Полицијски гласник

БРОЈ 45.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 355Г

узети да код овог случаја порицања обвезе нема кривичног дела преваре 1 ). г) Ако се пориче каква обавеза гго исправи, по себи се разуме, да исправа треба бити пуноважна, да би било преваре 2 ). д) Ова се врста преваре разликује од осталих тиме, што је она свршена самим лажним иредстављаљем , да обвеаа не постоји, т. ј. самим порицањем обвезе. За иостојање- исте није дакле потребно, да је неко био обманут, да изврши какву радњу на штету своје имовпне т.ј. да, у заблуди о ностојању обвезе, пе тражи њено испуњење. 4. и Ако је ко по исправи. по којој је што од кога примати имао, сасвим или од части наплатио, па би опет наплаћено, наплатити тражио С( , т.ј. захтевање илаЛања дуга ио исирави, који је веК од извршиоца наилаћен, т. зв. дуала паилата дуга или боље захтевање дуилог илаћања дуга (т. 4. 3 ). а) Ова врста преваре одликује се од осталих тиме, што се обмана састоји у навођсњу некога да плати дуг или део дуга, који је већ паплаћен од повериоца, лажним представљањем, да није плаКен , одн. прикривањем или нзопачавањем истине о томе. б) Дуг, чија се наплата ионова тражи, треба, да је утврђен каквом исиравом. Ако то није случај, о превари не може бити говора, јер се у § 253 к. з. вели, да само у њему наведеиим случајевима може постојати превара при уговорима. в) И ова се врота преваре разликује од Јсталих тиме, што се сматра као свршена самим захтевањем поновно плаћање дуга, т. ј. самим навођењем средством обмане да се дуг или део дуга већ илаћен понова плати. Није дакле потребно, да је дужник наведен на какву радњу штетну по његову имовину, т. ј. да је дуг но други иут платио 4 ).

! ) Тако К. С. (1399. Бр. 9223), в. Н. § 2 53, т. 4.

2 ) «3а појам дела из т. 3. § 253, вели такође К. С. (1900. Бр. 6641 и о. с. 1900. Бр. 10796), потребно је, да је исправа, по којој се обавеза нориче, пуноважна. Меница, којој недостаје потппс издатељев, није таква исирава, ниги се може таквом учинити накнадним потписивањем 0 .

3 ) Ценић (716) наводи за ову врсту преваре неколико примера, који су се у нас дешавали. «Догађало се је, вели, да је когод какву облигацију иаплатио, па или превари дужника, како облигацију при себи нема, те му тако ову и не изда, или другим случајем. облигацију задржи, иа после наново нанлату тражи ; или наплативши неку част, ово што је ианлатио, не назначи на облигацији, него целу облигациону суму тражи, а логађало се и таквих случајева, да је поверитељ на наваљивање дужника на полеђини облигације заиисао оно, што је при.мио, а после онај крај, где је записка била, одсече, па облигацију као ни у колико ненаплаћену суду поднесе и иаплату тражи. Било је још и такви Случајева, да је поверитељ за рачун свог иотраживања имање дужника узео, и тако се с њим намирио, без да му је облигацију издао, а доцније, иошто му се куиовина непробитачна учинила, изиђе пред суд с тражењем наилате по облигацији и не спомињући, како је за њу измирен }) .

4 ) Нетачно према томе К. С. (1 898. Бр. 2091 и о. с. 1898. Бр. 2352, в. Н. § 253, ст. 3): «3а појам дела два пут наилате дуга као преваре из т. 4 § 253 к. з. тражи се, да се ко у иреварној а корисгољу6 ивој намери са знањем и ненраведно користи, и по исправи, коју јо једном наплатио тражи понова наплату, као и да се лажним представљањем или изоиачавањем и прикривањем истине користи и другог оштети*.

г) Извршилац може бити (за раздику од подстрекача и помогача) само иоверилац. То је услов инкриминације код преваре из § 253 тач. 4 к. з. Ако би ко други према томе наводио средством обмане некога да понова плати плаћени дуг или дсо дуга могла би постојати само обична превара из § 251 к. з. Но аоверилац, који би другог аодстрекнуо, да као његов заступник понова нап,1ати дуг од његовог дужника, био би подстрекач из § 253 т. 4. к. з. д) Што се у.иишљаја гпче, потребно је нараино за постојање крпвца, да је извршилац био свестан, да је дуг већ наплатио. 1 V. ПреЕаре из § 254 к. з. — У § 254 к. з иредвиђене су неколико врсти преваре. У колико није друкчије изрично или прсћутно речено, важи и овде појам преваре и кривца дат у § 251 к. з. Деоба па иреступпе и иступне према вррдности мора важити и за њих, и ако то није изрично казано. Те су преваре: 1. Уништење, кварење, аомерање или аремештање граничног камења на штету другог. »Ко граничпо камен.е (белеге) намерно на штету другога уништи, поквари, помери или премести"'). •а) Ова се превара одликује од осталих тиме, што јс средство обмане упиштење, квароње, померање или премештање граничног камења. б) Став »на штету другога" излишан је, јер се по себи разуме. в) Ова је превара спршена самим тим, што је гранично камење уништено, покварено, померено или премештено, јер није потребно, да се онај, на чију је штету ово учињено, сложио с тиме. т.ј. да је доведеи у заблуду о граници свог имања, те да у средству ње није предузео мере, да се гранпце исправе. И сам аокушај иреваре сматра се дакле овде као свршена превара. г) Помињо се само гранично камење за разлику од § 243 т. 6 пруског к з., у коме се вели »ко гранично камење или друге знаке одређене за означење границе или висине воде...", али ое у загради вели „белеге", те се има узети, да се т. 1. § 254 односи и на остале знаке, који олуже за озничење границе, као што су унке, које служе за омеђавање. (НАСТАВИЋЕ СЕ) " ПОЖАРИ И ПАЉЕВИНЕ

(НАСТАВАК) Електричне варнице. И ове варнице, које се нонекад производе и поред најсавршеније конструкцнје електричних спроводника, могу такође произвести пожар. Треба међутим знати да ови пожарп често постају случајно,

А ) У немачком к. з. говори се о овом кривичпом делу у глави, која има за предмет кривична дела због лалших исирава, сматрајући гранично камење као исираву (§ 27 4 т. 2). Ј1е сматра га тако Ргапк § 274 II 1 а.

због рђаве конструкције спроводника. Узроци електричним варнпцама врло су разни: ударање грома у електричне жице, падање дрвећа на њих итд. Тачно одређивање овог узрока пожара у извесним случајевнма врло је тешко и за електричаре —• специјалисте. Спонтано упаљивање. Извесне материје могу се упалити саме од себе, као нпр. дрвени и камени угаљ. Будући веома порозне, ове материје кондензирају на својим површинама велпку количпну воздуха у коме, као што је познато, има оксигена. Ово кондензирање — згушњавање —■ ваздуха производп у исто доба увећавање температуре, која може достићи степен запал.ивања дрпеног угља (254 - 400°). Да би ова температура могла бити достигнута, потребно је да се развијена топлота не губи у околпом ваздуху. Другим речима потребно је, да гомила угља буде доста знатна. и да кроз п.ену унутрашњост не пролази свеж ваздух. Овом упаљивању нарочито је подложан нов, тек израћен дрвенп угаљ, који је сложен на месту без ваздушне промаје. Хладећи се, он се врло брзо пренуни гасом, и на оаај начин кондензује у своје поре оксиген. И камени угаљ може се спонтано запалити из истих узрока. Опасност од овог упаљивања отклоњена је, мећутим, ако је он наслаган из великих комада, јер кондензирање гаса, које је могућно само по површини, у овим случајевима производн незнатну температуру у сравњену са количнном горива. Сасвим је друкчије са угљем у мањим комаднма или у нраху. Повргаине, на којима се може произвести кондензација гаса, веома су многобројне, те је с тога и опасност од спонтаног упаљивања увећана. Брикети, који се израћују од овлаженог и пресованог праха дрвеног угља, и који се, и ако осушени, паслажу у већој количини, могу се такође спонтано упалити. С тога су вароши, у којима се брикети употребљују у пећој количини, ирописале извесне мере сигурности за смештење овог горива по магацинима И материје за потпаљивање ватре, приправљене од иверја и смоле, могу се саме од себе упалити кад су наслагане у већој количини. Извесна уља и животињске или биљне масти, нарочито уља сува као што је оно од лана или мака, такође су способна да апсорбују оксиген из ваздуха, а и њихова температура може се увећати до степена упаљивања. Ово се нарочито дешава кад су она у већим површинама изложена ваздуху, као нпр. кад се наслажу, ма и у релативно малим количинама, крпе и кучина нато.пљене уљем или масним материјама. Минерална уља не апсорбују оксиген из ваздуха, и с тога се не могу упалити сама од себе. Спонтано упаљивање влажног сена почива, на првом месту, на продуженом раду ћелија, које још нису мртве, и на активности бактерија разних категорија. Услед овог рада температура се понекад увећава до тог степена, да се производи спонтано упаљиване услед окспдације. Ово упаљивање тако исто могу^но је и