Полицијски гласник

ВРОЈ 45.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

вобранилаштву дао повода, да предлаже ослобођење оптуженога. Оно не може делитимишљеље кривичног комесара ВолФа, по коме је Адолф могао извршити убиство за то, што му је дечко оштетио један надгробни споменик. Та незнатна штета пије могла дати повода оптуженоме, да изврши убиотво. Пошто није било никаквих мотива за ово убиство, то се тврдило, да је оно ритуално. Код ритуалног убиства није потребан никакав даљи мотив, убица може бити саевим добар и честит човек — какву је сведоџбу добио и Адолф од свију сведока — али он и поред тога врши убиство, јер је Јеврејима потребна хришћанска крв, било за лек било за верске стварн. Ја сам већ изложио, да за то нема ни најмање ослонца. То веровање не би никада ни лоникло, да није Др. Штајнер дао мишљење, да у амбару није нађена иикаква крв, док је ме^утим ту нађено крви у обиљу. Ја, дакле, према доказима који су изнети на овоме прстрееу, долазпм до уверења, да не само није доказана АдолФова кривица, већ да је на претресу потпуно утвр^ена његова иевиност. Али може се рећи: »Па ипак десило се једно убиство, ко је онда убица ?" У томе погледу на жалост нретрес није дао никаквих података, али он има бар тај резултат, да је доказао АдолФову невиност. С тога ја пуним уверењем предлажем. да се оптужени огласн за некривог и гајим наду, да ће овај претресдопринети, да се утврди вера у непартајичност и правичност пруских судија. —• Први државни правобраннлац Ваумгард, пошто је подвргао подробној оцени цео доказни материјал, дао је такође израза мишљењу, да оптужени није ни убица, нити је помагао, нити знао за убиство. Том приликом изјавио је: Ја вам, госнодо поротници, изрично напомињем да ми овде немамо посла са једним: N011 Идие(;. Необично сажаљевам, што овај злочин није расветљен, и то у толико више, што сам ја, чим је открнвен злочин, уложио све силе, да у ово дело унесем светлости и да нронађем учиниоца. Ја сам одмах преко листа »Гласник за варош и село", који излази у Ксантену, упутио апел на становништво, да не ометају рад власти религпозним побудама. Наа^алост та моја молба није имала никаква успеха. Ја се надам, да ће се, кад се стиша религиозно узбуђење и кад власт буде била у ноложају, да јасно гледа, ипак успети да се пронађе прави кривац. Казало се, да ствар остаје нерасветљена за то, шго се она тиче једнога Јеврејина. Не, господо поротници, није ствар остала нерасветљена зато, што се она тиче једнога Јеврејина, већ због тога што је ствар нејасна, зато је одмах шчепан за јаку један Јеврејин. На основу доказног материјала ја не могу друкчије, него да по дужности и савести предложим, да се оптужени огласи за некривог. За то вас молим, господо поротници,да опгуженог ослободите. Бранилац адвокат Штапер, доказујући невиност оптуженога, истиче, како је истрагу за проналазак правога кривца

грдно омело то, што је убиство одмах начињено предметом једне религиозпе хајке. Тим иоводом он је у току свога говора изјавио: Ви се можда сећате, господо, оне седиице посланичке куће, у којој је посланик Рикерт прочитао неке новине, у којима је стојало написано: »Постоји ритуално убиство, убица је Адолф ВушхоФ и нико други". Кад се има у виду, како су сви напори властн, да се гхронађе кривац, били ометани крвавим бајкама, онда се мора добити уверење, да у тој хајци има системе. Људи немају никаква интереса, да прави кривац буде пронађен, дело је само по себи њима бнло добро дошло као агитационо средство. Овде није мој задатак, да држпм говор против ровења антисемита. Кад људи сматрају за свој задатак, да раде на томе, да се Јевреји протерају из Немачке и да се поврате времена Августова, ћађеап!; аЉк Мој задатак као браниоца сасвим је други. Само замислите, господо поротници, какве би последице могла имати ова хајка, да Вушхофу није испало за руком, те да на тако убедљив начин докаже свој алби. Немам нотребе, да вам још описујем оптуженога, јер сте га ви за ово десет дана претреса довољно упознали. Хоћу само да вас потсетим на онај збиља драматичан догађај са џаком. Морам признатн, да сам очекивао, да ће тај џак са својим затворено црвеним мрљама довестн у забуну оптуженога. Али ви се сећате, са каквом је отвореношћу приступио оитужени и да је он на питање председниково, како објашњава мрље на џаку, одговорио најприроднијим одговором на свету: да је он тај џак употребљавао за сушење меса и да су сумњиве мрље од дима. Али сем тога треба узети у обзир и владање онтуженога. Чули сте, да Вушхоф сваке године на дан очеве смрти иде и јутром и вечером у синагогу и да он на тај дан до подне пости. Сваки онај, који се са толико пијетета сећа својих родитеља и на тај начин буди љубав код своје деце, није дрво, из кога ће се истесати убица. — Даље се говорник трудио, да за сведоџбу Мелдерсову докаже, како је велико узбуђење у Ксантену навело људе на понеку Фикс -идеју, у коју су и сами веровали. Бранилац адвокат Флајшхауер: Виће да вам је познато, господо поротници, да сам ја због тога што сам се примио ове одбране био нападан на нечувен начин. Па и у самој посланичкој кући нашао со човек, чији је положај претпостављао, да ће се он држати само истине, да ме сумњичи на начин. који се не да оквалиФиковати. Могу вас уверити, господо, да сам ја и поред свију тих грдња сматрао за највећу част, да бравим баш оптуженог БушхоФа, чија је невиност од почетка тако јасно обелодањена. Част мојих нападача не стоји више од њихових напада. Али ја вас могу и то уверити, да ја никада но бих бранио једнога човека, за кога бих могао само и слутити, да су му нрсти умрљани крвљу. Кад ја не бих био уверен о невиности БушхоФовој и кад би у том погледу ма шта сумњао, ја извесно не бих

стајао на овоме месту. Ви се сећате, господо, да се, у децембру пр. год. кад је донето решење о прекиду истраге над оптуженим, подигла читава бура протеста у антисемитским листовима и ако тим решењем није било завршено поступање. Овој хајци придружило се и мишљење окружног Физикуса Д-р Вауера о извршеном преглсду ножева. То је бпо повод, да се БушхоФ поново притвори и да се напослетку преда суду. Ово последње ннје се десило за то, што се веровало у његову кривицу, већ за то, што се свету хтео нружити доказ, да у свнма сумњичењима нема ниједне речи истините. И иретрес је на најсјајнији начин доказао БушхоФову невнност. Говорник је даље иредставио повољан утисак, који оптужени чини на претресу и изближе оценио исказе сведока, па је по том продужио: Ја не могу делити ни наде нрвог државиог правобраниоца, да ће се антисемитска хајка завршнти са овим процесом. Ја се бојим: продужиће се са даљим лагањем. Опште је позната чињеница, да је пот, ебно најмање 7 лажи, да се потре јодна иотина. Али ја сам мишљен.а, да је потребно 7 пута по 70 лажи, те да се одржн антнсемитока зграда од лажи. Међутим, велика марљивост и пажња, с којом сте ви, господо поротници, пратили овај претрес, мени дају јемства, да ће се, и ако лажи неће умукнути, ипак у овој сали извршити право и правда. Ја се даље одајем нади, да ће са овим процесом ишчезнути са света стара крвава бајка. Кад одете из ове сале, онда вас молим, да понесете у својим срцпма слику једнога човека, којн је — п ако одавно лишен слободе, отргнут од породице и осуђен да једе горак хлеб милостиње — предано подносио своју судбу, јер зна да је невин, јер зна, да истина мора изаћи па светлост дана и да се у Пруској још врши право и правица. Ја могу своју одбрану у толико више скратити, што су представницн државног тужиоштва у овом ироцесу вршили најлепше право своје службе, која се не састоји само у томе, да се гони кривац, него и да дају заштите невино гоњеном. Вранилац, адвокат Гамерсбах излаже прво на који је начин ноникло веровање, да је овде случај ритуалног убиства, па је онда продужио : Та бајка, како Јевреји кољу хришћане ради крви, тако је будаласта, да бих ја просто могао преко тога прећн, кад не бих знао, да у главама просте масе није све чисто и да ће се та бајка потхрањивати за партиске циљеве. Кад би се нама хришћанима пребацило, да ми употребљавамо крв иновераца и да због тога морамо вршити. убиства,, тада бих ја одговорио: у десет заповести божјих стоји: „Не уби!« Тиме је управо цела оптужба потрвена. Међутим, не смемо заборавити, да ми хришћани присвајамо десет божјих заповести тек од пре 1900 година, док Јевреји имају десет божијих заповести од пре 3000 година. К тому долази још и то, да је Јевејима употреба крви у опште забрањена. У старом завету, који је приступачан и сваком хришћанину, стоји на-