Полицијски гласник

СТРАНА 346.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 44.

кад какав скупљач прода другоме копију каквог старинског рукописа под видом прапог само да би збирку овога покварио, или да би га само бламирао као еекомпетентног познаваоца ових рукописа. (4) Намера, да се касније накнади штета, не искључује лостојање намере прибављања користи 1 ). (5) Намера прибављања иротивиравне користи препоставља свест, да је корист противправна. (6) Не захтева се, да је она намера и остварена, т. ј. да се је жељена корист заиста прибавила. Зато је без значаја, да ли је било могуће преваром у питању постићи ону корист, и да ли је било могуће постићи је другим, допуштеним путем 2 ). (7) Пошто корист не мора бити имовинска, то је носумњиво, да корист не мора ис-тицати ни непосредно ни посредно из саме преваром проузроковане имовииске штете, да дакле између њих не мора постојати однос узрочности, узајамностп 8 ). Тако довољна је намера, да се добије награда, коју је А обећао, ако се превари Б, и ако жељена корист не може проистећи из саме преваром- ианесене штете, пошто је неко трећи има дати. Другим речима, кад се жели да постигне имовинска корист, она неморабити идентична са штетом преваром нанетом, т.ј. та се корист не мора састојати у добијању онога, што се од имовине туђе одузима, н.пр, у иреваром измамљеном новцу, нити је нотребно да истиче посредно из нанете штете, н. пр. из каквог уговора, на који је А обманом наведен, већ се може састојати и у користи коју неко трећи има пружити. (8) Кад постоји намера прибављања користи, онда је излишна намера. оултеАења туђв имовине , т. ј. није потребно, да је мотив обмане оштећење нечије имовине. 2° Према § 257 к. з. кривица код преваре ностојаће и онда, кад извршилац није имао намеру прибављање користи, али је имао намеру да другом шкоди 4 ). „Намера" се има и овде узети у свом техничком значењу, т. ј. постојаће онда, кад је оштеКење туђе имовине мотив обмане. 2. За појам кривца код преваре потребан је према § 258 к. з.) исти објективни лични услов крив. одговорностп као код кра^е и утаје (§ 45-У1-2), о коме је реч у § 234. к. з.). Потребно је на име, да варалица није супруг новређеном или предак у правој линији. а) Пошто се има сматрати као повређени како обманути тако и сваки оштећени (в. IV), то овај услов кривичне одговорности неће бити испуњен онда, кад поред обманутог има и другихлица, на ] ) Уп. 01бћаизеп § 263, 49, Оррепћо{ § 263. 2 ) УпЈ Оррепћоћ § 263, 9а. 3 ) Тако ОррепћоГ § 263 к. и с. гледишта немачког к. з,, који захтева имовинску корист. В. иротив њега 018ћаи8еп § 2 63, 50, Ргапк § 263 VII з, (који за разлику од првог захтева и идентитет између имовинске користи и штете). 4 ) § 257. к. з.: »Варалица ћв се казнити и у оном случају, ако је превару учинио без сваке своје користи, јединствено да другом шкоди, па је преварени какву штету у имању претрпио. <,с

штету чије имовине је радња (чињење или нечињење) иавршена, а варалица није супруг или предак свакоме од њих. б) В. § 45. VI 26. § 1. Врсте преваре. Т. Обична преступна и иступна превара. Обична је превара из §§ 252. и 391. к. з. Она се разликује на преступну и иступну према вредности њоме нанете имовинске штете. 1. Преетупна је превара „у вредности већој од 300 гроша чаршијских, па било да само једна превара или да више њих ову вредност износе, а у поврату мање од 300 гроша али више од 10 гроша чаршијских« (§ 252. к. з.). а) За превару од тачно 300 гроша као и за превару у поврату од тачно 10 гроша има се узети, да су престугше (в. Посебни Део § 46. II 7 б). б) Као глто се види, и више превара, којс у скупу износе вредност најмање од 100 гроша а у поврату најмање од 10 гроша, сматрају се као једна, и то ирестуина превара, и ако би вредност сваке поједине била мања од 300 одн. од 10 гроша. Законодавац није ни овде одредио, под којим се условима ове преваре имају сматрати као једна превара. С обзиром на појам нродулсеног кривичног дела има се узети, да је за то потребно (в. Општи Део § 37 А II): 1° Да је наравно једно лице њихов извргаилац (нли подстрекач и помагач). 2° Да је свим нреварама повређено једно исто липе. 3° Да су све преваре следовале једна другој с кратким и неизбежним прекидима. в) У § 399. а1. 3. к. з. прописано је за крађе, да се вредност има узети „по обичиој цени а то важи иаравно и за одређивање вредности штете код преваре. При одређивању вредностн има се узети у обзир, не вредност преваром одузетог имовинског објекта самог за себе, већ вредноет, коју он има у вези с другим имовинским објектима, е којима је у вези, другим речима меродавна је целокуина штета преваром причињена повређеном лицу (уп. Посебни Део § 46 П 7 д 2°). г) Покушана преступна превара сматра се као кривично дело (§ 252. а1. 2. к. з.), т. ј. казни се и за покушај. Ово важи и за остале врсте преступне преваре. 2. Истуине су све преваре, које нису преступне, т. ј. које не спадају под § 2.52. к. з, (§ 391. к. з.). II. Превара одвођењем туђе електричне струје поверене „руковању или потрожку" извршиочевом (§ 253. а к. з.). Тако превара ове врсте била би извршена, кад би се електрична струја присвојила после пролаза кроз струјомер, и то би присвајање било прикривено н.пр. померањем казаљке у назад. Извршилац може бити само онај, коме је електрична струја поверена била на руковање или употребу. О преступној превари ове врсте говори се у § 253. а к. з., о иступној § 391. б к. з. III. Превара при уговорима (§ 253 к. з.). У § 253. су предвиђена неколпко случа-

јева ове преваре, и то су према изричном пропису овог §-а („са мо у следујућим случајима") једини могући случајеви преваре при уговорима. Деоба на преступне и иступне према вредности важи и за њих (»казниће се по предидућем § 252"). Преваре при уговорима предвиђене у § 253. к. з. су: 1. »Ако је једна страна уговор само као средство за превару закључила и другу страну у имању заиста оштетила" (т. 1.), т. ј. превара извршена тиме, што је извесно лице обманом наведено, да закључи какав за себе штетан уговор с извршиоцем. а) Радња обманутог лица састоји се дакле овде у закључењу ка квог уговора штетног по његову имовину. б) Уговор треба да је закључен са самим извршиоцем иреваре. Не би дакле постојала ова врста преваре, кад би А навео Б на закључење каквог за њега штетног уговора с лицем В, већ превара из § 251. к. з. в) Од појма преваре датог у § 251 не чини се овде никакво одстуиање. Ова превара је дакле свршена, тек онда кад је наступила имовинска "штета 1 ). 2. „Ако је ко место уговореног иредмета други предмет мање вредности или другог својства подметнуо или вредност уговореног предмета умалио или преиначио« (т. 2.), т. ј. превара извршена средством обмане ири исиуњењу уговора. а) Ова се превара одликује дакле од осталих тиме, што треба да је извршена приликом испуњења каквог уговора лажним иредстављањем да је исти испуњен. б) Од појма преваре датог у § 251 к. з. не чини се ни овде никакво одступање. Потребно је дакле, да би превара била свршена, да је наступила имовинска штета, а то ће бити онда, кад је од друге уговорне стране цримљен предмет мање вредности или других својства или предмет, чија је вредност смањена или преиначена. в) Извршилац ове врсте преваре може биги само уговорна страна. Трећа лица могу дакле бити само подсгрекачи и помагачи. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ПОЖАРИ И ПАЉЕВИНЕ 2 )

Једна врста оштећења имовине, која досга често занима правосуђе и полиције, јеоу и пожари. Има их тројаких: 1. ириродних. т. ј. оних који произлазе услед каквог природног узрока (удара грома, превирања итд.); 2. случајних, и 3. злонамерних или злочиначких. То је последња категорија која нарочито интересује криминалисту. Потребно је, међу*) Зато погрешно велн К. С. (1904, Бр. 3006, Н. § 253, ст. 7); «за поотојањо дела иа т. 1. § 253. к, з. тражи се, да је једна уговорна страна другу страну у имању заиста оштетила иоред исауњених оаштих захтева из § 25 1. к. з. ж . 2 ) Из дела Ог. К. А. КеЈаз-а: Мапие1 Ле роНсе 8С1еп1Шдие (Јесћтдие).