Полицијски гласник

СТРАНА 380.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 48. и 49.

или новчана казна до пет стотина талира поред губитка грађанске части. ] б) Против криваца код иступне преваре лажним мерењем из § 382 к. з. иро- ! писан је затвор од три до тридесет дана или новчана казна до тридесет талира (§ 382 т. 2. и 3.), а против кривца код преваре исте врсте из § 383 т. 1 новчана I казна до пет талира. 5. За превару из § 255 к. з. прописана је иста казна као и за обичну преступну (§ 252 к. з.) и иступну (§ 391 к. з.) превару. 6. За преступву превару из 256 ак. з. (в. § VI) прописана је новчана казна од сто до пет стотина талира поред губитка грађанске части и забрана упражњавања заната на свагда или на одређеио време, 7. За иступну превару из § 383 т. 2 к. з. (в. § VII) прописана је новчана казпа до пет талира. 8. За иступне преваре из § 382 т. 4 и 5 к. з. (в. § VIII) прописани су затвор или новчана казна од три до тридесет талира. 9. За превару код осигурања (в. § IX) прописани су робија до десет година и новчана казна од педесет до хиљаду динара (§ 255 а к. з.;). 10. За превару подметањем и промењиван.ем деце (в. § Х1> 1) пронисана је робија до десет година (§ 259 к. з.). 11. За превару при закључивању (в. § XI, 2) брака прописан је затвор до три године без губитка грађанске части (§ 200). 12. За превару из чл. 48 зак. о таксама прописана је новчана казна педесет пута онолика, колико је вшпе вредности узето, а државни чиновници и службеници, казниће се и дисциплински по закону о чиновницима грађанског реда. За ову превару у иоврату прописано је у чл. 49.да ће се кривац казнити по § 252 к. з., т.ј. увек као за обичну преступну превару без обзира на вредност преваре. 13. За превару против сродника наведених у § 235 к. з. (в. § V) може се досудити затвор од највише четири месеца. У § 258 се вели на име да оно, што је прописано за крођу и утају у § 235 к. з., важи и за превару, а за њих је у а1. 2. овог § прописан затвор од највише четири месеца. II. Превара је кривично дело иотужби превареног. Према § 258 к. з. на име оно што је речено за крађе иутаје односно истраге, важи и за превару. У § 236 к. з. пак за утаје је прописано , да се у оиште сем утајо из § 232 т. 2 к. з. истрага може повести само по тужби повређеног, те то исто мора важити и за преваре 1 ). 1. Изузетно се истрага има цовести ио званичној дужности: а) За преваре при уговорима из § 253 т. 3 и 4 к. з. (§ 253 у посл. аI.: „У случајима под бр. 3 и 4 варалица ће се казнити и без тужбе онога, на кога се штету превара клонила 8 ). б) За преваре из § 253 т. 1 и 2 к. з., ако је превара учињена од занатлија и трговаца. !) Тако К. С. (1866. Бр. 2765), в. N. § 258.

2. Ко се има сматрати као повређени, в. раније. ј ј Упражњавање хазардних игара (коцкање). ( I. Према §§ 285 и 361 и.а.уаражња- ј вање хазардних (коцкарских) иг ара на новце или на другу каквц добит сматра 1 со као кривично дело. 1. Игра н. ир. на новац или другу какву добпт је условл^авање добитка или губитка играча каквим будуКим још неизвесним догађајем. Но овим још није утврђеи појам игре. Тога ради је по- . требно, да се одреди разлика између игре и оикладе. а) Према некима разлика између игре ' и опкладе је сиољна, објективна: код уговора о игри губитак и добитак зависи, вели се, од исхода какве делатно- ■ сти самих уговарача 1 ), или, према неки.ма, од исхода делатности, коју према њихо- < вом налогу има да предузме неко трећи 2 ). Тако уговори о добитку или губитку при коњским тркама су опкладе. б) Према некима разлике у опште нема. Свакад игра је у исто време опклада и обрнуто 3 ). в) Према у кривично-правној науци готово опште заступљеном мишљењу разлика између пгре и опкладе је субјективна: код опкладе је уговорним странама стало до тога, чије је мишљење основано, док код игре не 1 ). Суштина опкладе је дакле борба мишљења, другпм речима разлнка између ње и игре је у њиховом мотиву. Тако уговор о добитку и губитку ири коњским тркама је уговор о опгелади, кад су уговорне стране стручна лица, док он ће бити уговор о игри, ако су уговорне стране лица некомпетентна за оцену брзине коња. г) Прво мишљење је неосновано, јер и код опкладе зависе добитак и губитак од исхода какве делатности. Да је пак и друго нетачно, види се по томе, што је субјективна теорија ипак изнела једну битну разлику. Она се пма у толико да исправи, што се за разликовање између опкладе и пгре треба да одреди један објективан критеријум, зато се дакле наведени субјективни критеријум треба да објективира, пошто је овдс у пптању постојање кривичног дела, дакле једне појаве сиољњег света. Ово је међутим могуће, јер наведена субјективна разлика проистиче из једне разлике објективне. На име да ли се има узети, да постоји борба мишљгња или не, зависи од тога, да ли су уговорне стране комиетентне за оцењивање исхода будуКе делатности. Има се за тај начин према нашем мишљењу узети, да разлика између опкладе и игре лежи у томе, што се прва врши између лица компетентпих за оцену исхода будућег догађаја, од којег зависе добитак и губитак. Хазардна игра је кривично дело. ') Тако Тћо1 1)би18сће8 Напс1е1згосћ1 §301. 2 ) Тако Оегбег-^овасћ 8уз1от <1ез (1еи18сћеп Рп> уа1гесћ1а § 219. 3 ) Тако 81епд1егп 2 3 111, КгГедетапп 387. Кипог(Ј-81епд1ет § 284, 2. 4 ) Тако 018ћаивеп § 284, 1, Јопаи 2 2 551, На18сћпег 2 444.

2. Игра треба да је хазардна („коцкарска®). Игра је хазардна огтда, кад исход завпси једино или поглавито од случаја, т. ј. од појаве, које су извап моћи људског предвиђања, а не од снаго вештине или размишљања играча. Игра, која није хазардна, то ће бити за оне играче, који нису вештн у дотичној игри, тако да исх^д зависи у главиом од случаја'). 3. Хазардна игра је од зпачаја за Крнвично Право само у колико је она управљена против пмовпне. Зато је потребно, да би хазардна игра била кривично дело, да је њен предмет новац или друга каква ствар, која има имовинску вредност. II. Разликују се две врсте упражњавања хазардиих игара: 1. Упражњпвање хазардних игара ни велике новце и у виду заната (§ 285 а1. 1. к. з.). Овде су дакле потребиа два сиецијална услова инкримипације: а) Да се нгра на велике новце. 1°. Потребно је да је дакле предмет хазардне игре новац, не дакле друга каква ствар од имовинске вредности. 2°. Потребно је, да се игра на велики новац, т. ј. на већу еуму новагда. Врло је спорно, шта се нма узети у обзпр ири испитивању, да ли је предмет пгре већа сума новаца. 1) Према некима сума новаца (и у опште објекат игре) је већа (значајнија) онда, кад се њоме могу подмирити поједине животне потребе 2 ). Но сваки има потреба, које се минималном сумом новца могу подмирити. 2) Према некима има. се узети у обзир при испитивању социјални одношаји целог круга играча 3 ). Али је могуће да су ови одношаји разлнчни. 3) Према некима меродавно је опште друштвено гледиште, а пе гледиште појединих друштвених кругова 4 ). Али о општем друштвеном гледишту не може нн бити говора, пошуо су имовински одношаји различни. 4) Према некима треба узети у обзир имовинско стање оног играча, који имовно стоји најсдабије. Но играчп су један од другог независпи, кад је у питању постојање кривичног дела, јер је сваки од њих извршилац, а не саучесник. 5) Према нашем мишљењу треба узети у обзир имовинско стање сваког појединог играча, пошто је сваки од њих извргаилац, тако да ово кривично дело може за једног постојати, док не за другога, чије би имовинско стање било такво, да се сума у питању не појављује као велика. 6) Да се хазардна игра уиражњава у виду занаха, т.ј. да је оиа сталан (ма да не пскључив) извор прихода према одлуцн извршиочевој (в. О. Д. 38 I Ако који од играча не упражњава хазардну пгру у виду заната, он се не може сматрати као

') Уп. ОГвћаизеп § 284, 2 а. 2 ) Тако Кггедхтапп 309. Ј ) Тако а1$ћаи8си § 284, 2 6. 4 ) Тако номачки Којсћз&епоћк в) О1бћаи8о § 284, б, и Ргаик § 284 II.