно непознати класна борба нли борба око наднице. Па ни од антисемитизма није било ни трага у тој околини, у којој је становништво било претежно католичко. Католици су живели у потпуној слози са оно мадо протестаната и Јевреја. Ова идиличка слика изненада се сасвим променила. На Петров-дан, 29. јуна 1891, око 6 Ј / 2 часова, у вече нађен је у амбару одборника Кипера, из Ксан-

тена, леш дечка од 5'/ 2 година Јохана Хегмана, вере католичке. Дечку је био пресечен врат до кичме. Сем тога на доњој вилици примећавала се једна велика рана. Леш је лежао на плеви. Ручице убијеног дечка биле су стиснуте и чврсто су држале плеву и кукољ, чега је било врло много у амбару. Наравно, да се иест о овоме убиству муњевитом брзином раширила по варошици. Ускоро се гласно тврдило, да су дечка заклали Јевреји ради ритуалних циљева, јер је Јеврејима аотребна хришКанска. крв за њихове ускршње колаче, (мацес 1 !. Један од главних букача био је трговац, и некадашњи касапин Јункерман. Овај је најодлучније тврдио, да је овде случај једног ритуалног убиства, јер је он слушао од свога сина, »доктора", да је Јеврејима потребна хришћанска крв за верске циљеве, а с друге стране он као касапин зна сасвим тачно како шахтери кољу. Он је прегледао убијено дете и за то је уверен, да је то ритуално убисгво. Сумња, да је извршилац овога убиства, одмах је управљена иа иекадашњег шахтера јеврејске општине у Ксантегау. Адолфа Волфа Бушхофа. Он је имао касапницу баш поред Киперовог амбара. Убијеног дечка, који је био леп и чио, нестало је било јога око 10 г / 2 часова пре подне. Кажу. да се он кратко в^еме пре тога играо са осталом децом пред Адолфовим дућаном. Један човек одан пићу, стар 68 година, по имену Мелдерс и десето-годишњи дечак Герхард Хајстер тврдили су, као да су видели, да је мали Хегман био увучен у Адолфов дућан. Други људи видели су опет, да су АдолФова жена и њена кћер Хермина дозвалп дечка у кућу. Тврдило се и то, како су неки видели, да је Хермина БушхоФ, 29. јуна по подне, однела у Киперов амбар неки тежак прсдмет, увијен у једну мараму. Неки Јевреин, по имену Исак, стајао је, веле, у суседној башти и Хермини дао знак, да нема никога, који би је приметио. Бг тесГ Штајнер, који је прегледао детињи леш кратко време по проналаску леша, тврдио је: да на месту није нађено толико крви, колико би се морало еаћи према начину, на који је дете заклано. Он је мишљења, да је у амбару нађен само иреостатак крви и да убиство није извршено у амбару. Тврдило се и то, да је мали Хегман оштетио АдолФу један надгробни камен. ( Адолф се занимао и прављењем надгробних споменика), Адолф је због тога жестоко истукао дечка тако, да је дете добило грчевита трзања. Потом је он дечка заклао, крв ухватио у један суд, а леш је предао кћери да га однесе у амбар. Многим људима пало је у очи и понашање Адолфово . Када се по Ксантену рашчуло да је иађен леш, Адолф се налазио у једном ресторану. Веле, да се он јако уплашио, кад је чуо за проналазак леша. Тако исто веле, да је пало у очи, како се он тога дана није живо разговарао као иначе. Једна жена тврдила је, да је вадела, како је АдолФу. кад се враћао кући иошто се дознало за убиство, нешто на уво казао његов тринаестогодишњи син Сигмунд. Адолф је, веле, нат »одговорио: „Неће ништа бити«.

Жена је остала при овом овом тврђењу и на главном претресу, ма да јој је предочено, да је Адолф јако глув тако и да је немогућно, шапутати му што на уво. Адолф се такође противио, да иде у амбар, у коме је лежало дете. Он је на име нрипадао јеврејском свештеничком колену. Члановима тога колена забрањено је по прописима старога завета, да улазе у какав простор, у коме лежи мртвац. У такав простор сме се ући само ако је мртвац какав члан породице. Г1о себи се разуме, да је опирање Адолфово , да уђе у амбар и види убијено дете, схваћено као осећање кривице. Тврђење, да су Јевреји заклали дете ради верских циљева, ширило се све више по варошици, и пре него се могло предвидети, по улицама ксантенским избили су нереди против Јевреја. Станови и дућани јеврејскн бомбардовани су каменицама, а Јевреји јавно злостављаии на улици уз узв.ике: хеп, хеп 1 ). Најгоре је прошла АдолФова породица. Она је морала побећи испред јаросне светине. Председник општине морао је дозвати полицију, па наиослетку и војску. Старешина јеврејске општине телеграфски је умолио министра унутрашњих дела, да о трошку општине пошаље у Ксантен једног ваљаног криминалног чиновника, коме ће можда испасти за руком, да пронађе убицу. Министар је одмах послао у Кеантен тадашњег криминалног комесара ВолФа, из Берлина, Криминални комесар Волф уапсио је 14. октобра 1891 АдолФа БушхоФа са женом и ћерком. Сва три притворена лица пуштена су из притвора 20. децембра 1891, иошто се није утврдио ни најмањи основ за њихову кривицу. Фебруара 1892 Адолф је понова притворен, и то овога пута сам, јер је окружни Физикус Д-р Бауер саопгатио првом државном иравобраниоцу Баумгарду, из Клевеа, да је прегледао АдолФове шахтерске ножеве и утврдио, да се могло извршити убиство ножем № 13. Напослетку је против АдолФа подигнута тужба због умишљајног убиства. Он је одговарао пред поротним судом у Клевеу од 4—14 јула 1892. На овом претресу, који је с највећим интересовањем пратио цео култур^и свет, председавао је председник првостеп. суда Клут. Државни тужиоци били су тадашњи виши државпи правобранилац Хам (Келн) и први државни правобранилац Баумгард (Клеве). Оптуженога бранили су адвокати Флајшхауер (Клеве), Штапер (Дизелдорф) и Гамерсбах (Келн). Адолф је најодлучније одрицао, да ма шта зна о убиству. Окружни Физикус Д-р Бауер изјавио је, како он може само то рећи, да је Адолфов шахтерски нож № 13 подобан за извршење убиства, али је убиство могло бити извршено и каквим другим оруђем, Он познаје сасвим тачно шахтерски зарез. 0 гаахтерском зарезу код овог убиства не може бити ни говора. Код убијеног детета нпђено је толико крви, колико може изгубити једно

1 ) Погрдпи узвици за Јевреје код иростог народа у Немачкој (скраћено од Не1>гаег или представља подржавање јарчевом гласу, да би се тнме наругало брадатим Јеврејима). Преводилац,