Полицијски гласник

СТРАНА 356.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 45

са ђубретом од појединих Фуражи које садрже уља. Експдозивне материје. Извесне експлозивне материје подложне су спонтаном упаљивању у приликама које још нису деФинитивно одређеие. Тако је Француска оклопњача » Јена® били разорена сповтаном експлозијо.м барута. Упаљивање сунчаним зрадима. Сунчани зраци, пролазећи кроз сочиво, и конденизирајући се на овај начин на извесној тачци каквог запаљивог тела, могу произвести пожар. Као сочиво могу послужити лупе, бутеље испуњене водом, стакла од наочара па, шта више, и обична прозорска стакла. Изгледа, међутим, да су врло ретки пожари, произведени овим нриродним начином. Према месту на коме је утврђено сочиво, које скупља зраке, могућно је одредити моменат упаљивања. Ако све није уништено пожаром, налажење лако запаљивих материја око тачке упаљивања, може у извесним случајевима помоћи истрази да утврди случајни или намерни узрок пожара. У свима случајевима спонтаног упаљивања, потребно је вештачење сумњивих материја са специјалним апаратима и од хемичара — специјалиста. Случајни узроди пожара. Сви олучајни узроци пожара проистичу из непажње. Непажња ова може бити директна, т. ј. састојати се у покрету, акцији, која директно производи ватру (покрет пушача који баца неугашену машину у стог сена), или индиректна, која се састоји у рђавој конструкцији извесног апарата, или у одсуству обазривости приликом чувања изве.сних материја. Да би се појавио пожар услед индиректне непажње, није увек довољна рђава конотрукција апарата и т. д., већ је још потребна случајна интервенција каквог запаљивог агента. Тако електрични струјомер, рђаво конструисан, или покварен усљед дуге употребе, или удара, који испушта гас за осветљење, није директии узрок упаљивања, већ је то запаљена свећа с којом становшш куће улази у подрум ради тражења какве ствари. Веома загрејане Фуруне или пећи, у близини дрвеног зида, загрејаће дрво до вељике температуре, али да би се произвела ватра потребна је још и довољна циркулација ваздуха. Случајни узроци пожара врло су различни и веома их је тешко одредити кад је ватра све уништила. Сва истраживања. у овим случајевима почивају искључиво на оведоџбама сведока. Као што смо већ поменули, и случајни пожари могу бити предмет казненог ноступања. Сваки кривични закон садржи, доиста, по један параграф, који се односи на пожаре из непажње. Тако § 320 казненог законика водског кантона (Лозана) гласи: »Он&ј који ненамерно, али услед непажње или небрежења, запали један од предмета споменутих у чл. 313, казниће се новчаном казном до ()00 динара, или затвором до шест месеци«.

Случајни пожари врло су често проузроковани непажњом деце, која се играју са машином, или пушача, који бацају упаљене машине на лако запаљиве материје. На овај начин уништавају се, ватром, често пута, не само зграде, већ и шуме иа великим иросторима. И варнице од угља, које баца локомотива, могу произвести исте последице. Исто је овако и са рђаво конструисаним димњацима, који испуштају варнице. Помињемо нарочито иеугашене машине, цигаре и цигарете које, бачене у подрум, на запаљиве материје, кроз решетку на прозорима, могу такође произвести пожар. Рђава к нструкција димњака, пећи и фуруна, ко.је су у близини дрвеног зида, као и рубље стављено уз врелу иећ, у циљу сушсња, били оу доста чеото узрок озбиљним пожарима. Рђава навика извесних млађих да нотпаљују ватру са петролеумом, или да поједине предмете чисте, поред слободног п.тамена, са есенцијом, проузроковала је многобројне несрећне догађаје, чији су непажљиви проузроковачи били озбид>но повређени ватром, или чак и сасвим страдали. (НАСТАВИЋЕ ск)

ИНТЕРЕСАНТНИ КРИВИЧНИ ПРОЦЕСИ Нидо Рпе<Лаеп()ег Убиство једнога детета у Ксантену, (СВРШЕТАК) Виши државни правобранилац Хам: Господо поротници! Овај процес је већ одавно пре овога претреса занимао широку јавноот. Он је морао послужити социјалним и политичким партијама као предмет за одвратне хајке и подбадања. Службени органи, који су по дужности морали водити истрагу, нападани су на најпростији начин. Партизани и партиски листови нису се устручавали, да претичу судску пресуду и да чине покушаје, те да свакојаким раздражљивим чланцима измене праву пресуду. Али велика пажљивост, са којом су поротници пратили овај претрес, мени дају јемства, да ће се они показати неприступачни за све спољне утицаје и да ће само на основу резултата овога претреса дати свој глас по свом најбољем уверењу. Изложивши по том наново и подробно поротницима цео ток лретреса, говорник је продужио: Браниоци су сматрали за потребно, да позивањем једнога стручњака докажу, како овде није случај ритуалног убиства. Ја сам сматрао то мишљење стручњака за излишно. Могућно је, да има Јевреја, који хришћанску крв сматрају као потребну ради лечења или верских циљева. То би било могућно и ако то не пише у талмуду, Али то се нас нпшта не тиче; овде у сваком случају не постоји ритуално убиство. То су утврдили медицински стручњаци, који су изјавили, да је убиство извршено на месту где је леш нађен, да је код леша на-

ђено толико крви, колико је леш у опште могао изгубити, да зарез на врату није шахтерски зарез и да убиство није извршено шахтерским ножем. Као што су медицински стручњаци изјавили, одмах је и најбрижљивије испитано, да ли ту није био случај убиства из задовољства, алн се ни за то нису показали никакви основи. Сада долазим до главне тачке, која је у ствари дала повода за подизање тужбе, атоје исказ сведока Мелдерса. Ја примећујем, да државно правобранилаштво стоји на гледишту, да тужба остаје у снази и онда, кад мотив убиства није доказан и морам признати, да исказ сведока Мелдерса није улдрман ни данас после увиђаја на лицу места. Па исказ сведока Мелдерса и не стоји усамљен, тај исказ поткрепљују два дечака. Ту је на првом месту дечак, СтеФан Керндер. Он је, веле, казао својим родитељима, да. је видео, како је госпо1)а Бушхов вукла малог Хегмана у кућу. Али то је дечак Керндер причао својим родитељима читаву недељу дана после убиства, адруго, дечак се и поред свега труда није дао саслушати. Наиослет,:у треба имати у виду, да је дечко. кад га је заиитала сестра малога Хегмана, да ли зна где јој је брат, одговорио: »Отишао је да бере трешње«. Пошто ми нисмо чули самога дечгга, то његовом исказу не можемо придати никакве важности. Сад долазим на дечка Герхарда Хајстера, који нам је и данас показао, у ком је положају седео на камену. Али и овај дечко саопштио је своја опажања тек после две недеље од убиства, пошто је Мелдерсов исказ био одавно познат. За то се и исказу дечка Хајстера не може придати никаква важност. Али и поред тога ја сматрам Мелдерса за потлуно веродостојног сведока. Тачно је, да Мслдерс радо пије ракије и да се то примећавало приликом његовог саслушања код среског еудије, али оно ире подне, кад је учинио своја опажања, он је био попио само једну ракију. Морам признати, да се ја не бих ни мало уотезао, да на основу Мелдерсовог исказа тражим осуду за оптуженог, да није оптужени у пуном обиму и најубедљивије доказао свој алиби. Чим је утврђено, да је дечко напослетку био у А долфовој кући, онда он мора дати рачуна п о томе, шта је било са дететом. Понављам, тај је моменат био главни разлог, да се против АдолФа, његове жене и кћери поведе истрага. Суд је био решио, да се ирем^ жени и кћери ирекине истрага и за то се државно правобранилаштво жалило против тога решења, али је виши суд одбацио жалбу. И тако је остала оптужба само према АдолФу .^Утврђено је дакле, да убијено дете није више виђено после 10 часова пре подне и да је дело извршено у амбару. За то не може подлежати никаквој сумњи, да је дете убијено одмах после 10 часова пре подне у Киперовом амбару. А. долф је, међутим. најверодостојније доказао, где је био у то доба и да према томс он није могао извршити дело. Ја сам већ рекао, да оскудица мотива није разлог, који би државном пра-