Полицијски гласник

ВРОЈ 44.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 347.

тим, да он буде упознат и са узроцима осталих двеју врста иожара. да би у даном случају могао разликовати је ли у питању злочин, или случај, или природни Факт. Помињемо узгред да случајни иожари могу понекад бити повод споровима о одговорности (грађанској или кривичној). Тешкоћа истрага по делу пожара и паљевина. Истраге ово обично су врло тешке, јер у многим случајевима ватра уништава све оно на основу чега би се могло утврдити да ли је у оитању обичан пожар или злонамерна паљевина. У овим случајевима до резултата се може доћи једино на основу истраживања о лсоралитету. Истраге ове врсте спадају у надлежност активне полиције, што ће рећи да се код њих мора радити директно, испитивањем сведока и истраживањима о моралитету оштећеног, његове околине итд. У свима овим аферама главна је ствар утврдити: је ли пожар могао коме користити? Доцније ћемо говорити о различитим мотивима који могу бити узрок злонамерним паљевинама. Истраге по делу пожара и паљевина увек су врло деликатне, и с тога за њих треба употребити само оне чиновнике који су врло обазриви, и који из основа познају популацију краја у коме је био сумњиви пожар. Ова мера обазривости апсолутно је потребна у свима случајевима пожара у пољима, Сваки лрактичан криминалист познаје тешкоће истрага у пољима: многобројна прећуткивања сведока — сељака, неподударност њихових исказа па чак и покушаји да се власт упути на погрешан траг. Готово у свима земл>ама сељак је врло неповерљив, а нарочито према људима из вароши и органима правосуђа. Његова обавештења врло су неодређена, а чим му се затражи да их прецизира, он их одмах опозива. Шта више, он често неће ништа да каже из страха од освете. Врло су ретки сеоски сведоци који, по тражењу, дају тачна и потпуна обавештења. Мотиви злонамерних паљевина. Мотиви ови врло су различите природе, и сваком практичном криминалисти познати у довољном броју из сопственог искуства. Они могу нотицати и из једне врсте лудила, аироманије. У овим случајевима злочинци су болесници које, као такве, треба интернирати у азиле за душевно оболеле. Под утицајем својих ненормалних инстиката, они врше паљевине да би само могли гледати ватру. Многи прави злочинци, међутим, једном ухваћени, покушавају да симулирају пироманију, често са врло великом вештином. Откривање овог симулирања не спада само у надлежност лекара, већ и у надлежност истражног чиновника, полиције и лекара — специјалисте. Један једини преглед недовољан је за ово по нашем мишљењу. Има врло много примера у којима су познати лекари специјалисте били обмапути од вештих

повратникч. Лекар за душевне болести не познаје злочинце практично, већ само теоријски, из књига Криминалне Антропологије и, може бити по томе, што их је видео у затвору, у извесном броју. Сваки крнмииалист — практичар зна, међутим, да се злочинац у затвору потпуно разликује од злочинца у слободи. Злочинац у затвору употребљује све да би само што пре дошао до слободе. Да 6и постигао смањење казне, он прикрива своју праву природу и понаша се на начин који ће му донети користи. Шта више, лекар за душевне болести лако је склон на увеличавање важности аномалија, и с тога објављује неодговорност индивидуе која, у ствари, не показује више болесног наслеђа од већнне људи који се сматрају за нормалне. Овим нећемо да кажемо да индивидуе, за које се сумња да пате од пироманије, не треба да буду подвргнуте прегледу лекара за душевне болести. Напротив, овај преглед врло је корисан, али под условом да буде контролисан, у извесном смислу, одистражног судије, а парочито од вештог иолицајца. Шиљање акта лекару за душевне болести, онако како се данас практикује, недовољно је. Из њих лекар нрло често црпе само она обавештења, која се подударају са његовим мишљењем, а прелази преко индикација које ву у противности са његовом тезом. Разуме се већ, да 6н ово не чини у рђавој намери, већ под утицајем својих професијоналних склоноСти. Дискусија са озбиљним и вештим полицајцем, који познаје врло добро навике, нарави и обичаје злочинаца, и који ће изложити резултате својих истраживања у крају, у коме је паљевина извршена, учиниће често да лекар иромени своје мишљење и упозна лукавство индивидуе која је потчињена његовом прегледу. Ова сурадња лолицајчева са лекаром за душевне болести треба, у осталом, да буде усвојена у свима случајевима, у којима се има утврдитн, на основу лекарског лрегледа, одговорност или неодговориост сумњиве индивидуе. Помињемо, да су пожари, који произлазе од пиромана, врло ретки. Један од најчешћих узрока злонамерним паљевивама јесте освета. Отпуштен чиновник или слуга врши паљевину да би се осветно кући свога бившег господара. Одбијен љубазник, нарочито у селу, такође се врло често свети на овај начин. Чак и деца која, узгред буди речено, дају релатпвно зиатан проценат у овој категорији злочина. служе се ватром да би задовољила своју детињу освету. Тако су лицејски ученици уЛамији, у Грчкој, упалили 1893. год. школску зграду да би се освегили директору који је, по њиховом мишљењу, био сувише строг. Злонамерне паљевине служе, такође, презадуженим сопственицима да се извуку из неприлика Незнајућн како више да одговарају обвезама, они упаљују своје куће да би дошли до сума на које су ове биле осигуране. Било је и таквих осигураника, који су, на врло кратко време пред пожар, знатно повећавали полисе изгорелих објеката. Излишно је доказивати да овај, вео.ма несмотрен ма-

невар, допушта у многим случајевима да се открије творац злочина. Ватра се понекад употребљује за уништење извесних незгодних објеката, који се тегпко могу уништити на други начин. Тако се многе паљевпне вргне од убица у циљу стварања уверења да су њихове жртве случајно изгореле. Понекад, опет, злонамерне паљевине имају за циљ да скину сумњу са личности које се налазе у притвору због раније извршених паљевина, и то су тако зване маскиране иаљевине. У својој књизи » Варалица и Злочиначки Тиа «, Е. ВулФен иомиње случај једног младог човека, који је палио куће у селу да би скинуо сумњу са своје пријатељице, која је на неколико дана раније била ухапшена због злонамерне паљевине. Маскиране паљевине у неким. случајевима дела су трећих личггости. Оне их врше само зато да би власт довеле у забуну, и при овом не воде никаквог рачуна о томе да ли су ухапшене ггндивидуе невине или криве. Њима се, најзад, служе и нрави кривци, који су остали у слободи, да би помогли невино ухапшеним. У извесним, истина врло ретким случајевима, мотив злонамерним паљевинама је прави алтруизам. ВулФен, у поменутом делу, помиње више паљевина овог рода. Стара кућа једне удовице, која је била веома уважена међу својим суграђанима, имала је, по наредби власти. бити потпуно оправљена. Трошкови око ове оправке изнели би врло много за пропријетерку, која иначе није била најбољег стања. Да би је спасли ових трошкова, гг помогли јој да дође до суме, на коју је стара кућа била осигурана, неки непознати људи из села запалили су ову кућу. ВулФен додаје, са много разлога, да је овај осећај алтруизма вероватно био појачан изгледом на посао, који би подизање нове грађевине пружило многим људима из села. И сујета је, такође, често мотив злонамерним паљевинама. Један млад ватрогасац, да би могао пропарадирати у униФорми пред младим девојкама, није нашао нипгта боље до да сам. произведе пожар, на лице кога је отишао међу првима и одликовао се особитом ревпошћу. Други један ватрогасац, новајлија, у једном селу, издао се као творац једне паљевине тиме, што је први дошао на место ове, и то у великој униформи и потпуио углађен. Исказом сведока утврђено је да је он, пошто је брижљиво обукао своју униформу, легао обучен у кревет, и очекивао ватру коју је, пре овога, сам потпалио. Али то није само сујета због униФорме ради које се врше паљевине; она се манифестује и на друге начине. Кућевна послуга, иезадовољна са својим собама или кујнама, упаљује их понекад да би дошла до нових одаја. Да поменемо најзад један веома интересантан покушај паљевине, коме је мотив био страх од отпуштања. У Лозани, као и у многим другим варошима, постоји приватно предузеће за полициске