Полицијски гласник

СТРАПА 1-2.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Г.РОЈ 2

велике услуге вештаку олецијадисти и полицији. Треба само знати да разне занатлије пе праве овуда чворове на нстн начнн, и да је за потпуну колекцију ових нотребно скупити обрасце из разиих зсмаља. Разуме се већ, да је пслнтнвање материјала, који јо служио за везивање, врло важно за истрагу. Природа његова допушта вишј пута да се констатује и и >огово порекло (као н. ир. у аФери госпође Стајнхал). Ако везе показују на својим крајевима нресске, могућно је још боље прецизирати н.ихово порекло н доказати II. пр. да су одсечене од каквог ужета, које је нриликом претреса пађено код осумњичене иидивидуе. За ово доказивање лотребпо је Фотографско увеличавање, које донушта да се тачно констатује подударност пресека и ткива. Симулирано везиваље. Под овнм везивањем ми пикако не лодразумевамо она, о којима смо маЛочас говорили, т. ј. она која врше самоубице да би паралисале инстинкт за самоодржањсм, и убице на својим жртвама, »еК • везлвањи која пмају за циљ да преваре некога и да заведу правосуђе. Ова везивања нарочито се палазе иа инднвидуама, које се издају за жртве напада. Тако једна индивидуа хоће, са овог или оног разлога, да ее представи као опљачкана, а најбољи начин за ово јесте да опљачка саму себс, да соби нанесе неколико лаких модрнца и да се сама веже. Кад суседи, позванн јецањем „жртве". дотрче и ослободе је, нико п не помишља да је она саму себе везала. Симудирање опасне крађе, без ове сцене, могло би изгледати много сумњивије. Разуме се већ да се ове личности, са изузетком каквог несрећног случаја, увек затекну ;киве. Снмулираном возивању прибегавају често и хнстернчн - жене да би се направиле интересантнима. Мн смо у пракси имали случај са једном женом, становником једно усамљене виле, која је једног јутра нађена везана у своме кревету. Она је причала, да је једна маскирана индивидуа ушла преко ноћи у кућу помоћу лествица и тражила јој прво 500 дин. а потом је везала у кревету, не злоупотрсбљујућл њен ноложај. Цела ова прича изгледала је врло романтична. Ово у толико више што се лису могли наћи никакви трагови од лествица п насилног обијања. Испитивање веза показало је, да су ове биле у внду алки, п да је било довољно, за њихово стезање, увући у њих руку и новући их мало. Са овог разлога ми смо констач овалп симулирано везивање, а ово наше констатовање убрзо је утврђено наглим одласком госпођиним, која није хтела остати у једном малом месту, у коме је цео свет знао њену авалтуру. Симулираио везивање може се дакле познати, као што је то било у иашем случају, по специјалпом начину везивања. До нстине се најбоље може доћн ако се посматрани случај везивања опроба на себп самОм. Шта више, симулирано везивање увек се вршн тако да везе не наносе ннкакво зло везаноме.

Ако је везивање комбиновано са ранама, опет у цил.у обмане, ов; пбследње су готово увек површпс. Треба зпатн, да има случајева у којлма се спмулпрапо везивање вршн оД друге лнчиости, у договору са „жртиом". И ово везивање карактеристично .је по настојавању да се везама но папесе зло везаноме. Па пнак је у овнм аферама много теже доћи до доказа о симулацији. Нрава природа везивања често се може открити само па оспову осталих констатација на лицу места — констатација особених под којпма је тобожњн злочпн био нзвршен. Трагови крви на лешу. Откривање трагова крви на лешу п његовом оделу врло је важно за истрагу. Са овог разлога пеопходио је потребно дефилитивно Фикси }»ати њихов положа.ј и изглед, а ово се може ностићн једино помоћу фотогра.фије. Облик крвних трагова. нравац п.иховог сливап.а п п.пхов расноред, могу нас у пзвеснпм случајевпма обавестити о механпзму ублства. Тако човеку рањеном у главу, у положају стојећем, крв ће тећи у правцу медијане тела, т. ј. одозго па на доле, образујући крвав траг готово ла])алелап са медијаном, Овај крвавп траг биће искрнвудап према облику главе и лица. Услед каквог в ћег нспупчења он може за тренут екренути од праве липије, алн чпм обп^е ово исиупчење, узеће опет нормалан правац, одозго на доле, у правцу ираве линије. Ако је човек после извесног времена пао, овај крвавп траг, паралелан медијан, показпваће јасио, да је жртва била ударена у положају стојећем. Ако је крвава рана нанета индивидуи која ,је лежала на земљи, крв ће пајКраћим иутем отицати ка најнижем делу, остављајући т]>аг пеЈ )иендикулараи медијани. На основу лорнендпкуларпостп овог трага могућно је реконституисатн ноложај главе и ког другог дела тела у моменту задате ране. Тако н. лр. у случају ране на образу, кос крвав траг ка бради показиваће да је жртва лежала, н да је у моменту задоб..вене ране била подигла мало главу. Крв нз рана па више плн мање хоризонталним деловима тела, којс лежи (средина груди итп.), образује у почетку једну локву, а затим отиче пајблнжим нагибом директно на земљу. Правац крвипх трагова не служи само за одрођивање положаја жртве у моменту задобп.јап.а рапе, већ и за откривање доцније нромене положаја леша. Приликом убиства Гернеја, у Брпслу, кога су убплп браћа Пелцер М884. год.), убице су се вратиле на место злочина н леш евоје жртве — који је лежао на земљи — посадили у једну Фотољу, да би симулирали самоубиство. Трагови крви, којн су ишлп од слепог ока ка потиљку, п који никако не би могли постати у седећом положају, обелоданили су одмах овај трик злочинаца. Поред овога, иа једном крвном трагу, у лола осуптеном, констатован је отисак ципеле. На основу овог отиска вештаци су закључили : 1. да је оп, с обзиром на исушеност крви, мо-

гао бптн нроизведен тек после 2 Ј / 2 сата, а још вероватннје носле 19 до 25 сатн, и 2. да је произлазио од цинеле на врху зашнљене, и да деспп ђон неколпко цинела браће Пелцер, а нарочито .једне од њих, одговара тачно отлску. Усамљени траговп крви кориснп су за утврђивање да ли се жртва брапила или је одмах оборена па земл.у. У сваком случају потребло је да се иследник постара, да мнко, на ни сам лекар, не уклања с леша трагове крви пре секције. Пеледппк ће нарочнто забраиитн да лекар, којп нрвн дође, не спере крв са ране ради констатовања да ли је она била омртпа или не. Има времена да се ова констатација учнин п за време секцпје, Трагови ноктију. Понекад, ако је бнло борбе између жртве и нападача, на лешу се могу наћи отисци ноктнју. Облик ових отисака може иослужнти за идентнФи каци.ју нападача, те је с тога врло важно Фикснрати га. Ов ј Фиксирање врши се номоћу фотограФлје, алн су онп понекад толико дубокп: да се мора прнстунитн њиховом калуиљењу, било иомоћу финог гипса, било помоћу парафина, Да би се овако добпвепп отисцп могли уноредптн са отисцима ноктију осумњичене личности, треба ове носледње узети прво у полустврднутом воску, иа пх потом 113лити номоћу гипса. Приликом упоређења треба нарочито посматрати општи нравац покта и евентуалне нруге, које увек пропиводе било угласту нснупчепост било спљоштеиост лин.;је покта. Трагови удараца, задављивање итд. Ударац или иритисак ма ког дела тела има за последицу нзлнв крви под кожу услед кидања малих крвннх судова. Ако удар илп притисак иису били јачи, ово изливање крвн ноказује се у лаком црвенплу, које ишчезава врло брзо услед апсороовања расуте крви. Али, ако је количина изливене крви била много већа, удар или иритисак произвешће знатно наглашену црвену бзлегу. Пошто се апсорбовање крви врши полако, остатак њен исиод коЖе згушњава се, услед чега ударено место добија у почетку боју црнољубичасту, адоцније са прогресом апсорбовања, жуто-зелвну, којапотпуно ишчезава после неколико дана, Иа лешевнма убпјеннх копстатује с-е, ако је бпло борбо, већн пли мањп број трагова, изазваних контузијамаразне природе. На лешу се ова места веома јасно издвајају својом затворено-црном бојом, и могу нас обавестити о Фазама борбе. Међутим, притпсак извршен рукама убице иа телу жртве, иије увек толико јак да. би произвео видљиве трагове. ЛГртва, убијена једним револверским метком, нема никаквих сиољних трагова борбе, п с тога може личити на самоубицу, ако је само злочипан вешто удесно место нзвршеног злочина и смотреио оставио оружје поред тела убијеног. Невидљиви трагови удараца н притисака претију на лешу могу се итгак открпти ФотограФСким објективом. У овом