Полицијски гласник

ГјРОЈ 48. и 49.

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 381.

извршилац ове нрсте уиражњавања хааардне игре, и ако остали то чине у виду заната. 3. Уаражњавањи хазардних игпра на новац или нп другу ка нву добит на јавним местима, (§ 361. к. з.). Ово је истцино упражњавање хазардних игара. а) Овде су услови инкриминације. 1" Да се ?(е игра на велике сумо новаца, или 2° Да се нс игра у вилу заната. Да се игра на јавним местима, као што су каФапе. Код прве врсте ових кривичних дела се то међутнм не тражи. Ова врста упражи авања хазардних игара постоји дакле, чич је осигуран ма који од ова два паведена услова инкриминације. б) Опде је довољно да је предмет ма ној а ствар од имаовинске вредности (»на новце и т п другу какву добпт (( ). Није дакле нотребно, да је то новац. 111. Хазардпа игра као кривично дело је почета а уједно п свршена. са аолагањем улог а, који је као такав нримљен од друп; стране 1 ) Пеки захтевају и то, да је ве1> одлучепо о добити, илн губитку 2 ). IV. Кривац. 1. Извршнлац је сваки играч, а тс* је сваки, који у игри учествује стварно, т.ј. излажо се губитку или добнтку. а) Помагање је.могуће, п. пр. давањем локала за играње (нзузсв случаја из § 286 к. з., где постоји самостално кривично дело), позајмљпвањем новца било играчу у виду заната било каквом саиграчу, којн не мра у виду заната Крупно је такав помагач. б) Саиграч који бп другоме помагао, н. пр позајмљивањем новца пеће одговарати п за помагање. Тако се исто има узети и онда. кад би он по\;огао некоме у игри, у којој не суделује, јер је ово 1едно колектпвно крпвично дело (в. 0. Д. § 38) 3 ). 2. Што се власти тиче умишљај је потребан код обе врсте упражњивања хазарднпх пгара. Он се састојп у свести, да се уиражњава једна игра на добит, као и околностпма, под којима се та игра врши, т.ј. да исход зависи до случаја, и да је улог толики и толики. Пије дакле потребна и свест, да со та игра квалиФику г је од законодавца, као хазардна (коцкарска) игра, јер за умишља.ј у опште пије нотребна свест о законској квалнФикација ствариих околности, (в. 0. Д. § 45 III I) 4 ). Из истог разлога није потребна свест о томе, да се игра на »ве■лике" новце. а) Код упражњавања хазардних игара у виду заната потребна је поред умишљаја и намера ирибављања добити, т.ј. намера да се нгра учини извором тековнпе. (§ 285 а1. 1.: »онај, који карте или друго коцкарске игре за корист „уиражњава«). ') Тано Ргапћ § 285 IV, 01аћашеп § 294, 9, МчиегАИ/ГеШ 506. 2 ) Тако НШвсћпег? 446. ®) Уп. 01$ћаиаеп § 284, 2 а. 4 Уп. 01вћаииеп § 284, 10.

б) Намера за.бављања не искључује постојање кривице, ма како мали био улог 1 ). V. Казна 1. а) За упражњавање хазардних игара у виду заната и на велнке новцс прописани је затвор од трн до дванаест месеци и новчана казна од педесет до три стотине талира (§ 285 а1. 1 к. з.). Осим тога прописано је одузимање свег при игри нађеног новца и протеривање из Србије оних играча, који оу странцн. б) У § 285 а1. 2 к. з. је прописано, да ће се тако казнити и они, који по вашарима, саборима или иначе по варошима и паланкама или селима иду, карте или друге справе за овакове игре (асШ хазардне) са собом носе и овет варају«, т.ј. помагачи, којп у виду заната приређују коцкарске игре. Према томе да би наведена лица била кпивци, потребпо је, да су занста прнредила коју хазардну игру. в) За иступно упражњање хазардних игара прописан је затвор од једног до десет дана и одузимања иовца при игри положеног (§ 361. к. з.). 2. Упражњавање хазардних игара је кривично дело, које со ислеђује по званичној дужности. ПОЖАРИ И ПАЉЕВИНЕ (свршетак) Брава на дућанским вратима. Па сандуку браве налазе се три знака насилног притискивања, које одговарају толнким и таквим истим знацима на делу ораве који је на рагаотову врата. Горњи део гвожђа на рагастову сломљен је. ШраФ, који дрнш унутрашњи део овог гвожђа, одшрафљеи је, а не ишчупан. На земљи има малих дрвених отпадака. На шрафу се, шта више, налазе скорашњи трагови већег кључа за одвртање шраФова са исквареним ивицама. Сви ови знаци, међутим, одговарају специјалним клештама, која су нађена у кујни, X. . . Све ово показује јасно да је брава насилно покварена из унутрашњости дућана инструментом који је нађен у кујни X. Врата и каици на ирозорима. Ни на вратима ни на спољашњпм прозороким капцимапема никаквих трагова насилног отварања, нити су стакла на вратима разбијена. Два горња стакла иотопљена оу услед велике топлоте. Врата су била затворена чим се пожар појавио. Ово се види по ча!)И која се налази на стаклима горњег дела врата и на спољној сграни њихових горњих углова. Пукотине, које се налазе на овим местима, пропуштале су дим који је, изишав из дућана, падао ка доњем дну врата. Заклучак.Ватра је намерно нроизведена од неког који је врло добро познавао распоред дућана и апартмана. Да би се створило уверење, да је ватра дошла

5 Тако ЗећИег % § 51 184. Проп. Меуег АИјеШ 504. 8. Ивг( § 144, ВгпсИпд I 406, кад је безначајан аа играча.

с поља, обијеиа оу врата из унутрашњостн дућана. Уз овај раиорт биле оу придружене многобројне ФотограФије и нацртп, који су илустровалп поједине констатације. Констатовање насилног отварањаврата из унутрашњости дућана и идентиФиковање оруђа обијања у овом случају послужили су као доказ да је ватра потпаљена од једног становника апартмана. Ово мишљење било је, у осталом, потврђено признањем окривљеног. Иашпример још показује, да у аФерама пожара са опасним крађама треба водити рачуна о могућности симулиране крађе у циљу ометања полицијских и судских истраживања. Трагови ногу. Око упаљене зграде налазе се често трагови на основу којих је могућно идентиФиковати творца ножара. По несрећи ретки су случаји у којима ое налазе добри трагови на самом месту злочина. Ово с тога што у моменту појављивања ватре суседи, ватрогасци и т. д. притрчавају у помоћ, непазећи овом приликом на трагове злочинчеве, који се могу наћи на торену око зграде. Отисци злочинчевих ногу на овај начин бивају утрвени новим отисцнма, и с тога је веома тешко реконституисати их у толикој мери да би могли послужити за индентификацију. Шта више, ако на месту злочина има много разних трагова, често је потпуно немогућно изнаћимеђуњима трагове злочинчеве. За ово би било потребно испитивати обућу свију оних, који су били на месту пожара, било у циљу помоћи или као прости посматрачи. а ова операцпја не би била ни мало лака и могла би се практиковати само у врло ретким случајевима. Изгледи на успех биће много већи ако се на извесном одстојању од места пожара нађу трагови који се могу искористити, те с тога је испитивање околине пожара неопходно. Да би ово испитивање дало добре резултате, треба у почетку испитивати путеве којима је злочинац могао доћи до места пожара. Овом ириликом треба имати на уму да се злочииац, са ротким изузецима, служи оним иутевима на којима неће бити виђен од суседа или осталих личности које се налазе у близини куће, шупа за жито нтд. Разуме се већ, да се претходно треба уверити да нађени трагови не произлазе од личности против којих не поотоји никаква сумња. Изгубљени предмети. Нарочиту пажњу треба обратити на продмете. које је злочинац могао евентуално изгубити на месту злочина, н. пр. услед изненадног бегства. У многим ириликама злочинац је могао бити нронађен, захваљујући искључиво иредмотима које је изгубио на месту пожара или паљевипе приликом бегства. Једна индивидуа запалила је, у циљу освете, кућу једног сељака. Док је скупљала иверје и хартију ради потпале, исиао јој је из џепа на капуту плајваз и пао на неколико метара од мерта на коме је ватра упаљена. Пошто је ватра благовремено угашена,