Полицијски гласник

ВРОЈ 47.

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 375.

дииа. Још сам се тешио надом да ћу поиово градити дечје играчке, али ми то не даде чича Матија и био сам примо ран да седим беспослен. Два месеца прођоше а моје се стање ни у колико не промени. Једне ноћи нисам могао спавати и наједанпут ми дође једна од оних светлих мисли које долазе само у невољи; Жозас се беше разбудио и ја му је доставим. Сетићете се да је се тицало бегства; он нађе да је план изврстан, особит, саветова ми да га не напуштам. Једно јутро комесар завода обилазећи све прође и поред мене; ја га умолим да разговарамо насамо. „Е, а шта би хтео, рече он; да се жалиш? Говорн младићу, говори гласно пресудићу праведно." Охрабрен овом љубазношћу ја наставим: „Ах, мој добри господине, ви пред собом видите иримср невинога кривца. 13и се сећате може бити да сам вам казао, кад сам дошао овде, да замењујем брата; ја га но оптужујем, чак верујем да није ни он крив за ФалсиФикат за који је осуђен, али, ипак, важно је, да је он у Дују под мојим именом и презименом осуђен, да је побегао из завода у Вресту и да је пребегао у Амерпку. Он је слободап, а ја, жртва једне кобме заблуде, морам да издржавам његову казну само због тога што несрећпик личим на њега, а да нпјс то било, не бм ме водили у Бисетер и чувари тога завода не би казали да су ме познали. Залуд сам ја молио да се иоведе истрага, нису хтелм, јер је њиховом сведоцбом утврђена идентичност, н ако не постоји. Најзад је заблуда потпупо довршена и ја сам за жаљење. Знам да не стоји до васдасебез апелате измени пресуда, али има једна милост коју ми можете учинити. Ради боље сигурности метнули су ме у одељење подозриви и ту сам бачен у једну гомилу крадљиваца, убица и окорелих зликоваца... Свакога часа дрктим од прича о злочпнима које су извршили, као и од нада за оне које ће пзвршити ако икада успу да се из гвожђа извуку. Ја вас преклињем у име човетности не остављајте ме и даље међу тим пропалим бићима. Затворите ме у ћелију, претрпајте ме гвожђем, чините самном све што хоћете, само да не будем више с њима. И што сам бежао, чинио сам само да бих се ослободно ових злогласника. (У овом тренутку окренем се робијашима). Видите, господине, каквим крвничким погледом гледају на мене, они се већ спремају да ме натерају да се покајем за ово што сам вам говорио; они горе од нестрпљења да своје руке натопе мојом крвљу. Још једном вас преклињем, не остављајте ме освети ових наказа. За времв овог говора робијаши беху као скамењени од чуда: они нису могли да појме, како то да један из њиховог друштва има толино храбрости да их вређа; комесар сам не знађаше шта да мисли о једном тако новом поступку; он ћуташе а видео сам да је дубоко дирнут. Ја се тад бацим пред његове ноге и ионово почнем: »Имајте сажаљења према мени! Ако ме одбијете, ако одете а мене неизведете одавде ие ћеге ме више видети.« Ове последње речи заиста произведоше дејство на које сам и рачунао.

Комесар, који је био честит човек, нареди да ме преведу у његовом присуству, и заповеди да ме редовпо терају на рад. Метуше ме са неким Салесом Гаскоњцем, такође опаким човеком, какав већ може бпти робијаш. Чим смо остали сами он ме упита мислим ли да бежнм. Ја се чувам да о томе и мислим, одговорно сам му; зар ми није доста што су ме пустили да радим. Међутим Жозас је знао за моју тајну п он удеси све за бегство. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова иитања: I Суд < пштине калапоке, актом својим Вр. 2165, пита: »Суд ово ошитипски, тражио је од полицнске власти, те је ова задржала извесну суму новаца из примања извесног лица, да би се мз ње наплатио како дугованп порез тако и текући за I полгође ове годмне, а моред тога и означена сума дуговамог општ. приреза, за раније године, сходно чл. 97. т. 2. закона о општ инама. Полициска власт одазвала се овом тражењу општ. суда, и задржала тражену суму пор-зе и дуг општ. приреза, и послала упутннцу пореском одељењу да се исто лице и одужи. Пореско одељење упутницом, с позивом на акт општин. суда, доставило је овоме суду у месецу септембру тек. год. да исто лице одужи, и општ. суд је одужење извршио, као што је горе речено, разуме се поред пореза и дугованим општ. нрирезом, пошто у месецу септембру није била настала принудна наплата пореза, за II џолгође ове године, код пољопривредника, и што је тако актом наплата тражена. Моли се уредништво да изнесе своје мишљење, да ли је оишт. суд правилно извршио ово одужење, или је у чему грешио, пошто се исто лице жали пореском одељењу на овакво одужење, наводећи да општ. суд није могао, или смео да га на општ. ирирез одужи, пошто још дугује порезу за II полгође ове године?« — На ово питање одговарамо : По чл. 40. закона о окружним, среским и општинским буџетима и чл. 97. т. 2. закона о општинама, општински судови сами наплаћују општински прирез, који се одређује буџетом. Ако које лице не плати драговољно и на време овај прирез, опттински суд има право, да ову наплату врши без пресуде и решења у смислу § 465. т. 2. грађ. суд. постуика. Кад ово стоји, и кад је општински суд актом тражио наплату како дугованог тако и пореза за I полгође ове године, а уз то и дуговани општински прирез, онда он није учинио никакву погрешку што је наплатио прирез пре него што је исилаћен порез за другу половину

ове годиие, јер се он може наплатити из остале имовине дужникове, кад дође време екзекутивној наплати. II Деловођа општине брлошке, пита: „1. За застарелост једног иступног предмета, пресудом Пиротског првостепеног суда од 20. јануара ове године Бр. 1364, кажњен сам са 50 динара у корист државне касе, што ако немам да платим 1/3 свог имања, да будем 10 дана у затвору. Када је начелник среза нишавског наредио општ. суду, да од мене казну наплати и новац пошље, ја сам па протоколу код општ. суда изјавио : да готовог новца немам, и да из једне трећине свог имања казну не могу платити. Ову моју изјаву општ. суд спровео је среској власти, али среска власт враћа суду моју изјаву са наређењем, да се казна наплати од моје плате. Како у пресуди стоји: »што ако неможе да плати 1/3 свог имања да буде 10 дана у затвору,* а о плати ни помена нема, то учтиво молим Уредништво за објашњење: могу ли без обзира на плату да место новчане казне издржим 10 дана затвора, пошто казну не могу да платим једном трећином свог имаља не рачунећи ту плату, и може ли општ. суд без одговорности да ми изда уверење о томе, како из 1/3 свог имања не могу да платим казну нерачунећи овде и плату. 2. Суд општине Р. пресудом својом казнио је Р. II. из Ј. са 4 дана затвора и да плати 2 дин. таксе. Прс суда је послата овоме суду на извршење и суд овај место 2 дин. такс.е послао је уверење за Р. о сиротном стању, али суд општ. Р. враћа предмет са уверењем и тража да се од Р. наплати 2 динара такса. Молим за објашњење: може ли се од Р. наплатити по овоме предмету тражена такса и ако је сиротног стања; и 3. Често пута поједина лица званичним путем буду достављена општ. суду од стране кога општ. часпика, за иступну кривицу из III части кривичног закона, али чињеним ислеђењем утврди се да је достављено општ. лице невино те се као невино казне ослобођава. Како јо потписатоме нејасно : да ли за рад у оваквим случајевима треба досуђивати таксу или не, и ако треба онда кога осудити да плати таксу — да ли достављача или оптуженог, то молим за објашњење и по Овоме. <( — На ова питања одговарамо: 1. И у § 28. кр. закона који говори о замени новчане казне затвором, а и у самој пресуди вели се, да ће се новчана казна заменити затвором само тада, ако је осуђени не може платити трећином свога имања Како појам имања обухвата све оно. што једно лице у тренутку извршења пресуде притежава као своје, па наравно да ту улази п сталма — одређена — пл Iта, то онда о заменп казне не може бити ни речи, пего се ова има извршити из плате.